Robert fon Grajm
Ovaj članak sadrži spisak literature (štampane izvore i/ili veb-sajtove) korišćene za njegovu izradu, ali njegovi izvori nisu najjasniji zato što ima premalo izvora koji su uneti u sam tekst. (novembar 2024.) |
Robert Riter fon Grajm (nem. Robert Ritter von Greim; Bajrojt, 22. jun 1892 — Salcburg, 24. maj 1945) je bio pilotski as tokom Prvog svetskog rata, feldmaršal Nacističke Nemačke i poslednji komandant Luftvafea tokom Drugog svetskog rata.[a] Nakon rata je uhapšen od strane Američke vojske, koja je želela da ga preda Sovjetima, zbog čega je izvršio samoubistvo.
| Robert fon Grajm | |
|---|---|
 Robert fon Grajm | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 22. jun 1892. |
| Mesto rođenja | Bajrojt,  Nemačko carstvo |
| Datum smrti | 24. maj 1945. (52 god.) |
| Mesto smrti | Salcburg,  Austrija |
| Vojna karijera | |
| Služba | 1911 - 1918 1934 - 1945 |
| Vojska | Nemačko carstvo (do 1918) Vajmarska Republika (do 1933) Nacistička Nemačka |
| Rod | Luftvafe |
| Čin | Feldmaršal |
| Jedinica | Komandant Luftavfea (od 26. aprila 1945.) |
| Učešće u ratovima | Prvi svetski rat Drugi svetski rat |
| Odlikovanja | Gvozdeni krst Orden za zasluge |
Biografija
urediGrajm je rođen kao sin policijskog kapetana. Tokom Prvog svetskog rata, služio je u Nemačkoj vojsci kao artiljerac, a 1915. godine je prebačen u vazduhoplovstvo. Do kraja rata je oborio 28 neprijateljskih aviona. Odlikovan je ordenom za zasluge i ordenom Maksimilijana Jozefa 1918. godine. Orden Maksa Jozefa mu je donelo i titulu, čime je stekao pravo da doda fon u svoje ime.
Nakon rata nije našao sebi mesto u smanjenoj Nemačkoj vojsci, pa je odlučio da se bavi advokaturom. Pre nego što je postao poznat advokat, pozvan je u Republiku Kinu, da im pomogne oko modernizacije njihovog vazduhoplovstva. Tamo je osnovao pilotsku školu, iako je bio ubeđen da su Kinezi bili loši piloti.[1]
Tokom tridesetih godina, pomagao je da se tajno obnovi Nemačko vazduhoplovstvo, pod komandom tadašnjem komandanta Luftvafea Hermana Geringa.[2] Tokom 1934. godine postavljen je na poziciju komandanta prve lovačke pilotske škole Luftvafea. Unapređen je u čin general-majora 1938. godine kada je preuzeo funkciju načelnika odeljenja za istraživanje u okviru Luftvafea.
Na početku rata mu je dodeljena na komandu jedinica veličine Luftflote. Učestvovao je u invaziji na Poljsku, napadu na Norvešku, operaciji Barbarosa kao i u bici za Britaniju. Tokom bitke za Kursk, istakao se zadavanjem uspešnih komandi za podršku kopnenim jedinicama, zbog čega mu je dodeljeno hrastovo lišće na Viteški orden.[1]
Na kraju rata je pokušao da pomogne Hitleru da pobegne iz opkoljenog Berlina. U Berlin je doleteo 25. aprila kao putnik u Foke Vulfu 190. Tokom tog leta, avion je pogođen protivavionskom vatrom i Grajm je bio ranjen u stopalo. Nakon što se probio do Hitlera u njegovom bunkeru, unapređen je u čin feldmaršala i dodeljena mu je komanda nad Luftvaeom. Grajm je bio poslednji oficir koji je unapređen u čin felmaršala, kao i poslednji komandant Luftvafea. Hitler je odbio da se evakuiše, i on je naredio Grajmu da napusti Berlin, što on i čini 28. aprila. Uhapšen je u Austriji 8. maja od strane Američke vojske. Doneta je odluka da se preda Sovjetima, što je u Grajmu probudilo strah od mučenja, za koje je on mislio da će se sigurno dogoditi. To je bio glavni razlog zbog kog je izvršio samoubistvo time što je zagrizao ampulu sa cijanidom. Poslednje reči su mu bile: Ja sam načelnik Luftvafea, ali bez Luftvafea.[1][2]
Napomene
uredi- ^ Riter predstavlja titulu, slično Vitezu.
