Samospoznaja je ideja koja se susreće u filozofiji, psihologiji i misticizmu. U filozofiji, samospoznaja često znači spoznaju svoje prave prirode. Prema Plotinu, samospoznaja je spoznaja vlastitog iskona.[1]


Hrišćanski oci pod poznajom podrazumevaju svest o sopstvenoj prolaznosti i ništavnosti izvan Boga.


Samospoznaja je jedna od okosnica indijske filozofije i religije. U značenju duhovnog buđenja, samospoznaja je tipično indijski koncept. Ovaj koncept se, zbog sličnosti u nazivima, često pogrešno uzima za značenje delfskog natpisa gnoti seauton, čija je ideja zapravo nema veze sa duhovnim postignućem.

Postoji više sanskritskih reči koje se odnose na samospoznaju:

  • atmabodha (ātmabodha) - samosvest
  • atmagjana (ātmajñāna) - znanje o sopstvu
  • atmasidhi (ātmasiddhi) - samoostvarenje
  • atmavada (ātmavāda) - učenje o sopstvu
  • svadjaja (svādhyāya) - izučavanje sopstva, jedna je od nijama koje Patanđali navodi u Joga sutrama

Reference

uredi

Vidi još

uredi