Računarsko razmišljanje
| Ovaj članak je započet ili proširen kroz projekat seminarskih radova. Potrebno je proveriti prevod, pravopis i viki-sintaksu. Kada završite sa proverom, dopišete da nakon |provereno=. |
Ovaj članak možda zahteva čišćenje i/ili prerađivanje kako bi se zadovoljili standardi kvaliteta Vikipedije. Problem: Potrebno je dodati unutrašnje veze. |
Računarsko razmišljanje (RR) je proces koji generalizuje rešenje za neodređene probleme. Otvoreni problemi podstiču potpune, smislene odgovore na osnovu više promenjivih, koje zahtevaju da koriste razlaganje, reprezentaciju podataka, uopštavanje i modeliranje algoritama koji se zasnivaju na računarskom razmišljanju. Računarsko razmišljanje zahteva razlaganje celokupnog procesa odlučivanja, promenljive uključene u sva moguća rešenja, obezbeđujući da se pravo odluka donosi na osnovu odgovarajućih parametara i ograničenja problema. Termin računarsko razmišljanje je prvi put koristio Simor Papert 1980.[1]. godine, a ponovo u 1996[2] Računarsko razmišljanje može da se koristi da se algoritmički reše složene probleme obima, i često se koristi da ostvari velike poboljšanja u efikasnosti.[3][4][5][6][7][8][9][10][11]
Pregled
urediKarakteristike koje definišu računarsko razmišljanje su razlaganje, predstavljanje podataka, generalizacija / apstrakcija, i algoritmi. Po razlaganju problema, identifikuju se promenjive koje se bave primenom predstavljanja podataka, i stvaranje algoritama, predstavlja generičko rešenje. Generičko rešenje je generalizacija ili apstrakcija koja se može koristiti u rešavanju mnoštvo varijacije inicijalnog problema.
Fraza kompjutersko razmišljanje je doveden na čelo računarske naučne zajednice, kao rezultat ACM Communications članka Jeannette Wing. U članku je predložila da razmišljanje računski je osnovna veština za svakoga, ne samo kompjuterskih naučnika, a tvrdi da ima značaj za integrisanje računarskih ideja u drugim disciplinama.[12]
Karakteristike računarskog razmišljanja
urediRačunarsko razmišljanje je proces rešavanja problema koji uključuju sledeće karakteristike:[13]
- Analiziranje i logično organizovanje podataka
- Podaci modeliranje, Kompjuterska apstrakcija podataka i simulacije
- Formulisanje problema koje kompjuteri mogu da pomognu
- Identifikacija, ispitivanje i sprovođenje mogućeg rešenja
- Automatizaciju rešenja putem algoritma razmišljanja
- Generalizaciju i primenu ovog procesa na druge probleme
Centar za Računarsko Razmišljanje
urediCarnegie Mellon Univerzitet u Pitsburgu ima centar za računarsko razmišljanje. Glavna aktivnost centra je sprovođenje sonde ili problem-orijentisan na istraživanja. Ove sonde su eksperimenti koje se odnose na nove koncepte računarskih problema i služe da pokažu vrednost računarskog razmišljanja. Sonda eksperiment je generalno saradnja između računarskih naučnika i stručnjaka u oblasti koju treba proučiti. Eksperiment obično traje godinu dana. U principu, sonda će nastojati da pronađe rešenje da široko primenjuje na problem i izbegne usko fokusirane teme. Neki primeri eksperimenata sa sondom su optimalne logistike transplantacija bubrega i kako stvoriti lekove koje nisu uzgajane kao otporne na viruse droge.[14]
Računarsko Razmišljanje (RR) za osnovno obrazovanje
urediDok računarsko razmišljanje se uglavnom praktikuje u nivou fakultetskog obrazovanja, je stekao svoju osnovu i u K-12 nivoa u STEM obrazovanja. Možete naći nekolicinu onlajn institucija koje obezbeđuje nastavni plan i program, kao i druge srodne resurse da izgradi i ojača pre studente sa računarskim razmišljanjem, analizu i rešavanje problema. Jedan istaknuti je Carnegie Mellon Robotics akademija. Nudi bogat niz treninga za pred-studente, kao i nastavnike. Programi CMU vežba nude nastavne metode skela putem inženjerskog procesa. Postoji još jedan internet sajt po imenu legoengineering.com.[15] On nudi slične resurse.
Što se tiče fizičkog objekta, u centralnom Nju Džersiju, postoji mala institucija, po imenu Stroming roboti, koja nudi tehnološke programe na nivoima od 4 do 12 sa fokusom na algoritamsko i računarsko razmišljanje putem robotičkih projekata tokom cele školske godine. Studenti mogu pratiti svoju mapu[16] puta počev od četvrtog razreda, pa sve dok ne diplomiraju na koledžu.
Računarsko Razmišljanje (RR) za srednje obrazovanje STEM
urediProblem-osnovnog učenja je važan element za nauku, tehnologiju, inženjerstvo i matematiku, takođe poznat kao STEM, posebno obrazovanje. Povezivanje Računarsko Razmišljanje čini u kontekstu rešavanje problema procesa prisutnog i u STEM fokus klase. Karakteristike Računarskog razmišljanja su: probleme raspadanja preformulisati u manje i upravljati segmentima. Ove strategije omogućavaju studentima da transformišu složene probleme u više malih koji se ne kreću lakse, ali i pružaju efikasan način razmišljanja (Ving, 2006). U STEM obrazovanje Računarsko razmišljanje se definiše kao skup kognitivnih sposobnosti koje omogućavaju k-12 edukatori koji identifikuju obrasce, razlažu složene probleme u manje korake, organizuju i stvaraju niz koraka da obezbede rešenja, i grade zastupljenost interakcije podataka kroz simulacije . Nastavnici u STEM fokusiranim učionicama koje uključuju računarsko razmišljanje, omogućavaju studentima da vežbaju veštine rešavanja problema, kao što su pokušaji i grešake.[17]
Literatura
uredi- Repenning, Alexander; Webb, David; Ioannidou, Andri (2010). „Scalable game design and the development of a checklist for getting computational thinking into public schools”. Proceedings of the 41st ACM technical symposium on Computer science education. str. 265—269. ISBN 978-1-4503-0006-3. S2CID 19128584. doi:10.1145/1734263.1734357.
- Denning, P.J.; Tedre, M (2019). Computational Thinking. The MIT Press. ISBN 9780262536561.
Reference
uredi- ^ Papert, Seymour. Mindstorms: Children, computers, and powerful ideas. Basic Books, Inc., 1980.
- ^ Papert, Seymour (1996). „An exploration in the space of mathematics educations”. International Journal of Computers for Mathematical Learning. 1. S2CID 46013234. doi:10.1007/BF00191473..
- ^ Repenning, Alexander; Webb, David; Ioannidou, Andri (2010). „Scalable game design and the development of a checklist for getting computational thinking into public schools”. Proceedings of the 41st ACM technical symposium on Computer science education. str. 265—269. ISBN 978-1-4503-0006-3. S2CID 19128584. doi:10.1145/1734263.1734357.
- ^ Guzdial, Mark (2008). „Education Paving the way for computational thinking”. Communications of the ACM. 51 (8): 25—27. S2CID 35737830. doi:10.1145/1378704.1378713..
- ^ Wing, Jeannette M. (2008). „Computational thinking and thinking about computing”. Philosophical Transactions of the Royal Society A: Mathematical, Physical and Engineering Sciences. 366 (1881): 3717—3725. PMC 2696102
. PMID 18672462. doi:10.1098/rsta.2008.0118..
- ^ Center for Computational thinking at Carnegie Mellon cmu.edu
- ^ Exploring Computational Thinking, Google.com
- ^ Conrad Wolfram: Teaching kids real math with computers on YouTube, TED talk 2010-11-15
- ^ What is Computational Thinking? CS4FN at CS4FN
- ^ The Sacramento Regional CPATH Team has created a Think CT website with information on CT developed by this NSF-funded project Arhivirano na sajtu Wayback Machine (31. avgust 2011)
- ^ „A short introduction to Computational Thinking by the Open University”. Arhivirano iz originala 25. 02. 2016. g. Pristupljeno 12. 10. 2015.
- ^ Wing, Jeannette M. (2006). „Computational thinking”. Communications of the ACM. 49 (3): 33—35. doi:10.1145/1118178.1118215. hdl:10818/29866.
- ^ Stephenson, Chris; Valerie Barr (maj 2011). „Defining Computational Thinking for K-12”. CSTA Voice. 7 (2): 3—4. OCLC 58530718.
- ^ PROBE Experiments
- ^ "LEGO Engineering" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. februar 2007). Retrieved 30 Dec 2013.
- ^ "Roadmap for learning path" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. januar 2014). Retrieved 30 Dec 2013.
- ^ Barr, David; Harrison, John; Leslie, Conery (2011-03-01). „Computational Thinking: A Digital Age Skill for Everyone”. Learning & Leading with Technology. 38 (6): 20—23. 2011-03-01. OCLC 5810231.
