Somua S35 je bio francuski konjički tenk. Posle kapitulacije Francuske u Drugom svetskom ratu, ovaj tenk je ušao u sastav Vermahta pod oznakom PzKpfw S35 739 (f).

Somua S-35/S-40

Somua S-35
Somua S-35

Osnovne karakteristike
Zemlja porekla  Francuska
Namena konjički tenk
Proizvođač Somua
Početak proizvodnje 1935.
Broj primeraka 418[1]
Brzina na putu 37-40 km/h
Dimenzije i masa
Dužina 5.38 m
Širina 2.12 m
Visina 2.62 m
Težina 19,3 t
Oprema
Glavno naoružanje top SA35 od 47 mm
Sporedno naoružanje spregnuti mitraljez od 7,5 mm
Oklop 40-56 mm
Snaga (KS) 190/220 KS
Posada
Posada 3 (zapovednik (tobdžija, punilac), vozač, radista)

Razvoj

uredi

Francuski plan naoružanja iz 1931. predviđao je 3 vrste vozila za konjicu:

  • Automitrailleuse de Découverte (AMD) moralo je biti brzo vozilo velikog dometa za dalja izviđanja, u praksi oklopni automobil.
  • Automitrailleuse de Reconnaissance (AMR) trebalo je da bude lako vozilo sa dva člana posade za blisko izviđanje.
  • Automitrailleuse de Combat (AMC) bilo je borbeno vozilo konjice, u praksi tenk.

Prvi AMC bio je oklopni automobil (poluguseničar) P-16/M1929, iako u praksi nije bio ni bolje oklopljen ni bolje naoružan od drugih oklopnih automobila (AMD) tog vremena. Zato je Reno počeo da razvija lake tenkove za konjicu: AMC 34 i AMC 35. [2] Vojska nije bila zadovoljna sa AMC 35 zbog suviše malog radijusa dejstva za konjicu (160 km), što je dovelo do razvoja novog tenka Somua S-35.[2]

Oprema

uredi

Trup se sastojao iz 3 livena segmenta spojena zakivcima, koji su pružali odličnu zaštitu, osim ako bi granata pogodila spoj između gornjeg i donjeg dela trupa sa strane. Vozač je sedeo napred levo, sa velikim vizirom i tri proreza za osmatranje. Radio-operater sedeo je napred, a treći član posade, koji je bio komandir, nišandžija i punilac, bio je u kupoli APX-4 naoružanoj topom SA35 od 47 mm i spregnutim mitraljezom od 7,5 mm.[3]

Operativna istorija

uredi

Na papiru, S-35 je verovatno bio najbolji tenk na svetu 1939, sa jakim oklopom, velikom brzinom i snažnim topom. U praksi, kupola za jednog čoveka znatno je smanjila učestalost vatre, dok je zastarelo vešanje ograničilo pokretljivost van druma.[2]

Varijante

uredi

Do početka rata 1939. napravljena je poboljšana verzija sa jačim motorom (220 KS) - S-40.[2]

Korisnici

uredi

Reference

uredi
  1. ^ Ness 2002, str. 75.
  2. ^ a b v g Ness 2002, str. 74-75
  3. ^ Ness 2002, str. 80.

Spoljašnje veze

uredi

Vidi još

uredi

Literatura

uredi
  • Ness, Leland (2002). Jane's-World War II Tanks And Fighting Vehicles-The Complete Guide. London: HarperCollinsPublishers. ISBN 978-000711228-9.