Rakija od anisa
Rakija od anisa (raki, tur. rakı — „rakija”), u Severnoj Makedoniji i Srbiji poznatija kao anasonka, je jako alkoholno piće na bazi mirisa anisa, odnosno anetola, glavnog sastojka biljke anis. U svetu postoji veliki broj pića kod kojih je miris anetola dominirajući, među kojima je i raki. Prvi poznati podaci o anisu datiraju iz 3. veka p. n. e, u jednom receptu protiv kuge u Mesopotamiji, a kasnije u medicini Arabljana za tretiranje išijasa.
Istorija anisa
urediU Evropi do početka 19. veka, anis se pomalo koristio kao medicinska biljka i za aromatizovanje kolača u poslastičarstvu, kao i nekim likerima koji su imali ime aniset. Posebno se rado konzumirao u Španiji preventivno izjutra protiv stomačnih oboljenja, pod imenom aneson. U Italiji najpoznatiji liker na bazi anisa je sambuka, koja se pije na kraju obeda. U Grčkoj od ovog pića najpoznatiji je ouzo, u Turskoj raki, u Siriji i Libanu arak. U Osmanskom carstvu, do 19. veka, u velikoj količini se konzumiralo vino. Međutim, zbog verskih načela morala je da se smanji konzumacija vina, pa se raki koristila kao glavno piće uz obroke. U to vreme, rakija koja se pravila uz dodatak grožđa dobila je naziv duz raki (tur. düz rakı — „prava rakija”). Prva proizvodnja rakije u Turskoj posle pada Osmanskog carstva je bila 1944. godine u Izmiru. Iste godine je počela proizvodnja rakije uz dodatak melase koja je rakiji dala gorak ukus i nazvana je Jeni Raki (tur. Yeni Rakı — „Nova Rakija”). Danas postoje razni brendovi rakije od anisa koja je u Turskoj veoma poznata.
Proizvodnja
uredi
U proizvodnji jakih alkoholnih pića od anisa se koristi rafinisani etanol, kao osnovna neutralna sirovina, jer se ona lakše aromatizuje, a aroma je čista i fina. U osnovi, rakija od anisa se proizvodi na dva načina:
- hladnim postupkom
- toplim postupkom[1]
Proizvodnja toplim postupkom
urediZa prizvodnju po toplom postupku u telo aparata sa rakijom od anisa stavljaju se plodovi anisa, pa se posle dvodnevne maceracije zajedno destilišu. Kada se koriste aparati za jednokratnu destilaciju, aromati se stavljaju u poseban dodatak kroz koji prolaze alkoholno vodne pare, koji izvlače aromatične sastojke.
Proizvodnja hladnim postupkom
urediProizvodnja po hladnom postupku je nešto jednostavnija — tako što se anetola i etarsko ulje drugih aromata dodaje u rakiju sa koncentracijom etanola 45—50%. Rakija proizvedena po hladnom postupku je manje kvalitetna i manje aromatična. Na kraju se u rakiju dodaje šećerni sirup koji omekšava ukus.
Anis
uredi
Anis (lat. Pimpinella anisum L.-Umbellifeae) je jednogodišnja zeljasta gajena biljka visoka 20—60 centimetara. Cvetovi su sitni, beli i udružene u štitaste cvasti. Koriste se osušeni, zreli plodovi. Plod je kruškastog oblika dužine 4—5 milimetara, sastvaljen od dva plodnika koji su obično spojeni i svaki ima po 5 rebara. U perikarpu ima mhogo masnića sa etarskim uljem. Anis sadrži 1,5—5% etarskog ulja, oko 10% masnog ulja, 20% belančevina i šećera. Anisovo ulje se dobija destilacijom pomoću vodene pare iz samlevenih zrelih plodova. Ovo ulje ima 80—90% anetola, koji mu daje sladak ukus i karakterističan prijatan blag miris. Anis je vrlo jakog prijatnog aromatičnog mirisa na anetol i slatkog, aromatičnog ukusa. Anis i njegovo ulje imaju raznovrsnu upotrebu: u izradi medikamenata, zubnih pasti, u konditorskoj i prehrambenoj industriji i posebno za proizvodnju- aromatizovanje raznih alkoholnih pića. Anis pod nazivom anason gaji se i u Severnoj Makedoniji i južnoj Srbiji.[2]
Konzumiranje rakije od anisa
urediU Turskoj, Raki se pije uz hranu koja se naziva meze (džem od paradajza sa ljutim papričicama, salata od peršuna, paradajza, crnog luka i zelene paprike iseckanih na sitne komadiće). Raki se obično konzumira razređena vodom i tada ona dobije mlečno belu boju. Bela boja mešavine je znak da je rakija proizvedena po toplom postupku. Ukoliko se prilikom dodatka vode formira bledo bela boja napitka, tada se tumači da je rakija proizvedena hladnim postupkom.
Slična pića
urediU Makedoniji se sa anisom takođe pravi i žestoko alkoholno piće mastika, koju ne treba mešati sa anasonkom jer se tokom proizvodnje mastike koristi smola mastiks, smola jedne vrste pistaća preko koje teče destilat tokom destilacije, a koja piću daje specifičan ukus.[3]
Vidi još
urediReference
uredi- ^ Lučić 1987
- ^ Nikićević, Paunović 2013
- ^ „TAJNATA SOSTOJKA NA MASTIKATA”. VT DIET KLUB. Arhivirano iz originala 07. 02. 2019. g. Pristupljeno 25. 11. 2018.
Literatura
uredi- Lučić, Radovan (1987). Proizvodnja jakih alkoholnih pića. Beograd: Nolit.COBISS.SR 44966668
- Nikićević, Ninoslav; Paunović, Radoslav (2013). Tehnologija jakih alkoholnih pića. Beograd: Poljoprivredni fakultet. ISBN 978-86-7834-169-4.COBISS.SR 197694476
- Forbes, Robert, J.; Short History of the Art of Distillation from the Beginnings Up to the Death of Cellier Blumenthal; Brill Academic Publishers. ISBN 978-90-04-00617-1.; hardcover, 1997
Spoljašnje veze
uredi
- Turkish national drink, Raki
- Turkish Raki Mezzes
- In Istanbul, raki and a bottomless pit of gluttony Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. oktobar 2014)