Sovjetska Republika Najsar
Sovjetska Republika Najsar (est. Naissaare Nõukogude Vabariik), službeno Sovjetska republika vojnika i graditelja utvrde Najsar (rus. Советская республика матросов и строителей),[1] bila je kratkotrajna i nepriznata sovjetska republika proglašena na otoku Najsaru u Estoniji. Republika je službeno proglašena 17. decembra 1917. godine, a ukinuta je nakon nemačke okupacije ostrva 26. februara 1918. godine.
| Sovjetska Republika Najsar Naissaare Nõukogude Vabarii Эстляндская трудовая коммуна | |||
|---|---|---|---|
 | |||
 | |||
| Geografija | |||
| Zemlja | Estonija | ||
| Prestonica | Obernargen | ||
| Oblik države | nepriznata socijalistička republika | ||
| Istorija | |||
| Događaji | |||
| — Osnovana | 17. decembar 1917. | ||
| — Ukinuta | 26. februar 1918. | ||
| Zemlje prethodnice i naslednice | |||
| Prethodnice: | Naslednice: | ||
|
.svg){kind=small}
| ||
Istorijat
urediOtok Najsar imao je, uprkos maloj površini, važnu ulogu kao pomorska baza Ruskog carstva i Estonije. Tamo je 1913. godine stigao ukrajinski anarhosindikalist Stepan Petričenko, nakon što je regrutovan u Carsku mornaricu te stacioniran na brodu Petropavlovsk, koji je u to vreme bio usidren na ostrvu. Ostrvo je od 1914. godine bilo nenaseljeno, nakon što su ga vlasti odlučile koristiti kao vojnu bazu. U vreme Februarske revolucije, Petričenko je zajedno s još 70-90 mornara boravio na ostrvu, nakon što je na njemu izgrađena nova mornarička baza.[2]
Iako je Privremena vlada u aprilu 1917. godine dodelila Estoniji određen stepen autonomije, ta je baltička zemlja i dalje bila posed Moskve. Situacija se, međutim, drastično promienila nakon Oktobarske revolucije, kada su boljševički revolucionari suspendovali privremenu vladu Estonije. Tada dolazi do osnivanja lokalnog Sovjeta zastupnika radnika i vojnika, koji je 17. decembra 1917. godine proglasio osnivanje Sovjeta narodnih komesara, a time i osnivanje Sovjetrske Republike Najsar. Predsedavajući je postao Petričenko,[3] a imenovani su narodni komesari za vojne i mornaričke poslove, unutrašnje poslove, rad, finansije, zdravstvo i (kasnije) obrazovanje. Sovjet je proglasio kako Naijsar postaje "nezavisna sovjetska republika".
Dok je Sovjet radio na ustavu, glavnim je gradom proglašeno selo Obernargen. Službena himna postala je "Internacionala", dok je službena zastava bila crveno-crna zastava anarhosindikalista. Namera je bila da republika koristi i sopstveni novac, međutim ta ideja nije sprovedena u praksi kako je zamišljeno.[3] Estonski komunisti de fakto su priznali sovjetsku republiku te su čak poslali određen broj zatvorenika na ostrvo kako bi dodatno utvrdili postojeću infrastrukturu i obavljali druge radove.[1]
U tom je trenutku Privremena vlada Estonije odlučila da zatraži pomoć nemačke vojske. Sovjetari su se podjednako morali boriti i protiv boljševika i protiv Nemaca, međutim kada su Nemci okupirali ostrvo 26. februara 1918. godine, baltička je flota evakuisala većinu stanovnika, prvo prema Helsinkiju, a onda i prema Kronštatu. Bio je to kraj Sovjetske Republike Najsar.[3] Mali broj sovjetara koji su ostali na ostrvu zarobljeni su, a vojne su barake uništene. Ipak, deo lokaliteta spasio je lokalni šumar koji je prerezao kablove i tako sprečio detonaciju na tim lokacijama.[1] Nedelju dana kasnije, boljševici su predali Baltik Nemačkom carstvu sukladno odredbama Sporazuma u Brest-Litovsku. Petričenko je nastavio svoje revolucionarno delovanje te je 1921. godine predvodio slavni Kronštatski ustanak protiv boljševika, nakon čega beži u Finsku.[3]
Estonska je vlada u februaru 1919. godine na ostrvu pogubila 40 boljševičkih ratnih zarobljenika.[4] Nakon Nemačke revolucije i kapitulacije Drugog rajha u Prvom svetskom ratu, Nemci su predali ostrvo Estoniji 19. novembra 1918. godine.[5] Ostrvo je zvanično postalo deo Estonije 1920. godine.
Vidi još
urediReference
uredi- ^ a b v „Naissaare kroonika” (na jeziku: estonski). Arhivirano iz originala 2005-03-06. g. Pristupljeno 2007-10-24.: "nõukogu kuulutab saare soldatite ja kindluseehitajate sotsialistlikuks vabariigiks."
- ^ „Jalutuskäik saladusliku Naissaare lõunarajal”. Eesti Loodus (na jeziku: estonski). Pristupljeno 2007-10-24.
- ^ a b v g „Naissaar: The Estonian "Island of Women" Once an Independent Socialist Republic”. Pristupljeno 2018-03-18.
- ^ Kasekamp, Andres (2000). The Radical Right in Interwar Estonia. Macmillan. ISBN 978-0-312-22598-8.
- ^ Kortmann, C.; J. Fleuren (2004). Constitutional Law of 10 EU Member States. Kluwer. ISBN 978-90-13-03468-4.
Spoljašnje veze
uredi- Küllo Arjakas Eesti iseseisvuse mõtte areng ja punamadruste Naissaare Vaba Riik Postimees/Internet Archive, 17.11.2007
- Jaak Juske Külastades üht väheteada endist nõukogude vabariiki jaakjuske.blogspot.com, 6. juuli 2009
- Juku-Kalle Raid Naissaare Nõukogude Vabariik Keskus, november 2013