Spomen-park Garavice
Spomen-park „Garavice“ kod Bihaća je memorijalni kompleks, koji se sastoji od petnaest skulptura raspoređenih u prostoru sa pristupnim stazama. Autor ovog ostvarenja je arhitekta Bogdan Bogdanović.
Spomenik je obilježje stravičnog zločina koji su tokom 1941. godine ustaške snage počinile nad građanima bihaćkog kraja, pre svega Srbima i Jevrejima. Tom prilikom je ubijeno oko 12.000 civila.[1][2]
Spomen-park Garavice podignut je 1981. godine na inicijativu pokrenutu od strane Opštine Bihać 1973. godine. Spomen-park je izveden na lokalitetu dve masovne grobnice u kojima je sahranjeno oko 7.000 tela žrtava.[3]
Dana 7. septembra 2011. godine, spomen-park Garavice proglašen je za nacionalni spomenik Bosne i Hercegovine.[3]
Opis
urediSačinjen je od petnaest istovetnih skulptura raspoređenih u dve grupe (veću od trinaest skulptura i manju od dve), staza i terasa koje prate formu brda Garavice sa minimalnim prekrivanjem zelene površine. Radi se o prirodnom brežuljku do kojeg Bogdan Bogdanović na dramatičan način gradi stazu koja preseca izohipse upravno; potom se razdvaja na dve strme staze, od kojih ona uz koju je postavljena manja grupa kenotafa ima slepi kraj. Drugi deo staze, koji ima nešto manji nagib vodi do vrha brežuljka, gde je u nepravilnim grupama koncentrisano 11 kenotafa. U tom delu staza ima veoma blagi nagib ili je potpuno horizontalna i povija se između kenotafa, praveće slepe krajeve, koji simbolizuju zaustavljeni život i beznađe. Iako je staza projektovana tako da iskoristi potencijal morfologije terena, pa u potpunosti ima organski oblik, prisutan je motiv minojskog lavirinta. Taj motiv lavirinta simbolizuje spas iz beznađa, „uzletom života iznad smrti“.[3]
Galerija
uredi
Reference
uredi- ^ The Yugoslav Auschwitz and the Vatican, Vladimir Dedijer, predgovor Gottfried Niemietz, prevod Harvey L. Kendall, Prometheus Books. 1992. ISBN 0-87975-752-3. str. 34..
- ^ Radio televizija Republike Srpske: Garavice: Pomen žrtvama ustaškog terora, 06.08.2011. (jezik: srpski)
- ^ a b v Proglašenje nacionalnim spomenikom Bosne i Hercegovine Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. januar 2017), pristupljeno 1. 2. 2014.
