Sosnovi Bor

Sosnovi Bor
Сосновый Бор
Sosnovi Bor; Сосновый Бор
	Zabavni park „Andersengrad”
	Zastava Grb
Administrativni podaci
Država	Rusija
Federalni okrug	Severozapadni
Oblast	Lenjingradska oblast
Rejon	Sosnovoborski gradski okrug
Osnovan	1958.
Status grada	1973.
Stanovništvo
Stanovništvo	‍
— 2015.	67.397
— gustina	936,07 st./km2
Geografske karakteristike
Koordinate	59° 53′ 00″ S; 29° 06′ 00″ I / 59.883333° S; 29.1° I
Vremenska zona	UTC+3
Aps. visina	20 m
Površina	72 km2
	Sosnovi Bor Sosnovi Bor na karti Rusije
	Sosnovi Bor Sosnovi Bor na karti Lenjingradske oblasti
Ostali podaci
Poštanski broj	188540
Pozivni broj	(+7) 81369
Registarska oznaka	47
OKATO kod	41 454
OKTMO kod	41 754 000 001
Veb-sajt
	sbor.ru/

Sosnovi Bor (rus. Сосновый Бор) grad je i važan industrijski centar na krajnjem zapadu Lenjingradske oblasti, na severozapadu evropskog dela Ruske Federacije. Zbog svog velikog privrednog značaja Sosnovi Bor se nalazi na listi zatvorenih gradova i strancima je pristup gradu omogućen samo uz specijalne dozvole. Administrativno predstavlja jedinstvenu gradsku opštinu na području oblasti, i obuhvata teritoriju površine 72 km².

Prema procenama nacionalne statističke službe za 2015. u gradu je živelo 67.397 stanovnika.

Geografija

Grad Sosnovi Bor nalazi se na krajnjem zapadu Lenjingradske oblasti i leži na južnoj obali Finskog zaliva, odnosno njegovog sekundarnog Koporskog zaliva, na mestu gde se u zaliv uliva reka Kovaši. Sam grad se nalazi na oko 80 km jugozapadno od istorijskog centra grada Sankt Peterburga, sa kojim je direktno povezan železničkom prugom i autoputem.

Administrativno je uređen kao centar Sosnovoborskog gradskog okruga, i zasebna je administrativna celina unutar Lenjingradske oblasti. Gradski okrug je u vidu poluenklave sa tri strane okružen teritorijom Lomonosovskog rejona, dok je na zapadu i severozapadu obala Finskog zaliva. Gradsko središte leži se na nadmorskoj visini od 20 m.

Istorija

Na mestu savremenog grada tokom XVII veka postojalo je selo koje se zvalo Ustja (Ušće, rus. Устья), a pomenuto selo se u pisanim izvorima po prvi put pominje pod tim imenom na karti Ingermanlandije koju je 1676. na osnovu švedskih izvora sastavio Avgust Bergenhajm.^[1] Pod istim imenom selo se pominje i na kartama iz 1704. i 1705. godine.^[2]^[3]

Savremeni grad zvanično je osnovan 10. decembra 1958. godine kao radnička varošica u kojoj je trebalo da stanuju zaposleni u obližnjoj Lenjingradskoj nuklearnoj elektrani.^[4] Četiri godine kasnije u gradu sa radom počinje Institut za nuklearnu energiju, a radovi na Lenjingradskoj nuklearki okončani su 1973. godine, kada je u pogon pušten njen prvi blok. Iako je u početku Sosnovi Bor administrativno pripadao Lomonosovskom rejonu, odlukom oblasnih vlasti od 19. aprila 1973. Sosnovi Bor dobija status zvaničnog grada oblasne subordinacije i izdvaja se iz pripadajućeg rejona kao zasebna administrativna celina.

Zbog izuzetno velikog značaja u privrednom i vojnom smislu pristup gradu je strogo zabranjen svim stranim državljanima, i samim tim Sosnovi Bor postaje jedan od, u to vreme, 44 zatvorena grada Sovjetskog Saveza. Godine 1981. sa radom je počeo i četvrti blok Lenjingradske nuklearke, čime je kapacitete ove elektrane dostigao 4 miliona kWh električne energije, a sama elektrana je stekla status za to vreme najvećeg elektroenergetskog objekta na svetu.

Odlukom lokalnih vlasti Lenjingradske oblasti № 22-oz od 31. marta 2005. područje grada Sosnovog Bora dobija status zasebne opštinske celine kao Sosnovoborski gradski okrug sa administrativnim rangom koji se izjednačava sa drugostepenim opštinama (rejonima).

Dana 30. avgusta 2007. započeli su radovi na izgradnji potpuno nove nuklearne elektrane sa planirana 4 nuklearna reaktora. Planirano je da prva dva energetska bloka sa radom počnu tokom 2017. godine.

Demografija

Prema podacima sa popisa stanovništva iz 2010. u gradu je živelo 65.788 stanovnika, dok je prema procenama nacionalne statističke službe za 2015. grad imao 67.397 stanovnika.^[5] po tom parametru Sosnovi Bor se nalazio na 237. mestu među 1.114 zvaničnih gradova u Rusiji.

Kretanje broja stanovnika
1838.	1959.	1970.	1979.	1989.	2002.	2010.	2015.
---	1.762	14.035	42.205	55.800^[6]	66.132^[7]	65.788^[8]	67.397

Vidi još

Reference

^ «Карта Ингерманландии: Ивангорода, Яма, Копорья, Нотеборга», по материалам 1676 г. Архивирано на сајту Wayback Machine (1. јун 2013)
^ «Генеральная карта провинции Ингерманландии» Э. Белинга и А. Андерсина, 1704 г., составлена по материалам 1678 г.
^ «Географический чертёж над Ижорскою землёй со своими городами» Адриана Шонбека 1705 г. Архивирано на сајту Wayback Machine (11. август 2011)
^ Справочник истории административно-территориального деления Ленинградской области Архивирано на сајту Wayback Machine (3. новембар 2013)
^ Ленинградская область. Оценка численности постоянного населения на 1 января 2009-2015 гг. Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016)
^ „Vsesoюznaя perepisь naseleniя 1989 g. Čislennostь naličnogo naseleniя soюznыh i avtonomnыh respublik, avtonomnыh oblasteй i okrugov, kraёv, oblasteй, raйonov, gorodskih poseleniй i sёl-raйcentrov.”. Vsesoюznaя perepisь naseleniя 1989 goda (na jeziku: ruski). Demoscope Weekly. 1989. Pristupljeno 4. 9. 2012.
^ Federalьnaя služba gosudarstvennoй statistiki (21. 5. 2004). „Čislennostь naseleniя Rossii, subъektov Rossiйskoй Federacii v sostave federalьnыh okrugov, raйonov, gorodskih poseleniй, selьskih naselёnnыh punktov – raйonnыh centrov i selьskih naselёnnыh punktov s naseleniem 3 tыsяči i bolee čelovek”. Vserossiйskaя perepisь naseleniя 2002 goda (na jeziku: ruski). Federalni zavod za statistiku. Pristupljeno 4. 9. 2012.
^ Federalьnaя služba gosudarstvennoй statistiki (Federalni zavod za statistiku) (2011). „Vserossiйskaя perepisь naseleniя 2010 goda. Tom 1 (Nacionalni popis stanovništva 2010, 1. svezak)”. Vserossiйskaя perepisь naseleniя 2010 goda (Nacionalni popis stanovništva 2010) (na jeziku: ruski). Federalni zavod za statistiku. Pristupljeno 4. 9. 2012.

Spoljašnje veze

Zvanični veb-sajt
Gradski info portal Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. januar 2016)
Podaci o Lenjingradskoj nuklearnoj elektrani Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. januar 2016)

[1] «Карта Ингерманландии: Ивангорода, Яма, Копорья, Нотеборга», по материалам 1676 г. Архивирано на сајту Wayback Machine (1. јун 2013)

[2] «Генеральная карта провинции Ингерманландии» Э. Белинга и А. Андерсина, 1704 г., составлена по материалам 1678 г.

[3] «Географический чертёж над Ижорскою землёй со своими городами» Адриана Шонбека 1705 г. Архивирано на сајту Wayback Machine (11. август 2011)

[4] Справочник истории административно-территориального деления Ленинградской области Архивирано на сајту Wayback Machine (3. новембар 2013)

[5] Ленинградская область. Оценка численности постоянного населения на 1 января 2009-2015 гг. Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016)

[1989Census-6] „Vsesoюznaя perepisь naseleniя 1989 g. Čislennostь naličnogo naseleniя soюznыh i avtonomnыh respublik, avtonomnыh oblasteй i okrugov, kraёv, oblasteй, raйonov, gorodskih poseleniй i sёl-raйcentrov.”. Vsesoюznaя perepisь naseleniя 1989 goda (na jeziku: ruski). Demoscope Weekly. 1989. Pristupljeno 4. 9. 2012.

[2002Census-7] Federalьnaя služba gosudarstvennoй statistiki (21. 5. 2004). „Čislennostь naseleniя Rossii, subъektov Rossiйskoй Federacii v sostave federalьnыh okrugov, raйonov, gorodskih poseleniй, selьskih naselёnnыh punktov – raйonnыh centrov i selьskih naselёnnыh punktov s naseleniem 3 tыsяči i bolee čelovek”. Vserossiйskaя perepisь naseleniя 2002 goda (na jeziku: ruski). Federalni zavod za statistiku. Pristupljeno 4. 9. 2012.

[2010Census-8] Federalьnaя služba gosudarstvennoй statistiki (Federalni zavod za statistiku) (2011). „Vserossiйskaя perepisь naseleniя 2010 goda. Tom 1 (Nacionalni popis stanovništva 2010, 1. svezak)”. Vserossiйskaя perepisь naseleniя 2010 goda (Nacionalni popis stanovništva 2010) (na jeziku: ruski). Federalni zavod za statistiku. Pristupljeno 4. 9. 2012.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]