Razgovor s korisnikom:Vojvoda/Arhiva 2

U vezi konsenzuza

Malopre sam pisao Madujši na njenoj strani za razgovor o ovoj temi, početni deo ću preneti, ne zameri ako si o tome već informisan. Prvo, konsenzus - na Vikipediji se stvari rešavaju postizanjem konsenzusa (saglasnosti) oko neke teme, i kada se ide na glasanje, ide se više radi "opipavanja pulsa" i diskusije, radi postizanja saglasnosti zajednice oko toga šta je prihvatljivo svima ili makar nekoj "kvalifikovanoj većini". Dakle, cilj glasanja na Vikipediji nije kao u demokratiji, da neka opcija postigne većinu 50%+1 (osim u nekim izuzetnim slučajevima), nego da što veći deo zajednice to rešenje smatra makar prihvatljivim, ili prihvatljivim u tom trenutku.

Što se tiče toga da konsenzus ne može da iznosi 70% - i ne može, konsenzus bi zapravo trebao da bude oštriji, najmanje 80-90%. 70% je minimum u kojem možeš da tvrdiš da je u pitanju konsenzus a ne demokratsko glasanje, ali i to je nategnuto. Na žalost, naša zajednica je otprilike srednje veličine među manjim zajednicama (manjim od zajednice na en, hoću da kažem) i pati od toga da se korisnici ne aktiviraju dovoljno pri glasanju (sada više nego pre par meseci, ali još uvek nedovoljno). Tako da smo sada u svojevrsnoj pat poziciji - imamo vrlo labav kriterijum za konsenzus, a u pojedinim prilikama ni njega ne možemo da ispoštujemo. Razumem da to frustrira, ali jedini izlaz je animiranje više korisnika da učestvuje u radu zajednice - dakle, ne samo pisanje članaka, mada je i to bitno, nego i rasprave, predlozi, glasanje. Mnogi ni ne učestvuju u radu zajednice ako nisu administratori, a ni neki adminitratori ne učestvuju u radu zajednice uopšte. Sve su naravno problemi o kojima se naravno može podosta raspravljati, ali svodi se na sledeće - situacija se može promeniti jedino animiranjem korisnika, budući da je 70% realni minimum ispod kojeg ne možemo da se spustimo.--Brane Jovanović, DGzS <~> 11:32, 8. maj 2007. (CEST)

Na žalost, to je tako - svako pravilo koje se donosi treba da postigne balans između što veće otvorenosti sa jedne, i onemogućavanja zlonamernih i nerazumnih da "prave štetu" s druge strane - na primer, svojevremeno ova Vikipedija nije imala stroga pravila o izboru admina i birokrata, nego su se prava dobijala automatski posle mesec i dva meseca rada. Međutim (i nažalost), neki korisnici su se svojski potrudili da dokažu da je to previše otvoreno, i da tako i zlonamerni (tj. oni kojima nije u interesu Vikipedija, nego nešto drugo) mogu da "se provuku", pa smo morali ta pravila znatno da pooštrimo, kao i da uvedemo pravila za uklanjanje ovlašćenja. Zapravo, većina čvrstih pravila na Vikipedija je relativno skorijeg datuma (12-18 meseci) - neka su u međuvremenu oslabljivanja što se tiče zahteva, dok su druga na žalost i pojačavana. Sva ova priča služi da eto malo pojasni način na koji se donose pravila; ako smatraš da je neko pravilo preoštro ili nedovoljno oštro, probaj da pred zajednicu izneseš ono što vidiš kao problem i predložiš moguće rešenje - često puta, ako je neka stvar očigledna, o njoj se ne mora ni glasati (Vikipedija nije birokratija). Takođe, nekada se u toku rasprave javi ideja o alternativnom rešenju koje je prihvatljivo ili dobar početak prihvatljivog.

Dakle, ako te neko pravilo boli, pitaj, predloži izmenu, pokreni raspravu, pokušaj da animiraš zajednicu (to je lakše reći nego učiniti :(). Isto tako, nemoj automatski da pretpostaviš da se sadašnje pravilo svima sviđa - možda je u trenutku kada je doneto postojala potreba da ono bude tako oštro, ali se u međuvremenu situacija promenila. Takođe, nemoj izgubiti iz vida da dobro obrazložen predlog uvek ima više šanse da nešto izmeni nego štura rečenica na Trgu ili strani za razgovor.

Nadam se da te ovo moje teoretisanje nije udavilo - vidim da ste i ti i Madujša zainteresovani za funkcionisanje zajednice, pa pokušavam da objasnim neke stvari, onako kako ih ja vidim. Dokumentacija postoji, određeni deo sam i ja sastavljao/prevodio, ali vremena na Vikipediji nikada nema dovoljno, a obaveza je uvek previše, pa ponekad ne uspemo da zadovoljimo ni neki minimum potreba zajednice za istom, pa koristim priliku da "prenesem znanje" ;). --Brane Jovanović, DGzS <~> 13:04, 8. maj 2007. (CEST)

Srpska sela

Postoji samo (gruba) procena da od 4700 sela bar 2000 nemamo, pa je to očekivani prirast broja članaka. Što se ponašanja šablona tiče, to se sve može programirati. -- JustUser  JustTalk 11:33, 8. maj 2007. (CEST)

Što ne arhiviraš i ovu dobrodošlicu?

Samo smeta...--Maduixa kaži 11:47, 8. maj 2007. (CEST)

Glasanje za Sjajne članke

Ovaj tekst sam napisao i SašiStefanoviću:

OK, sad sam savršeno zbunjen pravilima i njihovim amandmanima. :) Zašto se, posle glasanja za promene pravila, sve to nije lepo unelo, tj. izmenila pravila koja su napisana nego sad stoje dodaci ispod? Odustajem od bavljenja glasanjima dok neko s boljim živcima ne sredi sve to :) --Matija 14:50, 8. maj 2007. (CEST)

Prevod termina

Evo i mog (zakasnelog) odgovora na pristigla pitanja:

1. Imena nivoa − u principu mislim da bi ih trebalo prevoditi/transkribovati, s tim da se pri prvom pojavljivanju tog imena u tekstu navede u zagradi i originalno ime.
2. Čudi me da ne znaš da je na engleskom AI (na ćirilici: AI, a ne Al), skraćenica za Artificial Intelligence tj. za veštačku inteligenciju, tako da je tvoj prevod potpuno tačan.
3. Booster Pack − ja bih preveo kao paket pojačanja (poboljšanja)/paket sa pojačanjima (poboljšanjima).

--Tarn 19:34, 8. maj 2007. (CEST)

Filatelistički časopis

Rekao sam Ti da sam se malo isključio iz svega toga. Trenutno nemogu pomoći ali ako našto saznam odma javljam. Pozdrav--Drazetad 20:38, 8. maj 2007. (CEST)

Nisim mi tačno rekao šta tržiš da sadrži. Koju zemlju,(sve ili tematika), noviteti ili klasika, cene i sl. Pozdrav--Drazetad 23:16, 8. maj 2007. (CEST)

Ma pusti...

Ma pusti ustaše i četnike, to je tako naporna tema... --Maduixa kaži 21:58, 8. maj 2007. (CEST)

---

Izvini, ali videh tvoju prepisku sa Matijom. Pravila JESU promenjena, barem ona čija je promena izglasana. Pogledaj opet onaj link koji sam ti dala gde je glasanje koje sam ja pokrenula. Prvo pravilo nije izglasano a druga dva jesu, tako da je ono pravilo o tome da admin. glas više vredi nego običnog korisnika izbačen sa spiska, a pravilo da mora da glasa najmanje pet umesto tri da bi se glasanje uopšte uzelo u obzir je i promenjeno sa pet na tri. Dole je Džordž obrazložio samo kako i zašto je uneta poslednja promena. Ono što nije bilo postavljeno na glasanje ali je bilo reči i o tome je da glasanje o skidanju zvezdice ne mogu da pokrenu obični korisnici, nego samo administratori, te sam ti zbog toga i rekla da ga ti postaviš na glasanje, pa da glasamo i da izglasamo menjanje i tog pravila (S Božjom pomoći)....

A Saša je bio mnogo pospan pa je Matiji dao dezinformaciju...--Maduixa kaži 22:08, 8. maj 2007. (CEST)

Glasanje.

Nije. --Poki |razgovor|

Istom procedurom kako je i doneseno. Snadji se. Poz. --Poki |razgovor| 14:19, 18. maj 2007. (CEST)

drugi svetski i istorija

Vojvodo, izvini što se ne javljam - bio sam dosta zauzet. Hvala ti na citatu - vidiš da nam se izvori uglavnom slažu.

Mislim da ti je ugao gledanja pogrešan. Komunistička istoriografija - pazi, ne mislim na komunističku publicistiku - imala je svojih slabosti, ali generalno uopšte nije bila tako loša, tj. imala je neki profesionalni nivo. Postojala je tendencija izbegavanja nezgodnih tema, pojednostavljivanja opštih okvira i nekih nategnutih tumačenja. Ali, nisu negirani događaji ni dokumenti, i, u celini uzev, slika koju daju ozbiljni istoričari tog vremena prilično se poklapa sa onim što pišu engleski istoričari i učesnici koji se bave 2. sv. ratom.

Pre negde 20 godina, kad je krenulo ovo nacionalističko zaluđivanje, namnožili su se revizionistički pokušaji, koji su imali uspeh uglavnom samo zato što su godili uhu nacionalno napaljenog prosečnog srpskog čitaoca. Njihov nivo međutim bio je i ostao katastrofalno nizak. Svima su im zajednički afinitet prema četnicima i mržnja prema komunistima. Pri tome pokušavaju da razrade razne motive ratne propagande. Primer je čuvena teza o saradnji partizana i ustaša. Međutim, da bi se ta saradnja učinila verovatnom, mora se jednostavno ignorisati rat partizana i ustaša koji je bio vrlo krvav i trajao od prvog do poslednjeg dana, i o kome imaju gomile i gomile radova i dokumenata iz svih izvora. Ali, ako niko ne želi da govori o tome ni da sluša o tome, i to je moguće jednostavno preskočiti. Tako dolazimo do poznate, a čudnovate pojave koja se zove "srpska istina" - svi vide stvar na jedan način, samo Srbi na drugi.

Knjiga Koste Nikolića za 4. razred gimnazije primer je najbestidnije propagande, i to - da ne poveruješ - iz rečenice u rečenicu. U svakoj ima falsifikat i zla namera. Na primer, kaže kako je Jugoslavija "prema nekim procenama" radi održavanja titovog režima dobila od zapada 60 milijardi dolara. Inače, ako znaš šta je Maršalov plan, celokupni budžet tog plana iznosio je 13 milijardi. Budžet američke vlade je javan, odobrava ga Kongres i ima na internetu. Već lnjetimičan pogled otkriva da takve stavke nigde nema i da je nemoguća. Amerika je doduše zaista dala početkom pedesetih pomoć u oružju (vrednu 30 miliona dolara po jug. zvaničnicima, ali možda je vredela i više), ali 60 milijardi je jednostavno narkomanska fantazija, samo zlonamerna. Ako ti je poznata afera "Oliver Nort" i tu se (ako me pamćenje služi, pišem napamet) radilo o tričavih tridesetak miliona za nikaragvanske kontrase koje međutim Kongres nije odobrio, pa je Nort organizovao šverc oružja u Iran da bi namakao te pare, i završio na sudu.

Ako se ovom namerno nejasnom formulacijom misli na komercijalne kredite, najveći deo je uzet od 1976 do 1980, ukupna zaduženost je bila nešto iznad 20 milijardi, i to nije imalo veze sa političkim simpatijama - Mađarska je na primer bila zaduženija od Jugoslavije. To je bilo vreme globalne dužničke krize.

Znači, to nije istorija nego propagandni rat, a mladi ljudi su glavna meta i prva žrtva.

P.S. Dokument je objavljen u Zborniku Vojnoistorijskog instituta, Tom 12 (nemački dokumenti), knjiga 1. U zborniku je inače objavljeno oko 1200 nemačkih dokumenata. --Gorran 23:13, 9. maj 2007. (CEST)

zanimljive teme

Ok, pokrećemo dve teme. Prva je Ustanak u Srbiji 1941. Dokument koji sam ti citirao sastavio je Ia (operativno odeljenje) Štaba komandanta Srbije. Ima više takvih, a naravno ima i onih koji stavljaju u prvi plan opasnost od nacionalista, naročito od kad se Mihailović povezao sa Englezima. Pripremiću ih za postavljanje.

Druga tema mi je još zanimljivija: Saradnja partizana sa ustašama u Drugom svetskom ratu. Ono što sam ja do sada zapazio dosta je skromno: sećam se jednog dokumetna (nije mi pri ruci, citiraj mi ako imaš), negde iz marta 1942. u kome valjda Ic (obaveštajni oficir) jedne od divizija (342 ili 718), ili nekog višeg štaba kaže nešto otprilike u stilu "izgleda da su ustaše i partizani koordinirano napali četnike) - radi se o Istočnoj Bosni.

Onda, imam ponešto o razmenama zarobljenika, o prelascima domobrana u partizane, ali to bi se teško moglo tumačiti kao saradnja...

Postoji obimna dokumentacija o četnikoj propagandi na tu temu, koja je često ispadala smešna. Kad su partizani ubili Juru Francetića, komandanta Crne legije na kat. božić 1942. i londonski radio tako nešto objavio, to je bilo dosta nezgodno za Mihailovića koji je upravo lansirao tezu o dogovorima i pregovorima.

Tako se 17. januara 1943. Mihailović izblamirao obaveštavajući emigrantsku vladu:

"U vezi sa izjavom preko Radio-Londona o ustaškom pukovniku Francetiću javljam istinu. Sa pouzdane strane obavešten sam da je Francetić živ i zdrav i da je došao da vodi pregovore sa komunistima u ime Pavelića za borbu protiv Srba. Ustaše smatraju da je to jedini put kojim mogu izbeći odgovornost i kaznu za svoj zločin. Zato i pomažu komuniste ljudstvom, oružjem i novcem. Ponavljam — Francetić je živ i zdrav. "

S druge strane, pogledaj moj članak Napadi na garnizone NDH. To sam tek počeo da dopunjavam - o svemu imam dosta papira.

Kao i o praktično stoprocentnim uzajamnim streljanjima zarobljenika, i to velkiog broja, s tim što su ustaše još dodavale i bestijalna mučenja, naročito partizanki.

Meklejn (ako si čitao knjigu, postavio sam za daunloud) opisuje slučaj na koji je naišao:

"Jednom, posle borbe koja je trajala čitavog dana, među zelenim bregovima i dolinama, naišao sam na užasno razneto telo jednog ustaše. Kad je primetio da će biti zarobljen, on je izvadio osigurač ručne bombe i držeći je uz sebe, razneo je svoje telo u komade. Nekako je njegovo lice ostalo pošteđeno, a mrtve oči užasno su zjapile sa bledog, uvučenog lica, izobličenih crta. Ispod košulje natopljene krvlju izvirivali su raspeće i crno-bela traka ordena, verovatno Gvozdenog krsta, koja se još uvek držala za komadić kaputa nemačkog kroja. Boreći se za stranu silu protiv svojih zemljaka, on je sebe uništio samo da ne bi pao u šake ljudi iste rase, ali različitog, isto tako dubokog ubeđenja, za koje bi ubili ili poginuli sa istom spremnošću kao on za svoje. Nije se mogao naći bolji primer žestine i fanatizma u ovom balkanskom ratu." --Gorran 15:57, 10. maj 2007. (CEST)

Imam dobar osećaj

da možemo napraviti dobar članak o ustanku. Ali, ne znam koliko je to drugima zanimljivo...

Ovi ljudi nisu pristupili partzanima iz ideološke ubeđenosti

Naravno, zato sam i stavio u rubrici "napadač" samo "ustanici". --Gorran 22:25, 10. maj 2007. (CEST)

Mislim da treba da znaš...

Da se ne bi posle iznenadio kao što sam se ja iznenadila. Pogledaj ovde, poslednji deo. ajd'u zdravlje.--Maduixa kaži 15:04, 12. maj 2007. (CEST)

---

Aktiviraj e-majl, da mogu da kontaktiram s tobom privatno. Ovde i zidovi imaju uši...--Maduixa kaži 23:51, 13. maj 2007. (CEST)

---

Ma gledaj kad možeš, nema veze....--Maduixa kaži 00:09, 14. maj 2007. (CEST)

Istorija Izraela i Palestine

Pozivam te da kao istoričar pogledaš ovaj članak i intervenišeš na njemu, pre svega u pogledu imena,prevoda i slično. Ne obaziri se na nalepnicu:)--Velimir85 23:30, 13. maj 2007. (CEST)

Slike će morati da budu preuzete sa hr viki, srediću to kasnije.--Velimir85 23:43, 13. maj 2007. (CEST)

Mmm, koji članak sa engleske viki? Ako misliš na istoriju Izraela, to je preuzeto i prerađeno sa hr viki. Ne bih znao da ti kažem za enciklopediju, ako doznam javiću ti.--Velimir85 00:13, 14. maj 2007. (CEST)

Pogledaću, a članak će se naravno dalje razvijati. Iskreno, ja nisam toliko zainteresovan za ovo područje (pročitao sam Biblijske legende Kosidovskog, odlična knjiga ali to je otprilike to), ali mi se učinilo kao odličan članak koji se može preuzeti. Dalja dopuna kad se nađe vremena.Poz,--Velimir85 00:30, 14. maj 2007. (CEST)

Inače, ako želiš u tim za heraldiku, dobrodošao si, terminologija nije komplikovana, pogledaj par članaka, recimo sa moje korisničke strane i biće ti sve jasno.--Velimir85 00:39, 14. maj 2007. (CEST)

• Čini mi se da ti je Velja već odgovorio na postavljeno pitanje.Join the fun i nemoj da te ne poznavanje terminologije sputava u radu. Crni Bombarder!!! (†) 09:12, 14. maj 2007. (CEST)

White Ensign

Ensign na engleskom znači obeležje neke države ili ličnosti, zanimanja itd. Može biti zastava, grb, boje itd. White ensign je bela boja na engleskoj zastavi sa crvenim krstom Sv. Džordža (tako piše u članku)... Blue insign na primer, je dobila britanska zastava kad se ujedinila sa Škotskom i Velsom a kad im se pridružila i Irska, dodali su i krst sv. Patrika.

Ja lično bih ensign prevela u zavisnosti od onoga šta je - u ovom slučaju su boje kao obeležja, ako je zastava, onda zastava itd. Mislim da može da se kaže i insignija, ali nisam tubaš sigurna, možda mi se tu meša malo španski pa me buni....--Maduixa kaži 10:10, 14. maj 2007. (CEST)

Dobrodošlica

... mogao si da skineš samo moj potpis sa dobrodošlice - ne bih ti uzeo za zlo :-) --Kaster 11:51, 14. мај 2007. (CEST)

Šabloni

Pa šablone programira svako ko malo nauči. Dakle, prema svojim nahođenjima i ako imaš sreće da ne izazoveš veliko negodovanje, možeš da izmeniš sam podrazumevano ponašanje u toku dana. -- JustUser  JustTalk 14:55, 14. maj 2007. (CEST)

Ako je tvoje pitanje o šablonima uopšte, onda je Pomoć:Šablon i Vikipedija:Šabloni početno mesto. Ako te zanimaju napredni detalji pretpostavljam da je mnogo bolje mesto en:Help:Advanced templates. -- JustUser  JustTalk 00:45, 15. maj 2007. (CEST)

Zdravo, Vojvodo!

Ovih dana sam dosta zauzet - ništa ne stižem, ali čim ugrabim malo vremena postaviću nešto za ustanak (najkasnije u četvrtak).

Naleteo sam i na nešto iz one druge teme:

"Istočno od Rogatice ustaše su nedavnim ubistvima izazvale pravoslavno stanovništvo, na što je došlo do većih sukoba delom između ustanika i antikomunista s jedne strane i ustaša s druge strane. U toku ovih borbi bila je takođe i ozloglašena komunistička banda Muje Hodžića jako pritešnjena od strane ustanika i antikomunista, to je ova potražila zaštitu kod ustaša. Bilo je tako utvrđeno da su ustaše delimično sarađivali s komunističkom bandom Muje Hodžića, pri čemu su se ustaše zauzele i za snabdevanje komunističke bande oružjem i municijom." (obaveštajno odeljenje 718. div, 26.120.1942.) --Gorran 17:04, 14. maj 2007. (CEST)

univerziteti

E, pa imam jednu lepu knjižicu koju sam kupila sad kad sam bila u Bgd od Radivoja Radiča o Vizantiji i ioma deo o obrazovanju, što je veoma interesntno a moglo bi da se doda. Što sae univerziteta tiče, ime ne samo z Španiji, nego i u nemačkoj i onaj u Pragu i ima ih... Treba ih barem pobrojati i napraviti posebne članke o svakom. Videću da dodam nešto o još po nekom i o obrazovanju u Vizantiji.--Maduixa kaži 21:09, 14. maj 2007. (CEST)

Knjiga se yove Viyantija - purpur i pergament, i veoma je yanimljivo napisana, baš onako kako se to meni svidja - na jedan pristupacan i popularan nacin, pitak da obican citalac to moze lako i neprimetno da svari i da vidi da istorija nije bauk nego jedna predivna stvar. Obožavam profesore (ne samo istorije, nego uopšte) koji su u stanju da pišu pre svega RAZUMLJIVE knjige. Prrava je šteta što ih nema više, jer je u tim krugovima izgleda fazon što si nerazumljiviji to ti je ugled veći (kao carevo novo odelo, jelte)

Nego, jesi li i ti student ili već završeni istoričar? Vidim da ti je istorija strast, pa verovatno da si od struke, jer nema mnogo ludaka kao što sam ja da mi je istorija eto samo - hobi...

(Sad ti upravo odgovaram na email)--Maduixa kaži 21:37, 14. maj 2007. (CEST)

Pa nije bas tako...

Ja sam na faksu imala jednu profesorku koja je tako lepo pisala knjige, da je bilo dovoljno da jednom pročitaš i da ti sve bude jasno... Svrati ovde i napiši i ti svoje mišljenje. Poslednji naslov o referencama. Razgovor o Vikipediji:Sjajni tekstovi/Pravila --Maduixa kaži 16:28, 15. maj 2007. (CEST)

Oproštaj

Ako ikada budeš hteo da me kontaktiraš, slobodno to uradi preko imejla ili sa moje stranice na španskoj ili engleskoj Viki (stavila sam interviki poveznice na svojoj stranici ovde). U svetlu poslednjih događaja, meni je ispod časti da i dalje ostanem ovde. Od sada ću se posvetiti prenošenju srpske kulture na špansku Vikipediju. Želim ti sve najbolje. --Maduixa kaži 16:15, 16. maj 2007. (CEST)

Odgovor

U pogledu kvantiteta članaka, uz dovoljan kvalitet, mislio sam pre svega na obične članke i mislio sam na sopstveni doprinos. Nisam govorio da bi to trebalo da bude opšte pravilo, niti da se to odnosi na sjajne članke. Pa oni se i nazivaju tako zato što bi trebalo da odskaču kvalitetom. Jednostavno, smatrao sam i smatram da, s obzirom na vreme kojim raspolažem, pisanjem, prevođenjem i preuzimanjem relativno kraćih članaka koji ispunjavaju sve uslove za enciklopedijski mogu najviše da doprinesem. Tematika sjajnih članaka je sasvim druga oblast i tu se slažemo. Što se tiče referenci i fusnota, apsolutno shvatam da je referenca pozivanje na izvor, ali mislim da nam nije neophodno da piše reference kao podnaslov pri dnu članka jer se to ne sreće u literaturi. Bolji naziv je po meni Fusnote ili Napomene za ono što se sada označava kao reference, i jasno razgraničenje tog dela gde se doslovno citira i dela Literatura gde se napominje ukupnost korišćene literature.Pozdrav,--Velimir85 18:22, 16. maj 2007. (CEST)

Slažem se da i napomene lepo zvuči. Što se tiče naziva reference, uobičajen je, ali se setim Orvelovog pravila pisanja da se uvek piše domaća reč umesto strane (kada postoji naravno). U tom pogledu naziv napomene bolji je i od fusnota. Spisak ratnih zločina ne napreduje nikako, jer se još kolebam oko nekih stvari. Neprihvatljivo mi je da napravim spisak gde se navode zločini koji su još uvek u fazi istrage ili suđenja ili nikada i nisu procesuirani već su samo navodi. To je suprotno elementarnom pravilu da postoji pretpostavka nevinosti. Zato bih kod stavljao kod zločina tačnu oznaku - da li je bilo suđenja, da li se vodi istraga ili su još uvek to samo navodi, i stavio bih ko tvrdi da su počinjeni zločini. To s druge strane zahteva podosta istraživanja na en viki, kao i popriličan broj fusnota/napomena/referenci ka literaturi ili sajtovima gde se iznose ti navodi...a baš nešto i nemam vremena. Zasad mislim da se članak prevede ovakav kakav je, pa ćemo videti kako dalje. Hvala na pomoći. Pozdrav,--Velimir85 21:00, 16. maj 2007. (CEST)

Dimitrije Ljotić

Zamolio bih te, pošto si sigurno daleko opskrbljeniji znanjem i literaturom od mene, da obratiš pažnju na članak Dimitrije Ljotić i stranu za razgovor. Ništa specijalno, čisto da eventualni budući podaci budu provereni. Hvala unapred.--Velimir85 02:26, 18. maj 2007. (CEST)

Srpski / Srpski

Zar je dotle došlo da se pitanja smatraju unošenjem nemira? Eh, .... opušteno...

Dakle, to Srpski/Srpski je nasleđeno iz nekih ranijih vremena, a želi se malko dati do znanja da je naša enciklopedija na dva pisma. Pogotovo od prošle godine kada ono dugmence gore stvarno radi. -- JustUser  JustTalk 12:14, 18. maj 2007. (CEST)

Župan..

E, baš lepo što si se javnuo... Eto baš imam pitanjce - kojoj to tituli odgovara? knez? Grof? Kao što na primer knez ili kneževina su manje više princ i prinčevina (mislim, na drugim jezicima, principe /Principado)... Čemu bi župan odgovarao? Odgovori mi tamo gde si mi se javio.--Maduixa kaži 15:25, 18. maj 2007. (CEST)

Pogledaj ovo. Pomoći će ti tamo gde neki nisu hteli da ti pomognu.--Maduixa kaži 15:32, 18. maj 2007. (CEST)

Ljotić i radikalna stranka

Nemam nameru da sam pišem o Ljotiću, i upravo zato sam te i konktaktirao. Sasvim je moguće da Ljotić nije bio ideološki identičan nacistima i fašistima, ali kako i sam kažeš bio je u grupi srodnih pokreta i u svakom slučaju je bio ekstremno desno orijentisan. Mene lično najviše podseća na Frakov tip fašizma, ali nema veze, nemam nameru da ulazim u dalju razmatranja jer sam baš njih i želeo da izbegnem. U svakom slučaju, motri na članak i ako možeš i hoćeš pomozi našem novom korisniku (Dimitrije) u radu.

Što se tiče radikalnih stranaka, nemam sad kad ali detaljno ću pogledati to što navodiš i napraviću preusmerenja, pa ću ti javiti da li ti odgovara.--Velimir85 17:39, 18. maj 2007. (CEST)

Jireček

Pozdrav veliki, članak o Jirečeku je jako dobar, skoro da mi je žao što ga ja nisam napisao. Elem, malo sam brljao po njemu, čisto da ispravim po koje slovce i povežem ga sa ostalim člancima. Predlažem ti dve stvari: 1. Izaberi na koji ćeš način istaći naslove Jirečekovih dela u samom tekstu. Ja tu ništa nisam hteo da diram. 2. Možda bibliografija Jirečekovih dela na kraju teksta, ko i na drugim Viki. 3. Jirečekovu fotografiju video sam samo na bugarskoj Viki. Vredelo bi je prebaciti i na našu.Meni je slika delovala u vrlo čudnom formatu, pa ako je moguće neka to obavi neku stručan.

Pozdrav još jednom. Jireček je baš pun pogodak. --ClaudiusGothicus 20:24, 18. maj 2007. (CEST)

Nastavni

Što se tiče onih divizija, Lehr slobodno prevedite kao Nastavna. Tako se kaže kod nas. Npr ja sam služio u Nastavnom bataljonu pa ti mogu reći. Služi samo i isključivo za obuku regruta koji potom popunjavaju jedinice za ostale namene (možda u ratno vreme vlada drugačiji sistem). I da, Nemci V čitaju kao F (Folksvagen, kao i Fau), a V im je W. Pozdrav.--ClaudiusGothicus 00:59, 19. maj 2007. (CEST)

Carigrad

Sto se Jireceka tice, nisam ni mislio celu bibliografiju naravno, vec svega nekoliko najvaznijih dela sto sinteza, sto rasprava sto sinteza. I naravno da bi moglo da se napise dosta, ali enciklopedijski stil i projekat ima svoje zahteve. Sto se Carigrada tice, naravno, to mi je stara zelja. Ja ovde imam priruci koju god da knjigu pozelis, a i Carigradom se bavim celu skolsku godinu. Razne izvore smo procesljali na casovima od Evsevija Cezarejskog do Konstantina Mihailovica. Kazem ti, ja sam neke od izvora za koje sam bio zaduzen pretvorio u clanak: Lijutprand, Rober od Klarija, Sfrances... Trenutno procesljavam Vilarduena i jednog nemackog monaha Guntera iz Pairija koji je zapisao secanja svog opata Martina na Cetvrti krstaski rat. Ali o tom potom vise u mejlu koji cu ti pisati... --ClaudiusGothicus 12:03, 19. maj 2007. (CEST)

Sarski plebiscit

Treba da bežim do grada sad, pa nemam vremena da čitam detaljno članak (preleteo sam ga čim si ga postavio :R). Pretražio sam englesku i nemačku Vikipediju, i nisam uspeo da nađem ovaj članak. Upravo pričam sa jednim Nemcem sa nemačke Vikipedije, i ni on ne uspeva da ga nađe. Kod njih je to pasus u članku o istoriji Sara. Pogledaćemo sad on i ja na francuskoj Vikipediji, ali vrlo je moguće da ovaj članak drugi nemaju, već da si ga ti prvi napisao :) -- Obradović Goran (razgovor) 15:15, 19. maj 2007. (CEST)

Kolegov?

Jesi baš siguran da se pakt zove Kolegov a ne Kelogov (Kellog)?--Velimir85 21:47, 19. maj 2007. (CEST)

Spomenice

Mislim da je za Mutinski rat i Sofiju (suprugu Justina II) posto te odrednice ne postoje na drugim Wiki, plus sam dobio i za Robera od Klarija posto se clanak na eng Wiki potpuno razlikuje od mog (odnosno obratno). I kada samo prevodim trudim se da dopunim i sredim da clanak bude raznovrsniji i zanimljiviji. Pozdrav. --ClaudiusGothicus 21:58, 19. maj 2007. (CEST)

Višeznačna

Isto kao i svaka druga stranica. samo na dnu dodaš šablon {{вишезначна одредница}}. Ako praviš npr. višeznačnu odrednicu java onda bi to izgledalo ovako:

• java (programski jezik)
• java (ostrvo)
• java (stanje) - stanje suprotno od sna

{{вишезначна одредница}}

To je to --Jovan Vuković (r) 16:22, 20. maj 2007. (CEST)

Kategorija

Za te članke napravio sam kategoriju Kategorija:Evropa između dva svetska rata, mislim da je odgovarajuća.--Velimir85 20:26, 20. maj 2007. (CEST)

Takođe, sredio sam ono što si mi rekao za radikalne stranke, ali zar se predratna stranka Milana Stojadinovića nije zvala Jugoslovenska radikalna zajednica (poznata i kao Jereza)?--Velimir85 20:41, 20. maj 2007. (CEST)

Aha, ok, nisam znao dalju aktivnost Stojadinovića posle pada sa vlasti. Dobar ti je plan za severnoameričke zemlje i ja ću ti pomoći u svim projektima vezanim za tim. Nemam puno literature, uglavnom prevodim sa en viki. Od knjiga imam enciklopediju zastava Dorling Kinderslija, Direktorijum zastava zemalja i Istoriju srpskog grba Milića Milićevića. Hteo sam da uzmem tu knjigu od Solovjeva, ali nešto zaboravih...--Velimir85 23:10, 20. maj 2007. (CEST)

Pitanja

E sad, ja nisam baš toliko upućen u sve stvari, ali recimo da ću pokušati nešto da odgovorim.

• Dijalozi. Ne mogu se setiti da sam ih viđao ovuda. Ni za citate, odnosno upravni govor nije u potpunosti sve unificirano, mada imamo šablon, a za dijaloge je tek zanimljivo. Ono što meni pada na pamet je zvezdica, ime govornika, dvotačka, navodnici (naši), italik. Ovo mi se čini bolje od kombinacije dvotačka, ime govornika, tačka-zapeta, navodnici, italik. Mada možeš probati, pa mi javi kako izgleda.
• Naslovi filmova, isto kao i nazivi pozorišnih predstava ili naslovi knjiga ... zar ne bi trebalo na isti način da budu tretirani? Pa, ... ispostavilo se da nije baš. Recimo, neki će nazive dela staviti samo pod znake navoda (Ivo Andrić), neki će staviti italik bez znaka navoda (drugi deo članka Ivo Andrić), neki italik pod znake navoda a neko boldovano (Don Kihot) bez navodnika i italika. Po mom ukusu bi bilo znaci navoda i italik. Što znači da nemamo čvrsti standard (možda je vreme da usvojimo nešto, recimo PRAVOPIS). Usput, uz transkribovani naziv bi trebalo staviti u zagrade i original. Ako je u pitanju naslov članka, trebalo bi da postoji i redirekcija sa originalnim nazivom i transkribovanim. Napiši nešto, pa da vidimo šta ćemo sa tim.
• Uh, ovo za tabelu ću uraditi kad ugrabim nešto malo vremena (mada bih voleo da neko drugi to uradi umesto mene). Ovih dana sam mnogo malo na netu, na Vikipediji posebno.

Toliko za sada. -- JustUser  JustTalk 00:51, 21. maj 2007. (CEST)

Slika Jirečeka

Poslao sam sliku na Ostavu, jer mi se čini da neće biti problema ni tamo da stoji, budući da bugarska vlada licencira sadržaj sajta pod {{cc-by-2.5}}. Postavio sam je u članak, a ti dopuni/izmeni opis, ako misliš da treba. --Brane Jovanović, DGzS <~> 09:44, 21. maj 2007. (CEST)

Ambasade

Pa postoji stranica Vikipedija:Abasada, mada ovaj projekat nije više aktivan. U principu možeš se obratiti ljudima koji znaju jezik kojim se piše na datoj vikipediji. Mene možeš pitati ako ti je potrebno nešto da se prevede sa poljskog, neće biti problem. --Jovan Vuković (r) 13:03, 21. maj 2007. (CEST)

Članci

Postoji alatka za to. Spisak tvojih članaka se nalazi ovde. E sad ako ti je potreban link možeš da ga kopiraš na svoju korisničku stranicu. --Jovan Vuković (r) 13:30, 22. maj 2007. (CEST)

Vojni muzej

Nisam bio video onu tvoju poruku. Možda iduće nedelje? Bilo bi bolje da se dogovorimo telefonom ili uživo. Nikola 16:31, 22. maj 2007. (CEST)

Videćemo se onda u nedelju :) Nikola 20:12, 23. maj 2007. (CEST)

Spomenica za originalnu odrednicu

Za članke o robotima. Sad, pošto nisam sam sebi spomenice davao, obrati se čoveku koji mi ih je dodelio za više informacija. Možda pogledaš i arhivu razgovora.--Mihajlo Anđelković { ^ta_lk _} 15:27, 23. maj 2007. (CEST)

---

Mislim da je Djordjes taj koji dodeljuje te spomenice. Pogledaj email.--Maduixa kaži 15:56, 23. maj 2007. (CEST)

---

Hm.. meni se čini da svako može da ih dodeli drugome, po obrazloženju. Sad, kad bi mi bolje obrazložio zašto pitaš, mogao bih da uradim nešto konkretnije. Inače onako preko preko ramena mogu da primetim da ne stavljaš znake pitanja (?) na kraju pitanja. Time pitanja mogu biti tumačena i kao komentari, ali pretpostavljam da je reč samo o tipo-propustu. Pozdrav.--Mihajlo Anđelković { ^ta_lk _} 18:39, 23. maj 2007. (CEST)

Spomenice za originalnu odrednicu su Milošev brejn džajld, ali kako on nije preterano aktivan na projektu u poslednje vreme, prepustio je dodeljivanje tih spomenica Đorđu i meni. Pošto ti imaš jako puno članaka, molim te dostavi meni ili Đorđu spisak članaka za koje smatraš da su originalne odrednice (u kontekstu drugih Vikipedija) pa ćemo ti ih dodeliti. Poz --Kale ^{◄ info ►} 18:49, 23. maj 2007. (CEST)

Nebitno je što su svi vezani za jednu tematiku, to ih ne čini ništa manje originalnim :) Dodeljene su ti, svaka čast, moje čestitke i želim ti još puno takvih --Kale ^{◄ info ►} 00:12, 25. maj 2007. (CEST)

Pruge na zastavama

Na žalost, ne bavim se tom tematikom, i nisam upoznat da li horizontalne i vertikalne trake na zastavi imaju posebne nazive. Možda se neko drugi više bavi tom temom? --Brane Jovanović, DGzS <~> 19:03, 23. maj 2007. (CEST)

Koliko ja znam ne. Ja sam ih u tekstovima nazivao poprečne i uspravne ili horizontalne i vertikalne.--Velimir85 21:32, 24. maj 2007. (CEST)

Zastave

Može, može. Jedino što ne mogu znati koliko ću imati vremena za prevođenje, u sred sam ispitnog roka. I ja sam uvek za timski rad. Predloži kako si mislio da podelimo posao pa da se dogovorimo. Pozdrav. --Žižović 22:40, 24. maj 2007. (CEST)

Vidim da radiš sa zastavama. Da li možeš da mi nabaviš ovu stalno mi je brišu a englezi je slobodno koriste Pzdrav--Drazetad 23:42, 24. maj 2007. (CEST)

Zastave su sad sasvim ok, ne znam koji bi bio bolji prevod organizacija, a na kraju krajeva nije toliko ni bitno u ovakvom članku. Što se tiče šablona, mislim da bi bilo bolje da se ne zatvara automatski, tako da to slobodno promeni kad budeš mislio da treba ili hoćeš da ja promenim?--Velimir85 01:35, 25. maj 2007. (CEST)

Rešio sam problem zastava je bila ista samo što je se kod mene zvala Zastava Jamajke 1906-57, a sada je kolonijalna zastava Jamajke . Zahvaljujem na pomoći.Pozdrav--Drazetad 14:12, 25. maj 2007. (CEST)

Sarski plebiscit (ponovo)

Sada sam našao vremena (setio se :R) da ponovo temeljno pročitam ovaj tvoj članak. Veoma mi je bio zanimljiv, i uživao sam čitajući ga :) Period između dva rata me zanima, ali o Sarskom plebiscitu nisam znao ništa, tako da ne mogu da doprinesem nekom stručnom kritikom. Pozdrav. -- Obradović Goran (razgovor) 02:03, 25. maj 2007. (CEST)

Bosanske zastave

Ispravio sam kraljevinu i vojnu zastavu, a što se tiče nezavisnosti 1878. tamo stoji da je to trajalo jako kratko a ja nisam siguran da li je u opštem metežu možda zaista i postojala neka polu-nezavisna samoproglašena bosanska država koja je koristila tu zastavu, tako da ne bih menjao a da ne budem siguran.--Velimir85 11:45, 25. maj 2007. (CEST)

Reference

Naravno, moguće je promeniti veličinu fonta referenci (meni je čak lepše kad su tako manje). To se postiže na sledeći način: u odeljku `reference`, umesto <references/> postavi <div class="references-small" style="-moz-column-count:2; column-count:2;"> <references /></div> Ovaj deo koda osim što daje komandu da slova budu mala, daje i komandu da reference budu u dve kolone. -- Obradović Goran (razgovor) 13:04, 25. maj 2007. (CEST)

Luxembougish Prime Minister in english

Hi Vojvoda,

I have good news for you: There are alerady articles about all Luxembourg Prime ministers in English: en:List of Prime Ministers of Luxembourg.

No need to translate, thus!

Greetings, lb:user:zinneke

Hi again, unfortunately, I want to devote my prescious time, for the time being, to writing articles, not translating them. Also, my knowledge about Serbia is too humble to seriously consider getting into this complex and sensitive subject.

Maybe in a few year's time, when lb: wikipedia celebrates its 100.000th article ;-).

Best,

lb:user:zinneke

Zastave

Pomocicu cim nadjem vremena, ako ne zavrsis dotle. Smes da upotrebis sliku, a najbolje je da je okacis na ostavu, mislim da ima odgovarajuca oznaka za zastave sa FOTW. Pre bih upotrebio rec Trobojka, s tim da ni trikolora nije nepoznato, i trebalo bi da stoji u tekstu i kao preusmerenje. Za sada ne mozes da brises, tako da javi meni sta hoces da brises.--Velimir85 01:53, 26. maj 2007. (CEST)

Karlo

Ups, hvala ti što me podseti!!! Pa ja sam ostao Madujši dužan za jednu sliku iz ovog članka. A što se glasanja tiče, možeš ga predložiti ponovo. Nisi radio na njemu 7 dana, znači sve je ok. -- JustUser  JustTalk 00:06, 27. maj 2007. (CEST)

LDP

Ne bih, jer me ne interesuje taj članak. --Poki |razgovor| 21:36, 27. maj 2007. (CEST)

Ništa. Ako slučajno zapne oko kulture, geografije i sl, javi. --Poki |razgovor| 21:40, 27. maj 2007. (CEST)

Vodje

Ovako. Najvazniji su Simon Bolivar i Hose San MArtin. Ta dvojica su kao Tito ili Draza... San martin sa severa kreno a ovaj sa juga pa se sreli negde na sredini. Onda je tu i onaj Idalgo, koji je cini mi se bio u meksiku... Ostali bitni su Fransisko de Miranda i Manuel Belgrano, koji se borio u peruu i boliviji i argentini. inace je pre rata bio advokat. Imam cetiri dokumentarca o tome, mada je skoncentrisano na argentinu, jer su dokumentarci uradjeni o pre svega, argentini, i mogu ti reci, uspeli su da se oslobode spanije samo zato sto je napoleon tamo u spaniji rajnzovao, inace ne bi nikad, jer su jedni drugima postavljali noge zbog moci para, vecina njih je umrla u bedi i iygnanstvu, ako nije bila ubijena podmuklo bilo kod kuce u krevetu bilo na pbojnom polju. Mogla bih, vidis, da opet pogledam taj dokumentarac, pa da iydovojim bitne stvari.

S druge strane, nisi procitao moje primedbe na termin napoleonovi ratovi. Opet ti ponavljam, nisu svi napoleonovi ratovi imali utricaja na ovaj rat za nezavisnost. Samo i iskljucivo jedan, a to je okupacija Spanije 1808. godine. Spanija je bila tada ko ranjeni vuk sateran u cosak. Morali su da se bore pre svega da ocuvaju sostvenu nezavisnost pa im nije mnogo padalo na pamet da se nesto organizyuju u borbi protiv ustanika. Osim toga, Spanija vise nije bila sposobna da drzi sve pdo svojom kontrolom na onaj nacin kako su to njeni kraljevi hteli. Dakel, prvo i najvaznije od uzroka je napad napoleona na spaniju. drugo, isprva fr. revolucija, al kad su videli sta se desilo na haitiju, odbacili su fr. revoluciju i preorijentisali se na amer. rev. ne zaboravi da su ustanici svi bili kreoli - belci, bogati i zeljni moci koja im je bila uskracivana iy puke cinjenice sto nisu bili rodjeni u spaniji. To znaci da su hteli vlast, a ne jednakost, i pogotovu ne jednakost sa indijancima, mulatima, crncima itd. Neko je morao i da obavlja fizicki posao u toj novoj nezavisnosti, a njima svakako nije padalo na pamet da prljaju ruke. Ako mi dozvolis, ja bih malo preuredila tekst da bude u skladu sa ovim sto sam sad rekla.

S druge strane, mislim da ne treba da u samom clankumnogo govoris o samim vodjama, nego treba da se govori o samom dogadjaju, a o njima, u posebnim clancima. Ne treba se rasplinjavati. Pogledaj podelu na spanskoj vikipediji, es:Guerras de Independencia Hispanoamericana, mislim da je ta podela odlicna. Naravno, mozemo je modifikovati ali uglavnom tako treba da bude, sad oi nemaju mnogo teksta jer zapravo za svaki odeljak imaju poseban clanak. Ali podela je ono sto treba da gledaas. Znaci, pervo: napoleon napada spaniju. ovi iskoriscavaju i organizyuju hunte. Potom represija i raspustanje hunti od strane spanaca. prvi organizovani odredi i ustanic (znas ono, puce prva puska zikica jovanocvic spanac), ima i lista po godinama i mesecima mesta kako su se redom dizali, to bismo mogli da iskoristimo i da ubacimo. onda redosled bitki, redosled sticanja neyavisnosti i to je to.--Maduixa kaži 19:33, 28. maj 2007. (CEST)

Fig tree

Smokvino drvo. Zaboravih da odstampam ono. Evo sutra cu da ga odstampam pa cu procitam. Aj videcu da uradim to ove nedelje.

Reci mi jel da menjam ili ne? Nemoj da sam vodila monolog za dz.--Maduixa kaži 19:50, 28. maj 2007. (CEST)

---

OK. Necu da izbacujem nista. Samo cu da malo ispretumbam. Da ti lepim ono o Tangeru ili imas email? --Maduixa kaži 21:34, 28. maj 2007. (CEST)

Tanger

Jesi li ti dobio onaj prvi deo? Poslala sam ti dva puta. Ako nisi, reci pa cu da ti zalepim ovde.--Maduixa kaži 19:53, 28. maj 2007. (CEST)

Klice zastave

Nemamo, a možeš da preradiš ovo - Šablon:Klica-grb i tako napraviš šablon za zastave.--Velimir85 19:57, 28. maj 2007. (CEST)

Lepim

Nasla sam nesto o tom Tangeru.

Mislim da to sto ti imas us polovicne informacije. Italijani su se trudili, ali nisu uspeli da udju u taj sporazum, jer je Francuska bila protiv toga. Osim toga, nista Spancima nije vredelo da demonstriaju silu s aitalijanima, jer je sporazum na kraju i pak potpisan onako kako su to Britanci hteli, jer su na kraju dobili podrsku Frnacuske s obyirom da su napravili takve dogovore da su isli u prilog Francuskoj. Mislm da sam taj dogadjaj "demonstracije sile" nije bio nikakav "konflikt" nego puko i jalovo kukanje sirotih spanaca i intalijana koji su se kao pravili da su nesto znacajno nainternacionalnoj sceni a u stvari ih niko nije sljivio. Pravi konflikt dolazi tek kasnije, `posle potpisivanja sporazuma, jer spanija nikako nije mogla da se pomiri s cinjenicom da nema apsolutnu vlast nad Tangerom.

Evo ovde imam tekst

http://62.204.194.45:8080/fedora/get/bibliuned:ETFSerie5-10375E6E-052F-CD99-2617-66D1EB54ACA2/PDF

Takodje, iygleda da je nakon "internacionalizacije "Tangera u gradu doslo do opsteg rasula i anarhije. Spanija je bukvalno bila primorana da potpise taj sporazum ako je uopste htela da ostane u igri i od samog potpisivanja je na svaki nacin koristila priliku da istakne kako je internacinalizacija Tangera bila "sakacenje spanskog dela protektorata", i radila na potkopavanju projekta i na tome da dokaze da je nemoguce odrzati red u Tangeru pos internacionalnim statusom. Alfonso je cak ponudio da odlozi spanski zahtev za mesto stalne clanice u Savezu Naroda (ono sto je kasnije p`postalo ujedinjene nacije, sad ne mogu da se setim kako se tacno yvalo na srspkom) u zamenu da im se vrati Tanger u okrvi spanskog protektorata. Britanija je bila uzasnuta, svi su kritikovali taj "podli" i nimalo dzentlmenski potez spanije, ali je Britasnija takodje rekla pa ajd, mozda i moze tu nesto da se uradi, eventuaaalno da bude dodeljen na pet godina na upravu spaniji ali pointernacionalnim zakonima, al Spanija nije pristajala na manje i samo je htela da Tanger postane deo njenog protektorata u pravom smislu reci.

Italijani se tu ne pojavljuju sve do 1926, kada se vode pregovori a Musolini igra duplu igru pa ovamo hrabri spance, samo napred, a potajno se nada da ce tvrdoglavost spanaca dovesti do revizije ugovora gde bi Italija mogla da ucari nesto. 15 avgusta 1926. spanci salju protesnu notu britancima i francuzima ali i italijanima koji nemaju veze sa sporayumom iz 23, zajedno sa: pazi sad: sporazumom o italijansko-spanskom prijateljstvu, sto opet izasiva spekulacije o postojanju kojekakvih tajnih klauzula u sporazumu iz 23. S obzirom na lazljivost i duple igre koje su se krile iza tog nazovi prijateljstva, taj sporazum nije imao nikakvu tezinu niti vaznost.

Britanci i Francuzi odbijaju spanski predlog da se sazove sastanak na kome bi se raspravljalo o Tangeru na kome bi prisustvovali Britanija, Francuska, Spanija, Italija i SAD. Francuzi pristaju da sastanku prisustvuju samo oni koji su potpisali sporazum a Italija tu ostro protestvuje i kaze da nece nista onda da podrzi ako je opet iskljuce iz igre. Britanci onda predlazu sastanak francuza i spanaca, pa kad se oni dogovore, onda ce im se pridruziti ostali.

Ovo je samo polovina. Čudi me da nisi dobio, poslala sam dva puta. Al ajd'... Kad budem odštampala tekst, pročitaću do kraja pa ću da završim. Aj, odo da malo tumbam Hispanoamerički raT.--Maduixa kaži 21:42, 28. maj 2007. (CEST)

Tumbanje 2

Za sada sam ispretumbala delimično. Ostaje mi da sredim deo o pobunama indijanaca, i ono tamo gde već idu zemlje. To nisam ni pročitala. Aj ti slobodno ubacuj dalje, ja sam ѕa večeras završila, idem da se opružim i uživam. Svrnuću kasnije da vidim šta si uradio.

Promenila sam naslov "Sveštenstvo" u samo "Proterivanje jezuita" jer je u suštini, to ono najbitnije - revolt među indijancima i pogorđanje nihovog položaja propadanjem tih zajednica i proterivanjem jezuita.

Aj sutra žu možda malo da tražim slike. --Maduixa kaži 23:08, 28. maj 2007. (CEST)

Slika

Malo sam pogledao po ostavi, i saznao sledeće - slike sa FOTV se više ne smatraju prihvatljivim i iako se tolerišu u neko dogledno vreme će biti izbrisane, tako da nažalost ipak ne možeš da ih koristiš. Za objašnjenje vidi recimo ovu sliku i propratno objašnjenje kod FOTV šablona - [1] . Da ne bi čekali bez veze nedelju dana, obrisaću sliku.--Velimir85 23:32, 28. maj 2007. (CEST)

Ostrvo Leon

.."Španski narodni kortesi okupljeni na ostrvu Leon..."

Na ostrvu Leon? Šta je to? Da nije neka greška?--Maduixa kaži 13:51, 29. maj 2007. (CEST)

---

Koje?

Ovo ću da proverim. Jesi li to našao na engl. ili na srpskom? (Ostrvo leon)? Koliko ja znam, nema ostva leon... --Maduixa kaži 13:55, 29. maj 2007. (CEST)

Referenca

Misliš, kako to uradiš da referenciraš na više mesta sa jednom te istom referencom? Ovako: U prvom delu gde ti piše <ref> odvojiš ovaj poslednji > i napišeš: <ref name="DžDž">ovde dalje ti stoji tekst reference</ref>. Onda kad sledeći put hoćeš da navedeš istu referencu, iskopiraš taj prvi deo:<ref name="DžDž">, onda ovaj poslednji > odvojiš spejsom i ispred dodaš /. Znači, ovako treba da iѕgleda: <ref name="DžDž" /> i to ti je to. Sve mora da bude napisano latnicom, al ja sam pisala ćirilicom da bi mogao da vidiš kako to izgleda. Možeš i da edituješ pa da vidiš kako sam ja to uradila u tekstu.--Maduixa kaži 14:06, 29. maj 2007. (CEST) eh, da. ovo DžDž, nije obaveѕno. Tu napišeš neko ime koje hoćeš, čisto da obeležiš da je to ta referenca, i posle stalno ponavljaš jedno te isto.--Maduixa kaži 14:07, 29. maj 2007. (CEST)

Američki rat

Ja sam juče tražila slike ali slaba vajda. Ovo što vidiš u članku je jedino što sam mogla da nađem da ima neke veze sa temom, osim, naravno portreta lidera. Pogledaću večeras, sada prevodim Španski rat za nezavisnost (protiv napoleona).

Jesi li provalio ono za reference? Ako ne kapiraš, daj meni podatke ja ću da ubacim. Samo mi obelčeži gde treba. Možeš to učiniti sa "traži se izvor" između dve vitičaste zagrade.--Maduixa kaži 14:54, 30. maj 2007. (CEST)

---

Ma Španci koriste samo slike sa Ostave. Tamo sam i tražila. Vidi neku od ovih koje sam stavila, možda može neka od tih. Nego, ja sam mislila, možda bi mogla da se stavi tabela kao kod bitaka i ratova što se stavlja. Vidi npr. Bitka kod Trafalgara. Šta bi za referencu?--Maduixa kaži 15:01, 30. maj 2007. (CEST)

---

Sa španskog.--Maduixa kaži 15:02, 30. maj 2007. (CEST)

Mislim da ću da se prešaltujem na engleski. Sad sam videla njihov članak. Mnogo bolji od španskog.--Maduixa kaži 15:10, 30. maj 2007. (CEST)

---

Nemoj još da skidaš radove u toku. Još nije gotovo--Maduixa kaži 15:03, 30. maj 2007. (CEST)

Nosači "Kijev"

Kaže "1200 mornara i oficira" to može da znači 1190 mornara i 10 oficira tako da broj ne mora biti velik. --Orlović 15:23, 30. maj 2007. (CEST)

Ne.

Tačka se ne stavlja iza godine kada toj tački prethodi neki drugi znak interpunkcije, a zagrada i crtica su znakovi interpunkcije. Dakle kao kad ne stavljaš tačku kad ide zarez, ne stavljaš tačku ni kad ide zagrada ili crtica. Primer:

• Rat se završio 1806, ali su se posledice osećale do kraja 19. veka. TAČNO
• Rat se završio 1806., ali su se posledice osećale do kraja 19. veka. NETAČNO

• (1983—1987) TAČNO
• (1983.—1987.) NETAČNO

(1689) TAČNO (1689.) NETAČNO

Osim toga, umesto crtice, trebalo bi da se stavlja crta.

• ne ovo -
• nego ovo —

--Maduixa kaži 22:02, 30. maj 2007. (CEST)

Referenca

Falili su ti navodnici. Ponovila sam ti referencu u naslovu "Stav evropskih sila", drugi pasus odmah iza reči Kaning. Iskopiraj to što ima tamo i samo ga lepi gde god hoćeš da referenciraš sa tom istom knjigom.--Maduixa kaži 22:41, 30. maj 2007. (CEST)

---

E, da. dodajem malo teksta o Meksiku, sa engl. viki, ali iz posebnog članka o meks. revoluciji. Dodaću posle i za ostale zemlje. Jug Južne amerike se gleda zajedno - Argentna, Čile i Peru, išli su zajedno pod San Martinom.--Maduixa kaži 22:42, 30. maj 2007. (CEST)

Aleksandar I

Evo Maduiša je sredila --Jovan Vuković (r) 11:58, 31. maj 2007. (CEST)

Uspori malkice...

I citaj sta sam ti napisala. Zalepila sam ti deo koji je prepricavanje onoga sto se kaze u tom tekstuy na prvih 10 strana. Isti taj tekst sam ti poslala dva puta emaijlom (koje kazes da nisi dobio) pa sam ti ga zato i zalepila tu, a rekla sam da cu procitati ostatak i zavrsiti kad budem odstampala. Odstampala sam i ovih dana cu da zavrsim. O Tangerskom konfliktu nemaju nista u onom smislu kako si ga ti predstavio, ali ja ti kazem da tangerski konflikt nije to glupavo demonstriranje sile koje su uradii spanci i italijani, nego sve ono sto je potom sledilo i da tu italijani i spanci su ispali potpuno tropa i beznacajni, sto se vidi iz prilozenog (procitaj tekst koji sam napisala i koji sam ti ovde zalepila sa sve linkom).--80.32.128.22 14:18, 31. maj 2007. (CEST) Ovo sam ja, al me izbacilo...Maduixa

Gvajana

Ma da, tu si u pravu. Juserovo pitanje me je potaklo da razmisljam pa sam malo potrazila podatke i nasla to da je gvajana u stvari bila kao australija, ali sve do 1954., pa samim tim tamo nije bilo nikoga ko bi se baktao politikom, medjutim, cini mi se da i sama priroda je toliko negosptoljubiva i divlja (nesto sam procitala o nekom djavoljem ostrvu koje je po svoj prilici bilo uzas), tako da i to igra ulogu za neyainteresovanost bilo koga da to tamo osvaja. Mislim da mozda ne bi bilo zgoreg da se i to pomene? Sta ti mislis? Osim tog imamo Gvadelup i Tobago, cini mise, kao i Kubu, koja se oslobodila tek 1895, i Portoriko koji je i danas pod protektoratom SAD. Da pomionjemo i njih? Ili namj e"predugacak tekst"--Maduixa kaži 23:14, 31. maj 2007. (CEST)

---

E, posto si ti napisao ono o Haitiju, imas li reference za one brojke? Ja mogu da na internetu nadjem ref. za trekst, al nisam bas sigurna za te brojke...--Maduixa kaži 23:20, 31. maj 2007. (CEST)

Ostrva

Ma nisam ni mislila da pisem sad o ostrvima, al sam mislila da napomenen da je dosta kolonija ostalo kolonije, i da pomenem, zasto, kao npr Gvajana (robijasi, negostoljubiva proroda...) ne znam... A kubu sam odlucila da ipak stavim, jer iako ne spada u period od 1810-1830, ipak je i te kako sastavni deo Lat. Amerike i treba govoriti i o njoj.

Video si da ubacujem tekst o svakoj drzavi... Ostaje mi cini mi se Kolumbija, Panama i jos ponesto.

Deo Nadmoć SAD mislim da se i te kako uklapa ovde, jer je SAD alfa i omega svih kasnijih nesreća (čitaj: diktatura) u Latinskoj Americi. SAD su rajnzovale (i još uvek to rade) uzduž i popreko kako im se htelo (i hoće) i kako im je odgovaralo (i odgovara), postavljalo i skidalo diktatore itd. Ne ѕnam da li ti je poznata amerilčka kompanija voća koja je eksploatisala i narod i nacionalne resurse u više lat. zemalja, de je u Kolumbiji (o tome piše i Markes u svojih Sto godna samoće i ne samo tamo, nego u skoro svim svojim romanima to pominje) u jednom danu poubijala na stotine radnika koji su se pobunili, a onda ih tajno, noću odvela sve u jednom vozu i bacila u more kako bi uklonila dokaze. Ti radnici, kao da nikada nisu postojali, a o pobuni i kasnijem pokolju, dugo vremena se javno uopšte nije govorilo, jer zvanično, to se nikad nije ni desilo. Truhiljo, Pinoče, diktatura tri generala u Argentini, i svi ostali diktatori koji su se pomolili i koji su pre svega ubijali i zverski mučili sopstveni narod, svi su oni bili postavljeni i skinuti od strane SAD... Nekako mi ovo previše zvuči poznato..., kao da smo i mi isto to doživeli kod svoje kuće...

Da skratim priču, ne, ne mislim da je van konteksta. Mislim da savršeno odgovara tekstu, ali treba da ga referenciraš (ako već nisi, nešto se sad ne sećam). Izjave tipa da je Monroova politika dala SAD za pravo da se trpa tamo gde joj nije mesto, itd...

Takođe one Bolivarove citate treba referencirati, ili ih prbaciti na viki citate. Nešto bih te zamolila. Referenciraj sve delove koje si ti napisao - Venecuela, Brazil, Katolička crkva i borba za nezavisnost... Ako ne znaš gde treba da staviš ref. onda stavina kraju svakog pasusa. Tako se zna da se ceo pasus bazira na toj referenci.

I nema potrebe da mi se izvinjavaš za osisanu latinicu. Svejedno je kako pišeš sve dok tako ne pišeš u samom članku. Bitno je da se ti i ja razumemo. Aj,pišemo se. --Maduixa kaži 19:30, 1. jun 2007. (CEST) --Maduixa kaži 19:30, 1. jun 2007. (CEST)

Novci

Pa ja mislim da treba da bude kao i original - Novčanica od 1 dolar, Novčanica od sto dolara. Ili Sto dolara (novčanica). S estetske strane više mi se sviđa drugo rešenje, jer više odgovara naslovu jednog članka, ali i ovo prvo je sasvim ok. Ni si pogledao da vidiš imamo li već neke slične članke?--Maduixa kaži 19:33, 1. jun 2007. (CEST)

---

Pa onda, ovako kako ti rekoh. Tako bih ja uradila. Sad, na tebi je da odabereš naslov.--Maduixa kaži 19:39, 1. jun 2007. (CEST)

Pitanjca

• Zašto mi ne prikaže sliku kao na engleskoj vikipediji ako bukvalno prekopiram parametre za sliku.
  • Zato šro najverovatnije ta slika nije sa ostave, nego se nalazi samo na engl. vikipediji. Treba videti kakvu licencu ima, pa je popeti na našu viki, ili direktno na ostavu.

• • • PS: Evo, popela sam je ja na Ostavu. Sad je imas u clanku.--Maduixa kaži 20:38, 1. jun 2007. (CEST)

• Kako u tabeli da podesim da, kada u jednoj ćeliji ima više podataka idu jedan ispod drugog a ne da se odvajuju zarezom.
  • Pišeš sve u jednom redu, ali između stavljaš < br >. Bez spejsova, naravno, ovde sam ih stavila samo da bi ti se pokazalo. Edituj članak Borba za nezavisnost LA i pogledaj tabelu kako sam poređala sve one šablone za zemlje. BR mora biti latnica, ćirilica ne važi.--Maduixa kaži 20:15, 1. jun 2007. (CEST)

Transkripcija

Pošto pretpostavljam da ćeš se još baviti hispanoameričkim bitkama, mislila sam da možda nie na odmet da ti dam par saveta oko trenskripcije. Sa španskog veoma jednostavno transkribovati, jer je sve gotovo kao po Vuku. Dva l (LL) je njihova oznaka za glas Lj, i uvek je glas lj. Slovo (Ñ) je naše Nj. (Z) se uvek transkribuje kao Z, (S) kao S (ima nekih izuzetaka, ali ako slediš ovo pravilo, nikad nećeš pogrešiti), J se uvek transkribuje kao H, a H se nikad ne čita (osim u veoma ustaljenim transkripcijama kao Honduras ili Havana), kombinacije QUE/QUI GUE/GUI se transkribuju kao KE/KI i GE/GI, osim ako U nema dve tačke, što znači da se ipak čita. (C) ispred E i I kao S inače kao K. G ispred E i I kao H inače kao G.

Ostalo, po Vuku.

• Porto Cabello - Porto Kabeljo
• de la Peña - De la Penja
• de la Torre - de la Tore
• conquistador - konkistador
• Quevedo - Kevedo
• Guerra - Gera
• Guipúscoa -Gipuskoa
• Antonio de Nebrija - Antonio de Nebriha
• Horacio - Orasio

Treba biti obazriv sa imenima Argentinaca, jer oni imaju dostaitalijanskih prezimena, gde se onda uzimaju pravila transkripcije sa italijanskog jezika, s obzirom da se tako i izgovaraju. Tako će na primer jedan od vođa revolucije u Argentini, Juan José Castelli, biti Huan Hose Kasteli, a ne Kastelji, jer je Kasteli italijansko prezime, i Argentinci ga tako izgovaraju.--Maduixa kaži 20:59, 1. jun 2007. (CEST)

Jezero

Ako se bitka odigrala NA jezeru, onda Bitka na jezeru Marakaibo. Ovo drugo, treba mi cel arečenica, jer je očigledno da je wider komparativ prideva wide tako da mu fali imenica. Daj celu rečenicu, i li mi reci gde se nalazi (bolja opcija, er pretpostavljam da je neki članak na eng. viki).--Maduixa kaži 21:52, 1. jun 2007. (CEST)