Википедија

Raketno oružje

летећи објекат са сопственим погоном

Raketno oružje (engl. missile) je vrsta projektila na raketni pogon, sa klasičnim ili nuklearnim punjenjem. Obuhvata raketna zrna[a], balističke i aerodinamičke vođene rakete, lansirne uređaje, sisteme za vođenje[b] i drugu opremu za pripremu, lansiranje, vođenje i dejstvo na cilj. Raketno oružje može biti u sastavu jedinica KoV, RM i RV, ili u samostalnim raketnim jedinicama.[1][2]

Missile
Razne vrste projektila; S leva na desno:
1. Interkontinentalna balistička raketa R-36M
2. Protivtenkovska raketa FGM-148 Džavelin
3. Protivbrodski raketni harpun
4. Pritvi antibalistički projektil
5. BrahMos krstareća raketa
6. RIM-162 raketa zemlja-vazduh
Krstareća raketa tipa zemlja-zemlja.

Istorija

uredi
Vidi još: Istorija raketa i projektila
 
V-1 leteća bomba je među prvim vođenim projektilima.[3][4][5][6][7]

Rakete su bile preteča modernih projektila, a prve rakete su korišćene kao pogonski sistemi za strele još u 10. veku u Kini.[8] Upotreba raketa kao oružja pre moderne raketne tehnike potvrđena je u Kini, Koreji, Indiji i Evropi. U 18. veku, rakete sa gvozdenim kućištem korišćene su u Indiji od strane Kraljevine Majsora i Carstva Marata protiv Britanaca, koja je razvijena u Kongrevovu raketu i korišćena u Napoleonovim ratovima.[9][10]

Početkom 20. veka, Amerikanac Robert Godard i Nemac Herman Obert razvili su rane rakete koje su pokretali mlazni motori.[11] Tokom 1920-ih, Sovjetski Savez je razvio rakete na čvrsto gorivo u Laboratoriji za gasnu dinamiku.[12] Kasnije, prve rakete koje su se operativno koristile bile su serije raketno baziranih projektila koje je razvila nacistička Nemačka tokom Drugog svetskog rata, uključujući leteću bombu V-1 i raketu V-2 koje su koristile mehanički autopilot da bi raketa letela duž unapred odabrane rute.[13] Manje poznate bile su serije protivbrodskih i protivvazdušnih projektila, obično zasnovanih na jednostavnom sistemu radio kontrole (komandnog navođenja) kojim je upravljao operater. Međutim, ovi rani sistemi u Drugom svetskom ratu izgrađeni su samo u malom broju.[14][15][16] Posle Drugog svetskog rata, dolazak Hladnog rata i razvoj nuklearnog oružja zahtevali su brže, tačne i svestranije rakete većeg dometa, i razvoj raketa se bavilo više zemalja.

Komponente

uredi

Sistemi za navođenje, ciljanje i letenje

uredi
Glavni članak: Navođenje projektila
 
Poluaktivni sistem za navođenje projektila

Projektil se najčešće vodi sistemom za navođenje iako postoje rakete koje su nenavođene tokom nekih faza leta.[17] Navođenje projektila se odnosi na metode navođenja projektila do cilja. Efikasno vođenje je važno, jer je tačno i precizno postizanje ciljne pozicije ključni faktor za njegovu efikasnost.[18] Sistem za navođenje projektila to postiže u četiri koraka: praćenje cilja, izračunavanje pravaca koristeći informacije o praćenju, usmeravanje proračunatih ulaza na kontrolu upravljanja i upravljanje projektilom usmeravanjem ulaza na motore ili površine kontrole leta.[19] Sistem navođenja se sastoji od tri sekcije: lansiranja, srednjeg kursa i terminala sa istim ili različitim sistemima koji se koriste u svim sekcijama.[19]

 
Pojednostavljeni dijagram rakete na čvrsto gorivo.
  1. Pogonsko gorivo je upakovano sa rupom u sredini
  2. Zapaljivač sagoreva pogonsko gorivo
  3. Otvor deluje kao komora za sagorevanje
  4. Vrući izduvni gasovi se guše u grlu
  5. Izduvni gas izlazi iz rakete

Sistemi za rukovanje i navođenje se generalno klasifikuju na aktivne, poluaktivne i pasivne.[17] U aktivnim sistemima za samonavođenje, projektil nosi opremu potrebnu za prenos zračenja potrebnog za osvetljavanje cilja i primanje reflektovane energije. Jednom kada je navođenje pokrenuto, projektil se samostalno usmerava ka cilju.[20] U poluaktivnim sistemima, izvor zračenja se nalazi izvan rakete obično u lansirnoj raketi koja može biti avion ili brod i projektil će primiti zračenje da ga vodi ka meti. Pošto je izvor lociran spolja, lansirna raketa treba da nastavi da podržava projektil sve dok se ne usmeri ka predviđenom cilju.[21] U pasivnom sistemu, projektil se oslanja isključivo na informacije od mete.[21] Sistem za navođenje može da koristi svetlost kao što je infracrveno, lasersko ili vidljivo svetlo, radio talase ili drugo elektromagnetno zračenje da osvetli metu. Jednom kada sistem za navođenje identifikuje metu, možda će biti potrebno da se cilj neprekidno prati ako je u pokretu. Sistem za navođenje može koristiti INS koji se sastoji od žiroskopa i akcelerometra ili može koristiti satelitsko navođenje (kao što je GPS) za praćenje položaja projektila u odnosu na poznati cilj.[22] Kompjuteri projektila će izračunati putanju leta potrebnu za usmeravanje projektila ka meti.[21] U komandnom navođenju, ljudski operater može njime upravljati ručno ili će sistem za podršku ili lansiranje prenositi komande koristeći optičko vlakno ili radio za vođenje projektila.[23] Sistem leta koristi podatke iz sistema za ciljanje ili navođenje za manevrisanje projektila u letu, što se može postići korišćenjem vektorskog potiska motora ili aerodinamičkog manevrisanja korišćenjem površina za kontrolu leta kao što su krila, peraja i kanardi.[24]

Motor

uredi

Rakete se pokreću pogonskim gorivom koje se pali da bi proizvelo potisak i mogu koristiti tipovi raketnih ili mlaznih motora.[25] Rakete bi mogle biti napajane čvrstim pogonskim gorivom koje je relativno lakše za održavanje i koje omogućava brže raspoređivanje. Ova goriva sadrže gorivo i oksidant pomešane u odabranim proporcijama sa veličinom zrna i komorom za sagorevanje koja određuje brzinu i vreme sagorevanja.[26] Veće rakete mogu koristiti rakete na tečno gorivo gde je pogon obezbeđen jednim ili kombinacijom tečnog goriva.[27] Hibridni sistem koristi čvrsto raketno gorivo sa tečnim oksidantom.[27] Mlazni motori se generalno koriste u krstarećim projektilima, najčešće turbomlaznog tipa, zbog njihove relativne jednostavnosti i male prednje površine, dok se teoretski mogu koristiti i turboventilatori i ramdžet.[28][29] Rakete dugog dometa imaju višestepeni motor i mogu koristiti sličan tip ili mešavinu tipova motora. Neke rakete mogu imati dodatni pogon iz drugog izvora pri lansiranju, kao što je katapult, top ili tenkovski top.[30]

Bojeva glava

uredi

Rakete imaju jednu ili više eksplozivnih bojevih glava, iako se mogu koristiti i drugi tipovi oružja.[31] Glave projektila obezbeđuju primarnu razornu moć koja može izazvati sekundarno uništenje usled kinetičke energije oružja i neiskorišćenog goriva. Bojeve glave su najčešće tipa visokog eksploziva, često koriste oblikovana punjenja kako bi se iskoristila preciznost vođenog oružja za uništavanje očvrsnutih ciljeva. Bojeva glava može nositi konvencionalno, zapaljivo, nuklearno, hemijsko, biološko ili radiološko oružje.[32]

Podela

uredi

Prema načinu vođenja raketno oružje deli se na nevođeno (slobodno) i vođeno, prema sredini iz koje se lansira i u kojoj dejstvuje na vazduh-vazduh, vazduh-zemlja, zemlja-zemlja i zemlja-vazduh, a prema obliku na aerodinamičko[v] i balističko.[1][g]

Raketno oružje može imati bojnu glavu sa klasičnim ili nuklearnim eksplozivom. Međukontinentalne i balističke rakete srednjeg dometa mogu imati jednu ili više bojnih glava istog razornog dejstva, smeštenih u jednom kućištu, koje se na većem odstojanju od cilja otvara i svaka bojna glava nastavlja let do svog cilja drugom putanjom. Raketno oružje srednjeg kalibra može imati jednu, ili bojnu glavu kasetnog tipa, u kojoj je smešteno više manjih bojnih glava ili projektila različitog oblika, koji kad bojna glava eksplodira na određenom odstojanju od cilja, pokrivaju veću površini cilja. Raketno oružje manjeg kalibra, načelno, ima samo jednu bojnu glavu.[1]

Napomene

uredi
  1. ^ Nevođene, slobodne rakete sa bojevom glavom.
  2. ^ Kod vođenih raketnih projektila.
  3. ^ Aerodinamički vođeni projektil i leteća bomba.
  4. ^ Balistički vođeni projektil.

Reference

uredi
  1. ^ a b v Gažević, Nikola (1974). Vojna enciklopedija (knjiga 7). Beograd: Vojnoizdavački zavod. 
  2. ^ „missile, n. and adj.”. OED Online. Oxford: Oxford University Press. 2021. Pristupljeno 17. 3. 2021. „2.a. An object propelled (either by hand or mechanically) as a weapon at a target. [Usage citation: Maurice Leitch (1981). Silver's city. London: Secker & Warburg. ISBN 0436244136 - 'Then something struck him, a stone; it fell at his feet, and in a moment, the air was filled with missiles, curving high to land about him on the roadway.'].
    b. Military. A long-distance weapon that is self-propelled, and directed either by remote control or automatically, during part or all of its course. (Originally always with modifying word).    ”     
  3. ^ „Teil 1: Zelle [Part 1: Airframe]”. FZG 76 Geräte-Handbuch [FZG 76 Equipment Handbook] (PDF) (na jeziku: nemački). april 1944. str. 7—8. Arhivirano iz originala (PDF) 11. 1. 2019. g. 
  4. ^ German V-1 Leaflet Campaign, Psy Warrior, Pristupljeno 20. 10. 2010 .
  5. ^ Frederick French. „War and peace and the price of cat-fish”. Uncle Fred's diaries. Arhivirano iz originala 7. 7. 2017. g. Pristupljeno 16. 6. 2014. 
  6. ^ „The Doodlebug Project”. Stampe & Vertongen Museum. Antwerp Airport. Arhivirano iz originala 21. 1. 2019. g. Pristupljeno 27. 5. 2018. 
  7. ^ „Teil 4: Zünderanlage [Part 4: Ignition system]”. FZG 76 Geräte-Handbuch [FZG 76 Equipment Handbook] (PDF) (na jeziku: nemački). april 1944. str. 98—118. Arhivirano iz originala (PDF) 11. 1. 2019. g. Pristupljeno 27. 5. 2018. 
  8. ^ Crosby, Alfred W. (2002). Throwing Fire: Projectile Technology Through History. Cambridge: Cambridge University Press. str. 100—103. ISBN 978-0-5217-9158-8. 
  9. ^ Forbes, James; Rosée comtesse de Montalembert, Eliza (1834). Oriental Memoirs – A Narrative of Seventeen Years Residence in India, Part 68, Volume 1. str. 359. Pristupljeno 26. 4. 2022. „The war rocket used by the Mahrattas which very often annoyed us, is composed of an iron tube eight or ten inches long and nearly two inches in diameter. This destructive weapon is sometimes fixed to a rod iron, sometimes to a straight two-edged sword, but most commonly to a strong bamboo cane four or five feet long with an iron spike projecting beyond the tube to this rod or staff, the tube filled with combustible materials” 
  10. ^ „Brief History of Rockets”. NASA. Pristupljeno 1. 12. 2023. 
  11. ^ „Topics of the Times”. New York Times. 13. 1. 2013. Arhivirano iz originala 9. 2. 2008. g. Pristupljeno 21. 6. 2007. 
  12. ^ Zak, Anatoly. „Gas Dynamics Laboratory”. Russian Space Web. Pristupljeno 29. 5. 2022. 
  13. ^ „The V Weapons”. History Learning Site. 
  14. ^ „The V Weapons”. History Learning Site. 
  15. ^ „British Response to V1 and V2”. The National Archives. 
  16. ^ „Missile, Surface-to-Surface, V-2 (A-4)”. National Air and Space Museum. 1. 4. 2016. 
  17. ^ a b Siouris, George (2006). Missile Guidance and Control Systems. Springer New York. str. 6. ISBN 978-0-3872-1816-8. 
  18. ^ Constant, James N. (27. 9. 1981). Fundamentals of Strategic Weapons: Offense and Defense Systems. Martinus Nijhoff Publishers. ISBN 978-9-0247-2545-8. 
  19. ^ a b Aviation Ordnanceman 3 & 2. United States Bureau of Naval Personnel. 1967. str. 355. 
  20. ^ Weapons System Fundamentals: Synthesis of systems. U.S. Government Printing Office. 1960. str. 60. 
  21. ^ a b v Fire Control Technician M 3 & 2. United States Naval Education and Training Command. 1978. str. 87. 
  22. ^ „Inertial Guidance System”. Britannica. Pristupljeno 1. 12. 2023. 
  23. ^ „Command Guidance System”. Britannica. Pristupljeno 1. 12. 2023. 
  24. ^ „Vectored thrust”. NASA. Pristupljeno 1. 12. 2023. 
  25. ^ „Redstone Missile Rocket Engine”. National Air and Space Museum. 
  26. ^ Kosanke, K. L.; Sturman, Barry T.; Winokur, Robert M.; Kosanke, B. J. (oktobar 2012). Encyclopedic Dictionary of Pyrotechnics: (and Related Subjects) (na jeziku: engleski). Journal of Pyrotechnics. ISBN 978-1-889526-21-8. 
  27. ^ a b Sutton, George P. (1963). Rocket Propulsion Elements, 3rd edition. New York: John Wiley & Sons. str. 25, 186, 187. 
  28. ^ „Turbojet Engine”. NASA Glenn Research Center. Pristupljeno 6. 5. 2019. 
  29. ^ „Missile system”. Brahmos aerospace. Pristupljeno 1. 12. 2023. 
  30. ^ „Lab products: SAMHO”. DRDO. Pristupljeno 1. 12. 2023. 
  31. ^ „Warhead”. Cambridge. Pristupljeno 1. 12. 2023. 
  32. ^ Carleone, Joseph (1993). Tactical Missile Warheads. American Institute of Aeronautics and Astronautics, Incorporated. 

Literatura

uredi
  • Gažević, Nikola (1974). Vojna enciklopedija (knjiga 7). Beograd: Vojnoizdavački zavod. 
  • Adle, Chahryar (2003), History of Civilizations of Central Asia: Development in Contrast: from the Sixteenth to the Mid-Nineteenth Century 
  • Ágoston, Gábor (2008), Guns for the Sultan: Military Power and the Weapons Industry in the Ottoman Empire, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-60391-1 
  • Agrawal, Jai Prakash (2010), High Energy Materials: Propellants, Explosives and Pyrotechnics, Wiley-VCH 
  • Andrade, Tonio (2016), The Gunpowder Age: China, Military Innovation, and the Rise of the West in World History, Princeton University Press, ISBN 978-0-691-13597-7 .
  • Arnold, Thomas (2001), The Renaissance at War, Cassell & Co, ISBN 0-304-35270-5 
  • Benton, Captain James G. (1862). A Course of Instruction in Ordnance and Gunnery (2 izd.). West Point, New York: Thomas Publications. ISBN 1-57747-079-6. 
  • Brown, G. I. (1998), The Big Bang: A History of Explosives, Sutton Publishing, ISBN 0-7509-1878-0 .
  • Buchanan, Brenda J., ur. (2006), Gunpowder, Explosives and the State: A Technological History, Aldershot: Ashgate, ISBN 0-7546-5259-9 
  • Chase, Kenneth (2003), Firearms: A Global History to 1700, Cambridge University Press, ISBN 0-521-82274-2 .
  • Cocroft, Wayne (2000), Dangerous Energy: The archaeology of gunpowder and military explosives manufacture, Swindon: English Heritage, ISBN 1-85074-718-0 
  • Cowley, Robert (1993), Experience of War, Laurel .
  • Cressy, David (2013), Saltpeter: The Mother of Gunpowder, Oxford University Press 
  • Crosby, Alfred W. (2002), Throwing Fire: Projectile Technology Through History, Cambridge University Press, ISBN 0-521-79158-8 .
  • Curtis, W. S. (2014), Long Range Shooting: A Historical Perspective, WeldenOwen .
  • Earl, Brian (1978), Cornish Explosives, Cornwall: The Trevithick Society, ISBN 0-904040-13-5 .
  • Easton, S. C. (1952), Roger Bacon and His Search for a Universal Science: A Reconsideration of the Life and Work of Roger Bacon in the Light of His Own Stated Purposes, Basil Blackwell 
  • Ebrey, Patricia B. (1999), The Cambridge Illustrated History of China, Cambridge University Press, ISBN 0-521-43519-6 
  • Grant, R.G. (2011), Battle at Sea: 3,000 Years of Naval Warfare, DK Publishing .
  • Hadden, R. Lee. 2005. "Confederate Boys and Peter Monkeys." Armchair General. January 2005. Adapted from a talk given to the Geological Society of America on March 25, 2004.
  • Harding, Richard (1999), Seapower and Naval Warfare, 1650-1830, UCL Press Limited 
  • al-Hassan, Ahmad Y. (2001), „Potassium Nitrate in Arabic and Latin Sources”, History of Science and Technology in Islam, Pristupljeno 23. 7. 2007 .
  • Hobson, John M. (2004), The Eastern Origins of Western Civilisation, Cambridge University Press .
  • Johnson, Norman Gardner. „explosive”. Encyclopædia Britannica. Chicago: Encyclopædia Britannica Online. 
  • Kelly, Jack (2004), Gunpowder: Alchemy, Bombards, & Pyrotechnics: The History of the Explosive that Changed the World, Basic Books, ISBN 0-465-03718-6 .
  • Khan, Iqtidar Alam (1996), „Coming of Gunpowder to the Islamic World and North India: Spotlight on the Role of the Mongols”, Journal of Asian History, 30: 41—5 .
  • Khan, Iqtidar Alam (2004), Gunpowder and Firearms: Warfare in Medieval India, Oxford University Press 
  • Khan, Iqtidar Alam (2008), Historical Dictionary of Medieval India, The Scarecrow Press, Inc., ISBN 978-0-8108-5503-8 
  • Kinard, Jeff (2007), Artillery An Illustrated History of its Impact 
  • Konstam, Angus (2002), Renaissance War Galley 1470-1590, Osprey Publisher Ltd. .
  • Liang, Jieming (2006), Chinese Siege Warfare: Mechanical Artillery & Siege Weapons of Antiquity, Singapore, Republic of Singapore: Leong Kit Meng, ISBN 981-05-5380-3 
  • Lidin, Olaf G. (2002), Tanegashima – The Arrival of Europe in Japan, Nordic Inst of Asian Studies, ISBN 8791114128 
  • Lorge, Peter (2005), Warfare in China to 1600, Routledge 
  • Lorge, Peter A. (2008), The Asian Military Revolution: from Gunpowder to the Bomb, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-60954-8 
  • Lu, Gwei-Djen (1988), „The Oldest Representation of a Bombard”, Technology and Culture, 29 (3): 594—605, JSTOR 3105275, doi:10.2307/3105275 
  • McLachlan, Sean (2010), Medieval Handgonnes 
  • McNeill, William Hardy (1992), The Rise of the West: A History of the Human Community, University of Chicago Press .
  • Morillo, Stephen (2008), War in World History: Society, Technology, and War from Ancient Times to the Present, Volume 1, To 1500, McGraw-Hill, ISBN 978-0-07-052584-9 
  • Needham, Joseph (1980), Science & Civilisation in China, 5 pt. 4, Cambridge University Press, ISBN 0-521-08573-X 
  • Needham, Joseph (1986), Science & Civilisation in China, V:7: The Gunpowder Epic, Cambridge University Press, ISBN 0-521-30358-3 .
  • Nicolle, David (1990), The Mongol Warlords: Ghengis Khan, Kublai Khan, Hulegu, Tamerlane 
  • Nolan, Cathal J. (2006), The Age of Wars of Religion, 1000–1650: an Encyclopedia of Global Warfare and Civilization, Vol 1, A-K, 1, Westport & London: Greenwood Press, ISBN 0-313-33733-0 
  • Norris, John (2003), Early Gunpowder Artillery: 1300–1600, Marlborough: The Crowood Press .
  • Partington, J. R. (1960), A History of Greek Fire and Gunpowder, Cambridge, UK: W. Heffer & Sons .
  • Partington, J. R. (1999), A History of Greek Fire and Gunpowder, Baltimore: Johns Hopkins University Press, ISBN 0-8018-5954-9 
  • Patrick, John Merton (1961), Artillery and warfare during the thirteenth and fourteenth centuries, Utah State University Press .
  • Pauly, Roger (2004), Firearms: The Life Story of a Technology, Greenwood Publishing Group .
  • Perrin, Noel (1979), Giving up the Gun, Japan's reversion to the Sword, 1543–1879 , Boston: David R. Godine, ISBN 0-87923-773-2 
  • Petzal, David E. (2014), The Total Gun Manual (Canadian edition), WeldonOwen .
  • Phillips, Henry Prataps (2016), The History and Chronology of Gunpowder and Gunpowder Weapons (c.1000 to 1850), Notion Press 
  • Purton, Peter (2010), A History of the Late Medieval Siege, 1200–1500, Boydell Press, ISBN 978-1-84383-449-6 
  • Robins, Benjamin (1742), New Principles of Gunnery 
  • Rose, Susan (2002), Medieval Naval Warfare 1000-1500, Routledge 
  • Roy, Kaushik (2015), Warfare in Pre-British India, Routledge 
  • Schmidtchen, Volker (1977a), "Riesengeschütze des 15. Jahrhunderts. Technische Höchstleistungen ihrer Zeit", Technikgeschichte 44 (2): 153–173 (153–157)
  • Schmidtchen, Volker (1977b), "Riesengeschütze des 15. Jahrhunderts. Technische Höchstleistungen ihrer Zeit", Technikgeschichte 44 (3): 213–237 (226–228)
  • Tran, Nhung Tuyet (2006), Viêt Nam Borderless Histories, University of Wisconsin Press .
  • Turnbull, Stephen (2003), Fighting Ships Far East (2: Japan and Korea Ad 612-1639, Osprey Publishing, ISBN 1-84176-478-7 
  • Urbanski, Tadeusz (1967), Chemistry and Technology of Explosives, III, New York: Pergamon Press .
  • Villalon, L. J. Andrew (2008), The Hundred Years War (part II): Different Vistas, Brill Academic Pub, ISBN 978-90-04-16821-3 
  • Wagner, John A. (2006), The Encyclopedia of the Hundred Years War, Westport & London: Greenwood Press, ISBN 0-313-32736-X 
  • Watson, Peter (2006), Ideas: A History of Thought and Invention, from Fire to Freud, Harper Perennial (2006), ISBN 0-06-093564-2 
  • Willbanks, James H. (2004), Machine guns: an illustrated history of their impact, ABC-CLIO, Inc. 

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Ракетно_оружје&oldid=28523735”