Википедија

Rej Bredberi

амерички писац научне фантастике

Rej Daglas Bredberi (engl. Ray Douglas Bradbury; Vokigan, 22. avgusta 1920. — Los Anđeles, 5. jun 2012) bio je američki pisac[1] naučne fantastike. Kao jedan od najslavnijih američkih pisaca 20. veka, radio je u različitim modovima, uključujući fantaziju, naučnu fantastiku, horor, misteriju i realističnu fantastiku.[2]

Rej Bredberi
Rej Bredberi 1975. godine
Lični podaci
Puno imeRej Daglas Bredberi
Datum rođenja(1920-08-22)22. avgust 1920.
Mesto rođenjaVokigan, Ilinois, SAD
Datum smrti5. jun 2012.(2012-06-05) (91 god.)
Mesto smrtiLos Anđeles, SAD
Književni rad
Uticaji odOldus Haksli, Hauard Filips Lavkraft, Džordž Orvel, Edgar Alan Po, Džordž Bernard Šo, Džon Stajnbek, Žil Vern, Herbert Džordž Vels
Uticao naNil Gejman, Stiven King
Najvažnija delaFarenhajt 451
Marsovske hronike
Ilustrovani čovek
Nagrade Pulicerova nagrada
Potpis
Zvanični veb-sajt

Pretežno poznat po pisanju ikoničnog distopijskog romana Farenhajt 451 (1953), i njegovim naučnofantastičnim i horor kolekcijama priča, Marsovske hronike (1950), Ilustrovani čovek (1951), i Ja pevam telesno električno (1969), Bredberi bio je jedan od najslavnijih američkih pisaca 20. i 21. veka.[3] Dok je većina njegovih najpoznatijih dela iz oblasti fantastične fantastike, on je isto tako pisao i u drugim žanrovima, poput romana o dosezanju punoletstva Maslačkovo vino (1957)[1] i fikcionalizovanih memoara Zelene senke, beli kit (1992).

Nakon njegove smrti 2012. godine, Njujork tajms je Bredberija nazvao „piscem najodgovornijim za uvođenje moderne naučne fantastike u glavni književni tok”.[3]

Biografija

uredi

Rej Bredberi rođen je 22. avgusta 1920. godine u Vokiganu, u državi Ilinois, a umro je Los Anđelesu 22. avgusta 2012. godine, od majke Ester Bredberi (1888–1966), švedskog imigranta, i oca Leonarda Spoldinga Braedberija Bradbury (1890–1957), engleskog porekla.[4][5][6][7] Najpoznatiji je po distopijskom romanu Farenhajt 451 koji je njegov prvi roman objavljen 1953. godine. To je antiutopijska priča o društvu koje, u ime jednakosti, spaljuje knjige, a i uništava individualnost pojedinaca. Postoje i oni koji pružaju otpor koji žive alternativni život u divljini. Fransoa Trifo je 1967. godine snimio film po ovoj knjizi.[8][1]

Poznat je i po zbirkama priča Marsovske hronike i Ilustrovani čovek. Mnoga njegova dela su ekranizovana u vidu televizijskih serija i igranih filmova.[8]

Rej Bredberi sa Arturom Klarkom recituje pesmu Da smo samo viši bili na jednom simpozijumu 1971. Video je 2012. objavila agencija NASA[9]

Ubedljiva atmosfera (najčešće bogata tamnim valerima) vladanje tenzijama, interesantni zapleti i lirski opisi (gde je sklon preterivanju) karakteristični su za dela ovog pisca koji je za života postao klasik žanra.[8] Njegovo ime je svrstano pri vrhu lista najznačajnijih autora naučne fantastike 20. veka pored Isaka Asimova, Artura Klarka, Stanislava Lema.[10] U karijeri, koja je trajala više od sedamdeset godina, Rej Bredberi je inspirisao generacije čitalaca da sanjaju, razmišljaju i stvaraju.[11] Preko 500 priča, koje je objavljivao Bredberi tokom plodonosne karijere, dugo vremena nisu mogle da se svrstaju u naunu fantastiku po nekim žanrovskom čistuncima, za razliku od čitalaca koji su bili više nego zadovoljni.[8]

Karijera

uredi
 
Bredberijevi „Podmorski čuvari“ bili su naslovna priča za izdanje magazina Amazing Stories iz decembra 1944.

Bredberijeva prva objavljena priča bila je „Holerbohenova dilema“, koja se pojavila u izdanja fanzina Imagination! Foresta Dž. Akermana iz januara 1938. godine.[12] U julu 1939. Akerman i njegova devojka Morojo dali su 19-godišnjem Bredberiju novac da se uputi u Njujork na Prvu svetsku konvenciju naučne fantastike u Njujorku i finansirali su Bredberijev fanzin pod nazivom Futuria Fantasia.[13] Bredberi je napisao većinu od svoja četiri izdanja, svako ograničeno na manje od 100 primeraka. Između 1940. i 1947. bio je saradnik u filmskom časopisu Roba Vagnera, Script.[14]

Godine 1939, Bredberi se pridružio Larejn Dejovom Wilshire Players Guild, gde je dve godine pisao i glumio u nekoliko predstava. One su bile, kako je Bredberi kasnije opisao, „toliko neverovatno loše“ da je odustao od pisanja drama na dve decenije.[15] Bredberijevo prvo plaćeno delo, „Pendulum“, napisano sa Henrijem Hasom, objavljeno je u palp časopisu Super naučne priče u novembru 1941. godine, za šta je zaradio 15 dolara.[16]

Bredberi je prodao svoju prvu solo priču, „Jezero“, za 13,75 dolara kad mu je bilo 22 godine i postao pisac sa punim radnim vremenom u svojoj 24. godini.[17] Njegovu prvu zbirku kratkih priča, Mračni karneval, objavila je 1947. Arkam Haus, mala izdavačka kuća iz Sauk Sitija u Viskonsinu, u vlasništvu pisca Ogasta Derleta. Recenzirajući Mračni karneval za Njujork Herald Tribjun, Vil Kapi je proglasio Bredberija „prikladnim za opštu potrošnju“ i predvideo da će postati pisac kalibra britanskog pisca fantastike Džona Kolijera.[18]

Nakon obaveštenja o odbijanju iz palp časopisa Weird Tales, Bredberi je poslao „Povratak kući” časopisu Mademoiselle, što je privuklo pažnju mladog urednika redakcije po imenu Truman Kapote. Kapote je pružio podršku Bredberijevom rukopisu, što je dovelo do njegovog objavljivanja. Delo Povratak kući je osvojilo mesto u nagradi O. Henrija Priče 1947. godine.[19]

U Pauel biblioteci UCLA, u radnoj sobi sa pisaćim mašinama na iznajmljivanje, Bredberi je napisao svoju klasičnu priču o spaljivanju knjiga, Vatrogasac, koja je imala oko 25.000 reči. Kasnije je objavljena sa oko 50.000 reči pod nazivom Farenhajt 451, po ukupnoj ceni od 9,80 dolara, zbog bibliotečke naknade za iznajmljivanje pisaće mašine od deset centi za pola sata.[20]

Slučajni susret u knjižari u Los Anđelesu sa britanskim piscem iz inostranstva Kristoferom Išervudom dao je Bredberiju priliku da preda Marsovske hronike u ruke uglednog kritičara. Usledila je Išervudova sjajna recenzija.[21]

Dela

uredi
  • Marsovski letopisi, 1950.
  • Ilustrovani čovek, 1951.
  • Farenhajt 451, 1953.
  • Oktobarska zemlja, 1956.
  • Maslačkovo vino, 1957.
  • Dan kada je zauvek padala kiša, 1959.
  • R je za raketu, 1960.
  • Nešto zlo nam se prikrada, 1962.
  • Jesenji ljudi, 1965.
  • S je za svemir, 1966.
  • Sutra u ponoć, 1966.
  • Ukleti kompjuter i androidski papa, 1981.
  • Mračna zemlja, 1955
  • Stablo veštica
  • Tetovirani čovek

Nagrade

uredi

Dobitnik je Pulicerove nagrade 2007. godine. Godine 2004. je dobio Nacionalnu medalju za umetnost, 2000. godine Medalju Nacionalne fondacije za knjigu za istaknuti doprinos američkih pisaca.[11]

Reference

uredi
  1. ^ a b v Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 175. ISBN 86-331-2075-5. 
  2. ^ „"Mode" is replacing "genre" in critical terminology in order to broaden the range of critical discussion of specific types of literary expression. In the following link categorizing Victorian literature, "genre" is used for overall categories, such as poetry and nonfiction, and "mode" is used for particular kinds of literary types, such as realism and fantasy. Pristupljeno 28 February 2021.”. 
  3. ^ a b Jonas, Gerald (6. 6. 2012). „Ray Bradbury, Master of Science Fiction, Dies at 91”. The New York Times. Pristupljeno 5. 6. 2012. 
  4. ^ Society for the Study of Midwestern Literature (2001). Greasley, Philip A., ur. Dictionary of Midwestern Literature. 1, The Authors. Indiana University Press. str. 77. ISBN 9780253336095. Pristupljeno 5. 3. 2014. 
  5. ^ p.141 Bloom, Harold Ray Bradbury 2010 Infobase Publishing
  6. ^ Touponce, William F. "Ray (Douglas) Bradbury." American Writers: A Collection of Literary Biographies, Supplement 4. Ed. A Walton Litz and Molly Weigel. New York: Charles Scribner's Sons, 1996. Literature Resources from Gale. November 16, 2010.
  7. ^ Certificate of Birth, Ray Douglas Bradbury, August 22, 1920, Lake County Clerk's Record #4750. Although he was named after Rae Williams, a cousin on his father's side, Ray Bradbury's birth certificate spells his first name as "Ray".
  8. ^ a b v g Bakić, Ilija (2015). 101 lice fantastike. Novi Sad, Zrenjanin: Agora. str. 34—36. 
  9. ^ In Memoriam: Ray Bradbury 1920-2012. Laboratorija za mlazni pogon. 6. 6. 2012. Pristupljeno 7. 6. 2012. 
  10. ^ „Ray Bradbury, Who Brought Mars to Earth With a Lyrical Mastery, Dies at 91”. The New York Times. Pristupljeno 24. 1. 2020. 
  11. ^ a b „Rej Bredberi (eng)”. Ray Bradbury. Arhivirano iz originala 6. 8. 2012. g. Pristupljeno 24. 1. 2020. 
  12. ^ Rej Bredberi na sajtu ISFDb (jezik: engleski) (ISFDB). Pristupljeno April 22, 2013.
  13. ^ „Marguerite bradbury – Ray Bradbury Discussion”. Arhivirano iz originala 31. 05. 2017. g.  Ray Bradbury Official website
  14. ^ Weller, Sam (proleće 2010). „Ray Bradbury Interview”. The Paris Review. br. 192. ISSN 0031-2037. Pristupljeno 10. 7. 2022. 
  15. ^ Bradbury, Ray (1972). The Veldt. Woodstock, Illinois: Dramatic Publishing. str. 4. ISBN 978-1-58342-028-7. 
  16. ^ „Biographies: Bradbury, Raymond Douglas”. s9.com. Pristupljeno 9. 12. 2009. 
  17. ^ Ken Kelley (1996). „About Ray Bradbury Interview”. Playboy. Arhivirano iz originala 12. 3. 2002. g. 
  18. ^ Cuppy, Will, "Review of Dark Carnival," New York Herald Tribune Books, May 25, 1947.
  19. ^ Robinson, Dean (2012-06-06). „Ray Bradbury, From Truman Capote to A.T.M.'s”. The 6th Floor Blog (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-12-29. 
  20. ^ A Bruin Birthday Tribute To Ray Bradbury Tweet (22. 8. 2010). „First Spark: Ray Bradbury Turns 90; The Universe and UCLA Academy Celebrate”. Spotlight.ucla.edu. Arhivirano iz originala 5. 10. 2011. g. Pristupljeno 30. 9. 2011. 
  21. ^ Isherwood, Christopher (oktobar 1950), „A Review of The Martian Chronicles”, Tomorrow, 10: 56—58 

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Реј_Бредбери&oldid=28817318”