Sedam trava jeseni

Sedam trava jeseni (秋の七草, aki no nanakusa) se često pominju u najranijoj zbirci japanske poezije „Manjošu“, a posebno u stihovima Jamanoue no Okure (山上憶良, 660-733) koji su njen deo. Slike jesenjih trava u kasnijoj antologiji dvorske poezije „Kokinšu“, koja ilustruje kulturu Heian Japana, predstavljaju se na način koji ni slikarstvo ne može da dočara. Iako je neizvesno ko je prvi grupisao ove biljke, one su postale duboko ukorenjene u svakodnevni život Japana i tradiciju. Njihovo prisustvo u vrtovima Heian aristokratije bio je veliki izvor poetske inspiracije.

hagi.

susuki

kuzu

nadešiko

ominaeši

fuđibakama

kikjo

Sedam trava jeseni su: hagi (Lespedeza japonica L.H.Bailey), susuki (Miscanthus sinensis Anderss.), kuzu (Pueraria lobata (Willd.) Ohwi), nadešiko (Dianthus superbus L.), ominaeši (Patrinia scabiosifolia Fisch. ex Link), fuđibakama (Eupatorium fortunei Turcz.) i kikjo (Platycodon grandiflorus (Jacq.) A.DC.).

Literatura

• Grbić, M. (2015): Istorija vrtne umetnosti. Univerzitet u Beogradu. . Београд. ISBN 978-86-7299-227-4.