Rast
Rast je postepeno povećanje mase tela i jedno je od odlika živih bića.[1] Proces koji je najsličniji rastenju je razviće. Nauka koja proučava rastenje je auksologija.[2]
Mehanizam rasta
uredi
Da bi živo biće moglo da raste, neophodne su mu gradivne supstance koje dobija kroz hranu. Hrana obezbeđuje i neophodnu energiju ćelijama koje se dele. Naime, organizmi rastu tako što se povećava broj njihovih ćelija. Ćelije se najpre izdužuju, odnosno uvećavaju, a potom podele.[3]
U regulisanju rasta važnu ulogu imaju hormoni. Ovo svojstvo se koristi na primer u hortikulturi radi stvaranja patuljastih vrsta biljaka koje u prirodi izrastu kao drveće prosečne visine (tzv. bonsai). Kod ljudi, rast reguliše hipofiza koja stvara hormon rasta. Ukoliko nastane poremećaj u radu te žlezde, nastaju patuljasti ili džinovski rast ili bolest akromegalija.[3] Osim hipofize, na brzinu rasta utiču i štitna, grudna i polne žlezde. Od rođenja, kada je beba duga u proseku od 48 do 50 cm, čovek raste otprilike do svoje dvadeset i pete godine. Do tada žene u proseku izrastu oko 160, a muškarci oko 175 cm. Ovo je više u odnosu na ranija vremena zbog boljih uslova života, mada ne za sve stanovnike planete. Sam rast je uslovljen genetskim predispozicijama i uslovima u kojima čovek živi, sa tim da možda redovne vežbe istezanja mogu da doprinesu.[2]
Prosečan rast čoveka
urediPodaci potiču iz antropoloških studija iz 1980. godine.[4]
Muškarci
- Godine - visina (cm) - masa (kg)
- 0 - 49.6 - 3.2
- 1 - 69.6 - 10
- 2 - 79.6 - 12
- 3 - 86 - 13.21
- 4 - 93.2 - 15.07
- 5 - 99 - 16.7
- 6 - 104.6 - 18.04
- 7 - 111.2 - 20.16
- 8 - 117 - 22.26
- 9 - 122.7 - 24.09
- 10 - 128.2 - 26.12
- 11 - 132.7 - 27.85
- 12 - 135.9 - 31
- 13 - 140.3 - 35.32
- 14 - 148.7 - 38.5
- 15 - 155.9 - 46.41
- 16 - 161 - 53.39
- 17 - 167 - 57.4
- 18 - 170 - 61.26
- 19 - 170.6 - 63.32
- 20 - 171.1 - 65
- 25 - 172.2 - 68.29
Niskim se smatraju muškarci do 149 cm visine, srednjim od 150 do 169, a visokim od 170 naviše. Rast od 129 cm ili manje se smatra patuljastim, a od 190 cm ili više džinovskim.
Žene
- Godine - visina (cm) - masa (kg)
- 0 - 48.3 - 2.91
- 1 - 69 - 9.3
- 2 - 78 - 11.4
- 3 - 85 - 13.21
- 4 - 91 - 14.18
- 5 - 97 - 15.5
- 6 - 103.2 - 16.74
- 7 - 109.6 - 18.45
- 8 - 113.9 - 19.82
- 9 - 120 - 22.44
- 10 - 124.8 - 24.24
- 11 - 127.5 - 26.25
- 12 - 132.7 - 30.54
- 13 - 138.9 - 34.65
- 14 - 144.7 - 38.1
- 15 - 147.5 - 41.3
- 16 - 150 - 44.44
- 17 - 154.4 - 49.08
- 18 - 156.2 - 53.1
- 19 - 156.2 - 54.1
- 20 - 157 - 54.46
- 25 - 157.7 - 55.08
Niskim se smatraju žene do 139 cm visine, srednjim od 140 do 159, a visokim od 160 naviše. Rast od 119 cm ili manje se smatra patuljastim, a od 187 cm ili više džinovskim.
Brzina i dužina trajanja rasta
urediBrzina rasta zavisi od vrste, a determinisana je genima. Neke vrste rastu brže, neke sporije, a ne rastu ni svi organi podjednakom brzinom; kod ljudskih beba, brže će rasti trup i udovi nego glava.[3] Biljka koja raste najsporije je Dioon edule koja u toku godine poraste 0,76 mm, što znači da za otprilike 12 godina dostigne visinu od jednog decimetra.[5]
Po pravilu duže vreme do punog rasta je potrebno onim vrstama koje su veće (orka raste 10 godina, a voluharica pet nedelja). Opet, ni pojedini organi ne moraju da rastu jednako dugo; ovo posebno važi za biljke. Naime, cvet i list kod biljaka uglavnom imaju ograničen rast, što znači da rastu do neke određene veličine. Koren i stablo kod nekih vrsta mogu uslovno rasti neograničeno dugo.[3]
Reference
uredi- ^ Grupa autora, 1976. Popularna enciklopedija. BIGZ: Beograd.
- ^ a b Politikin zabavnik broj 3106. Datum: 19.8.2011. Rubrika: „Ja volim PTT“, pp. 62/63. Izdaje i štampa: Politika AD, Beograd.
- ^ a b v g Dipre, B. & Voral, M. 2007. Oksford školska enciklopedija. Knjiga-komerc: Beograd. ISBN 978-86-7712-201-0..
- ^ Opšta enciklopedija Jugoslovenskog leksikografskog zavoda, tom 6 (Nih-Ras), Zagreb 1980, str. 764.
- ^ Politikin zabavnik broj 3020. Datum: 25.12.2009. Rubrika: „Ja volim PTT“, pp. 64. Izdaje i štampa: Politika AD, Beograd.