Semela (kralj)
Semela je bio kralj Daleminaca (Glomača) oko 805. godine,[1] i bio je protiv kralja Franačke. Vodio je pobune sa Miliduhom protiv Franačke.[2]
Smela | |
---|---|
Lični podaci | |
Datum rođenja | 8. vek |
Datum smrti | 9. vek |
Mesto smrti | severni Majsen, |
Kralj | |
Period | oko 805. |
Prethodnik | Dervan |
Naslednik | Czimislav, Tunglo |
766. godine franačka vojska je napala Lužičane u srednjem toku Zale.[3] U 782. godini došlo je do ustanka između Zale i Labe, koji se završio pobedom Franačke koja je osvojila slovenska plemena kod Veidahaburga, kraj Naumburga.[3] 789. Karlo Veliki uz pomoć Srba, Frizijaca, Obodrita i Saksonaca uspeva da pređe reku Labu, Hafel i prodre na teritoriju Veleta. Posle ovog Dragovit je morao da bude lojalan Karlu Velikom.[4] Nakon toga su pokorili nemačka plemena Saksonce i slovenska plemena Ljutiće 805. godine, pa su iste godine napali srpsko pleme Daleminaca u oblasti severnog Majsena[5], kasnije je Karlo Veliki napravio kampanju protiv Slovena u Bohemiji[6][7] što ukazuje na to da je Semela vladao u oblastima severnog Majsena. Kada je bio poražen morao je da prizna franačku vlast i da da dvojcu svojih sinova kao taoce.[2] Posle osvajanje 805. godine stvorena je granica prema Srbima zbog ekonomskog, vojnog i etničkog razdvajanja između Germana u Franačkoj i Slovena.[8]
Od 9. veka teritorija plemenskog saveza Srba se širi uključujući podružje Lužice, etnonim Srbi se širi na istok do reke Odre među Lužičane, Miličane i druga plemena.[5]
Reference
uredi- ^ Schlesinger, Walter (1961). Mitteldeutsche Beiträge zur deutschen Verfassungsgeschichte des Mittalters (na jeziku: nemački). str. 209.
- ^ a b Krzysztof Polek, Frankowie a ziemie nad środkowym Dunajem, Kraków 2007, s. 251.
- ^ a b Rastko.org, Lužički Srbi u srednjem veku
- ^ Leif Inge Ree Petersen (1. 08. 2013). Siege Warfare and Military Organization in the Successor States (400-800 AD): Byzantium, the West and Islam. BRILL. str. 749—750. ISBN 978-90-04-25446-6.
- ^ a b Rastko.org, Lužički Srbi u srednjem veku
- ^ Vickers, Robert H. (1894). History of Bohemia. Chicago: C. H. Sergel Company. str. 48.
- ^ Gerard Labuda (2002). Fragmenty dziejów Słowiańszczyzny zachodniej. PTPN. ISBN 978-83-7063-337-0. „806: „Et inde post non multos dies [imperator] Aquasgrani veniens Karlum filium suum in terram Sclavorum, qui dicuntur Sorabi, qui sedent super Albim fluvium, cum exercitu misit; in qua expeditione Miliduoch Sclavo- rum dux interf ectus”
- ^ Fransis Kont, Sloveni: Nastanak i razvoj slovenskih civilizacija u Evropi (VI-XIII vek), Tom I, Filip Višnjić, Beograd, 1989, pp. 37.
Izvori
uredi- Kętrzyński, Wojciech (1897). Rozprawy: O rocznikach polskich. Ser. II (na jeziku: Polish). Vol. IX. Krakow. str. 209.
- Schlesinger, Walter (1961). Mitteldeutsche Beiträge zur deutschen Verfassungsgeschichte des Mittalters (na jeziku: nemački). str. 209.
- Vukcevich, Ivo. Croatia: Ludwig von Gaj and the Croats are Herrenvolk Goths Syndrome. Xlibris Corporation. str. 1—. ISBN 978-1-4797-6666-6.
- Krzysztof Polek, Frankowie a ziemie nad środkowym Dunajem, Kraków 2007, s. 251.
- Henryk Łowmiański, Początki Polski. Z dziejów Słowian w I tysiącleciu n.e., tom V, Warszawa 1973, s. 238.
- Leif Inge Ree Petersen (1. 08. 2013). Siege Warfare and Military Organization in the Successor States (400-800 AD): Byzantium, the West and Islam. BRILL. str. 749—750. ISBN 978-90-04-25446-6.