Tresnjevo

Pozdrav, Tresnjevo. Dobro došli na Vikipediju na srpskom jeziku!
Zdravo, Tresnjevo. Hvala na učešću u projektu. Nadamo se da ćete uživati u saradnji i da će vam boravak s nama biti prijatan.
Vikipedija na srpskom jeziku je slobodna enciklopedija koja je nastala 2003. godine. Od tada smo uspostavili različita pravila u našoj zajednici. Odvojite malo vremena i pročitajte sledeće teme, pre nego što počnete da uređujete Vikipediju.
	Pet stubova Vikipedije Šta je Vikipedija?		Pomoć Opšti priručnik za uređivanje Vikipedije
	Uputstva Brzo naučite da pravite izmene, korak po korak		Pesak Za uvežbavanje rada na Vikipediji
	Osnovni kurs Traži personalizovanu pomoć pri prvim pokušajima		Naučite kako se uređuje stranica Vodič za uređivanje stranica
	Stvari koje ne bi trebalo da radite Sažetak najučestalijih grešaka koje treba izbegavati		Najčešće postavljana pitanja Pitanja koja mnogi postavljaju
	Pravila Vikipedije Pravila i smernice koje je usvojila zajednica		Trg Mesto gde možete pitati druge vikipedijance
Dugme za automatski potpis Potpisujte se na stranicama za razgovor pomoću četiri tilde (~~~~) ili klikom na dugme koje se nalazi iznad uređivačkog prozora — time dodajete vaše korisničko ime, trenutno vreme i datum. Takođe, nemojte se potpisivati u člancima. Pre nego što počnete s uređivanjem članaka, pročitajte važne napomene o pisanju srpskim jezikom na Vikipediji. Članci na Vikipediji na srpskom jeziku mogu se potpuno ravnopravno uređivati ćirilicom i latinicom, ekavicom i ijekavicom, ali nije dozvoljeno mešanje pisama niti izgovora u istom članku. Izmene latinicom u ćiriličkom tekstu (i obrnuto) i izmene „osisanom” latinicom, odnosno ASCII-jem, biće uklonjene bez odlaganja. Don't speak Serbian? Sr-0? - talk to us via our Village Pump in English.

Nadamo se da ćete uživati sa nama doprinoseći Vikipediji i da ćete postati njen stalni korisnik. Ukoliko imate bilo kakva pitanja, slobodno se obratite meni ili drugim urednicima na nekoj od stranica na Trgu. Još jednom, dobro došli na Vikipediju, projekat slobodne enciklopedije. Srećan rad! --V. Burgić (reci...) 20:29, 28. jun 2009. (CEST)

Pozdrav, vidim da postavljas etnicke mape. Da li ih sam pravis? Da li postoji mogucnost da postavis etnicke mape Jugoslavije? --BaŠ-ČeliK (razgovor) 07:58, 1. jul 2010. (CEST)

Zdravo, opet ja. Vidio sam da radiš mape, pa sam mislio da te pitam da li možeš da uradi jednu etničku mapu Jugoslavije, i jednu geografsku mapu Republike Srpske (ali samo Republike Srpske). Da geografska bude sa reljefom kao naprimjer ova mapa: [1] . Hvala unaprijed. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 12:34, 21. septembar 2010. (CEST)

Članak Vojvodina

Koliko vidim ti si kartu okruga iz članka o Vojvodini uklonio sa tvrdnjom da ona čini članak suviše velikim, pa sam je ja vratio u manjoj veličini, jer je to bilo alternativno rešenje za problem veličine članka. Međutim, ako je i sam sadržaj članka problem, a ne samo njegova veličina, onda izmeni u članku ono što hoćeš, ali bi trebalo pri menjanju istog da napišeš da menjaš zbog boljeg sadržaja a ne zbog problema sa veličinom. U suštini nisam protiv izmena sadržaja koje si predložio, ali ja trenutno nemam vremena da pišem nov članak o teritorijalnoj organizaciji ili da menjam slike koje stoje u članku Vojvodina. Ti promeni sam ono što hoćeš, a ja ću već reći ako se sa nečim od tog ne budem slagao. PANONIAN (razgovor) 23:37, 3. decembar 2010. (CET)

Nisam ni mislio na smanjivanje veličine strane u kilobajtima, već po dužini članka. Zato sam i napisao u opisu izmene 1 oblast - 1 karta. Kad budem imao vremena napraviću stranu o teritorijalnoj organizaciji. Ostale stvari koje sam naveo sam izmenio na članku.

Tresnjevo (razgovor) 06:07, 4. decembar 2010. (CET)

Mape

Znam da se ti baviš mapama, pa se evo obraćam ako možeš da nacrtaš ovu mapu sudova u Srbiji ovde. Bilo bi dobro kad bi smo tu mapu dobili na Viki da ilustruje članke iz kategorije Kategorija:Sudstvo Srbije. --Đorđe Stakić (r) 13:33, 24. decembar 2010. (CET)

Lingvistička mapa Vojvodine

Pozdrav. Da li postoji mogućnost da uradiš i lingvističku mapu Vojvodine po naseljima prema nekom popisu? Poželjno bi bilo prema popisima iz 2002. ili 1991. ako su ti dostupni ti podaci. PANONIAN (razgovor) 18:01, 1. januar 2011. (CET)

U tome i jeste problem, nemam podatke na osnovu kojih bih mogao da uradim te karte. Na sajtu republičkog zavoda su objavili rezultate popisa o lingvističkoj strukturi jedino po opštinama, dok bi nama trebali podaci po naseljima.

Pozdrav

Tresnjevo (razgovor) 05:39, 2. januar 2011. (CET)

Ok. Nego video sam da si imao podatke za versku mapu po popisu iz 1991, pa sam pomislio da imaš podatke i za lingvističku. Ja sam inače pre koju godinu išao u biblioteku odseka za geografiju PMF fakulteta u Novom Sadu, gde su imali sve objavljene publikacije sa rezultatima popisa iz 2002. i tada podaci o maternjem jeziku po naseljima nisu ni bili objavljeni. Naravno, postoji mogućnost da su ih u međuvremenu objavili, a podatke za popis iz 1991. nisam ni tražio tako da i ne znam da li su objavljeni podaci o jeziku sa popisa iz 1991. PANONIAN (razgovor) 20:50, 2. januar 2011. (CET)

Revizije

Sakrivene su sve revizije u kojima se pominje potencijalno uvredljiva reč. Pozdrav! mickit 08:39, 20. maj 2011. (CEST)

Razgovor

Mislim da će te zanimati ovo pošto se baviš demografijom. Pozdrav --BaŠ-ČeliK (razgovor) 02:15, 30. maj 2011. (CEST)

Demografija

Koliko ja znam Muslimani se pojavljuju u popisu od 1971. U FNRJ su se izjašnjavali kao neka druga nacija ili su bili neopredeljeni. Neopredeljeni su mogli biti prestavnici bilo kojeg naroda, a ne samo Muslimani, tako da svrstavanje u kategoriju neopredeljeni Muslimani ( u tekstu o demografiji na KIM) nije pravilno. Živio sam u mešovitoj sredini i znam da su mi kolege iz škole (završni razred gimnazije 1961.) koji su imali pravo glasa,izjašnjavali obično kao Srbi ili Hrvati ili su bili neopredeljeni. Imali smo u školi tri Huseina, jedan se izjasnio kao Srbih, drugi Hrvat, a treći je bio neopredeljen. Od 1971 su se mogli ako su hteli izjašnjavati kao Muslimani.--Drazetad (razgovor) 22:10, 31. maj 2011. (CEST)

Tačno je da se svi muslimani u BiH izjašnjavaju kao Muslimani tek od 1971. ali mogućnost takvog izjašnjavanja postoji od 1961. Muslimani jesu u najvećem broju svstavani u neopredeljene na ranijim popisima (1948. kao "neopredeljeni muslimani", a 1953. kao "Jugosloveni neopredeljeni"), tako da se primer koji si naveo može odnositi na period pre 1961.

Ukoliko hoćeš pošalji mi email, pa ću ti poslati rezultate popisa za BiH i KiM. Ti podaci se u kraćoj formi nalaze i na stranici demografije BiH.

Tresnjevo (razgovor) 22:56, 31. maj 2011. (CEST)

Tema me ne interesuje i nisam time opterećen, a naveo sam slučaj iz života. U to vreme sam živio u Mostaru i tako je bilo u slučaju koji sam naveo. Svedok sam od 1951 do 61 da su u školi popisivali đake (skoro svake godine) po nacionalnosti i da su ih slali kući da pitaju roditelje da li će se izjašnjavati kao Srbi ili Hrvati. Najpre nije bilo neopredeljenih, a kasnije su dozvolili, ali bez onog muslimani. Znam neke borce (koji nisu bili muslimani) koji su se izjašnjavali kao neopredeljeni, a kasnije kao Jugosloveni. Gde ih je svrstavala statistika nije me intresovalo, ali neopredeljenih muslimana nije bilo. To me tada se nije lično pogađalo, ali mi kao mladom nije bilo jasno, pa mi je ostalo u sećanju. Hvala ti na odgovoru. Jedna napomena. Kad nekom odgovaraš onda to napišti na njegovoj stranici za razgovor, jer će tako biti obavešten da ima nešto na stranici za razgovor. Ovako sam slučajno naišao na tvoj odgovor. Pozdrav--Drazetad (razgovor) 23:33, 31. maj 2011. (CEST)

Nove mape Vojvodine

Imam pitranje u vezi ovih novih mapa Vojvodine iz 1880 i 1910: kako si našao da su neka naselja u opštini Bačka Topola (na primer Panonija, Njegoševo, itd) imala većinu govornika mađarskog u to vreme kada su ta naselja formirana tek posle 1. svetskog rata? Zar nije bolje da naselja koja u to vreme nisu postojala označiš kao nenaseljena? Ovako mapa implicira da su ta naselja postojala u to vreme, što je netačno. PANONIAN (razgovor) 09:17, 15. jun 2011. (CEST)

Inače, nisu u pitanju naselja samo u ovoj opštini. Baš sam pogledao knjige Dr Slobodana Ćurčića o naseljima Vojvodine i postoji određen broj naselja koja su nastala tek u toku 20. veka a na tvojim mapama su prikazana kao nastanjena u 1910. godini. Možeš li to da ispraviš? Mogu ti i napisati koja su to sve naselja u pitanju ako nemaš takve podatke. PANONIAN (razgovor) 12:24, 15. jun 2011. (CEST)

U Vojvodini ima dosta današnjih naselja koja tada nisu postojala i znam manje više za svako od njih tačnu godinu osnivanja (neka su kolonizovali Mađari posle 1910, neka Srbi posle 1. svetskog rata, a neka su kolonizovana tek nakon 2. svetskog rata). U današnjoj opštini Bačka Topola su 1910. kao naselja postojala samo Bačka Topola, Bajša, Stara Moravica i Pačir. Međutim, na teritoriji većine današnjih naselja su postojali salaši u vlasništvu veleposednika na kojima su živeli zemljoradnici (neki stalno, neki privremeno). Imam nemačku kartu iz tog perioda na kojoj se jasno vidi gde je bila veća koncentracija salaša, a gde ih nije bilo uopšte (npr. naselje Svetićevo). Na popisima u Austrougarskoj su neke grupe salaša imale status naselja (ili podnaselja kao što su Zobnatica i Tavankut) i nazivana su pustarama, dok je većina bila sastavni deo drugih naselja. Tako je recimo izmeću Kikinde i Banatske Topole bio čitav niz srpskih salaša koji su u to vreme pripadali samoj Kikindi. U Banatskoj Topoli su tada većina bili Nemci (sa velikom mađarskom manjinom), ali sam to naselje prikazao sa relativnom srpskom većinom jer današnje granice Banatske Topole obuhvataju salaše koji su nekada pripadali Kikindi i gde je živelo više Srba nego Nemaca u samoj Banatskoj Topoli. Dakle, te karte sam radio prema popisima stanovništva 1880. i 1910. i stanovništvu koje je živelo u granicama današnjih naselja, što sam i naveo na karti.

Druga mogućnost je bila da iscrtam granice opština i naselja prema tadašnjem stanju, pa sva ta naselja ne bi uopšte bila prikazana. Ali nije poenta da se radi karta gde su opštine presečene na pola, u tom slučaju treba raditi 4 tadašnje ugarske županije zajedno, a ne kartu Vojvodine koja takođe nije postojala u to vreme. Takođe, primer Banatske Topole i Kikinde nije jedini gde su se tadašnje granice razlikovale, a ja nemam podatke o svim granicama.

Osnovna svrha tih karata je da se vidi ko je živeo na prostoru današnjih naselja, isto kao što si i ti uradio kartu za 1910. na granicama današnjih opština. Jedini način da se precizno uporedi sastav stanovništva je uz korišćenje istih administrativnih granica.

Tresnjevo (razgovor) 14:18, 15. jun 2011. (CEST)

U redu. Mislio sam da si stanovništvo tih naselja koja nisu postojala prikazao na osnovu administrativne pripadnosti tog područja tada postojećim naseljima. Ako si prikazao sastav tada postojećeg stanovništva na salašima onda nemam primedbu. Međutim, da li bi mogao da napraviš i alternativne verzije tih karata (bar one dve koje prikazuju jezički sastav) na kojima bi prikazao samo tada postojeća naselja, po mogućnosti sa tadašnjim istorijskim nazivima istih? Pored toga, da li možeš nemačku kartu koju si pomenuo da mi pošalješ na mail ili čak da je ubaciš na vikipediju (ili vikimedijinu ostavu) ako je njen autor umro pre 70 godina? Tada bi ona mogla da se ubaci sa licencom PD-old. PANONIAN (razgovor) 17:34, 15. jun 2011. (CEST)

Mogao bih da uradim verzije po tadašnjim granicama, ali ne bi ih postavljao na Vikipediju jer nemam preciznu ad. kartu iz tog perioda. Današnja teritorijalna podela je i inače neuporedivo bolja nego tadašnja. Neka naselja su tada bila podeljena (Sivac, Bačka Palanka, Futog, Aradac, Elemir, Itebej, Ečka, Sutjeska, Neuzina) jedino zbog toga što su različiti narodi živeli u određenim delovima tih mesta, što je vrlo loš pristup. To su oduvek bila jedinstvena naselja, a po jugoslovenskoj ter. organizaciji jedino je Itebej ostao podeljen. U to vreme nisu koristili isti princip za salaše, neki su imali status pustara (okolina Subotice, pustara Ljukovo u Sremu) dok ostali nisu. Tako da karte koje sam uradio dosta preciznije predstavljaju tadašnju etničku situaciju u Vojvodini.

Nije samo jedna karta u pitanju, već čitav atlas Austougarske i okolnih zemalja. Karte su iz 1897. i već nekoliko godina se nalaze na sledećoj stranici: http://lazarus.elte.hu/hun/digkonyv/topo/3felmeres.htm Мислим да нема потребе да затрпавамо сервер са свим тим картама (иако вероватно нема правних препрека), али могли би да додамо референце у неким чланцима јер су карте заиста одличне.

Tresnjevo (разговор) 05:25, 16. јун 2011. (CEST)

Ok, znam za taj sajt i karte. Nisam te dobro razumeo jer sam mislio da imaš nemačku etničku kartu iz tog perioda, a ovo su topografske karte. PANONIAN (разговор) 09:03, 16. јун 2011. (CEST)

Religijske mape Srbije 1991. i 2002. godine.

Mape su dobre, ali imam par zamerki na sadržinu komentara, NS, KG, NI i PR su dobile statuse gradova tek u novembru 1992. godine, pa su u vreme popisa bile još opštine. Za 2002. godinu, ovo 'jedinstvena gradska opština' ne postoji sve što postoje samo gradovi i opštine možda bi trebalo da stoji 'Grad bez gradskih opština', ali ni ovo nije potpuno tačno jer sam primetio da često koristiš samo graske opštine za Bg i Niš, ali postoji jedna caka, rezultati popisa su dati prema stanju 1.januara 2002. godine, a ne prema stanju u vreme popisa kada su formirane i gradske opštine u KG i Novom Sadu, kasnijesu one više puta zbog izbornih zakona ukidane i ponovo statustarno formirane, ali to je druga stvar. I ove prigradske opštine ne postoje, jer ni u jednom zakonu ne postoji taj termin, on se koristio interno u okviru javnih institucija u Beogradu da bi se razdvojile gradske opštine samog naselja Beograd i opštine okolnig gradova.--Варја (разговор) 00:18, 8. август 2011. (CEST)

То са градовима и општинама није баш тако једноставно. Град је јединица територијалне организације вишег степена од општине, односно обухвата једну или више општина. Тако Ваљево данас има статус града који се састоји од градске општине Ваљево. РЗС је градске општине које самостално чине неки град дефинисао као "општине са статусом града". Да сам користио тај термин морао бих да уведем додатну ознаку за општину Пожаревац која након формирања општине Костолац више нема статус општине са статусом града. Исто важи и за Ниш 2002. Нисам хтео да компликујем ствари превише.

Наишао сам раније на податак да су четири града која си споменуо добила тај статус 1992. године, и због тога сам се и двоумио да ли да Нови Сад, Ниш и Приштину означим као градове на пописима пре 2002. Међутим Нови Сад је у периоду 1980-1989 био подељен на градске општине, и имао је статус "градске заједнице општина" у чијем су саству били и Петроварадин и Сремски Карловци. Исто важи и за Приштину у једном периоду.

Тачно је да приградске општине нису званично дефинисане, иако је тај термин у широкој употреби. Али чињеница је и да Врачар и Младеновац у пракси немају исте надлежности.

Градске власти Новог Сада и Крагујевца су 2002. донеле статуте у којима су наведене општине које улазе у састав тих градова. Међутим, те општине нису административно формиране (тј. нису одржане конститутивне седнице), тако да их РЗС није приказао чак ни за стање 1.1.2009. јeр одлука о њиховом формирању никада није спроведена. Тако да те општине не би биле приказане у резултатима и да су објављени према стању у време пописа.

Tresnjevo (разговор) 10:33, 8. август 2011. (CEST)

Opštine i gradovi

Pa ovo ti je potpuno netačno da se grad sastoji od jedne ili više opština. Valjevo ima status grada i ne sastoji se od gradske opštine. Ovo општине са статусом града" mislim da sam i ja video negde , ali to je čista glupost. Zakon poznaje Grad Beograd, gradove, opštine i gradske opštine. Dakle imaš Grad Požarevac i gradsku opštinu Požarevac. Ljudi često brkaju te pojmove pa nisam hteo da praviš dodatnu konfuziju (Video si i sam na Vikipediji gde ponegde stoji Okrug Grad Beograd????). Niš, Kragujevac, Novi Sad, Priština su dobile status Grada tek 1992. godine tadašnjim Zakonom o ter. organizaciji i to je sto posto sigurno. Sada za opštine KG i NS-a, pa oni su još po zakonu 1992. godine bile u obavezi da formiraju 2 ili više gradskih opština. One su to uradile tek 2002. godine kada i Niš, ali su opštine formirane negde početkom februara 2002. godine SA SVIM ADMINISTRATIVNIM funkcijama, utvrđeno je da kao organ gradske opštine bude Savet gradske opštine, kao predstavničko telo građana koje čine odbornici Skupšpine, izabrani na teritoriji gradskih opština. (Saveti Gradskih opština su izabrani u gradskim opštinama Novog Sada i Kragujevca). Ovakva odredba omogućavala bi da, odbornici Skupsšine grada, koji se biraju neposrednim tajnim glasanjem, u skladu sa tada vazžećim vecćnskim izbornim sistemom, automatski budu članovi saveta gradskih opsšina, na cčjoj teritoriji su izabrani u izbornim jedinicama. Mađutim, dolazi do promene vecćnskog u proporcionalni izborni sistem, donosenjem Zakona o lokalnim izborima, juna 2002. godine,čime se gubi mogucćost automatskog formiranja saveta u gradskim opštinama, u skladu sa Statutom. Da bi se, gradske opštine, čije su: teritorija, nadležnost, poslovi i organi utvrđeni Statutom, u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi konstituisale doneti su novi statuti Gradova NS; KG; NI. i ostalo je da se gradske opštine formiraju na sledećim lokalnim izborima (2004. godine) sa gradskim skupštinama umesto saveta gradskih opština. Ali opet zbog zakonskih peripetija to nije bilo izvodljivo pa je jedino Niš, ukidanjem mesnih zajednica kao oblika lokalne samouprave, uspeo da formira gradske opštine, dok su NS i KG ostavile mesne zajednice i nisu uspele da formiraju gradske opštine u skladu sa novim izbornim zakonom. Kragujevac je 2008. godine pred tadašnje lokalne izbore opet promenio Statut i iz njega izbacio gradske opštine, dok su u Statutu Novog Sada ostale iako nisu postojale, sada se one publikuju u RZS-u . Pogledaj šifre opština i sada postoji Petrovaradin. Tako da su one postojale u vreme održavanja popisa. Pogledaj statute gradskih opština Beograda oni su svi pravljeni po šablonu i isti su, pa ovo prigradska i gradska opština stvarno nema nikakvu funkciju. Jedino što meni nije jasno je da li je ova asimetrična organizacija Požarevca i Vranja (slična onoj u okviru Podgorice) trenutna i da li će se formirati i skupštine gradskih opština Vranje i Požarevac. Zanimljivo je da su za skupštinu gradske opštine Kostolac bili izbori dok je skupština gradske opštine Vranjske Banja održana bez lokalnih izbora. --Варја (разговор) 01:26, 9. август 2011. (CEST)

У праву си, у закону стоји да "Територија града може бити подељена на градске општине", што значи да град не мора да буде подељен на ГО. Нисам очекивао да РЗС користи потпуно погрешан термин "општине са статусом града" (публикација KartaOps08.pdf), али требало је да проверим и део закона који се односи на градове.

Знам да и поред тога што у статуту града све ГО имају исти статус, велики број институција које су у оквиру градске управе своје надлежности врше једино у 10 београдских општина. Исто тако постоје два основна суда од којих је један надлежан за градске, а други за приградске општине. Подела између тих општина у пракси постоји, али с обзиром да термин приградска општина није у службеној употреби, исправио сам и то на картама поред ознака за градове.

У Крагујевцу савети градских општина нису изабрали органе управе (нпр. председника СО), а велико је питање да ли су уопште и одржане конститутивне седнице градских општина. Да су ГО заиста формиране у потпуности, након доношења новог закона градска власт не би могла тек тако да их укине. Овако им је било лакше да укину нешто што је постојало само на папиру, него да укидају месне заједнице како је то урађено у Нишу. Недавно сам наишао на званични документ од 30. 03. 2011. где се наводи да је градски одбор СПО-а покренуо иницијативу да се општине напокон формирају. http://www.kragujevac.rs/userfiles/files/Skupstina/2011/29redovnasednica/Statut%20grada%20FINAL.pdf

ГО Нови сад и Петроварадин су уведене у регистар РЗС 23.03.2011. а као датум настанка ГО се наводи објављивање СЛ Града Новог Сада бр. 43/08 од 22.10.2008. Дакле, за годину оснивања се узима 2008. иако су градске општине наведене у статуту Новог Сада од 2002. Ово што си споменуо за Врање је најбољи пример да свака градска власт "тумачи" закон онако како јој одговара, иначе се овакве ствари не би дешавале. Мислим да није требало препустити градовима да одлучују о броју градских општина.

РЗС је погрешно навео нишку општину Медијана као Медиана, што је и граматички неправилно. То ти спомињем јер претпостављам да си на њиховом сајту видео назив који си користио на карти територијалне организације.

Tresnjevo (разговор) 18:37, 9. август 2011. (CEST)

Opštine i Gradovi

Na ovoj karti KartaOps08.pdf je verovatno neki pametnjaković probao da pojasni stvari i onda uneo neku glupost. Ovo za nadležnost prigradskih i gradskih opština je zaista bilo u praksi nekada, ali najnovijim statutom Beograda potpuno su iste nadležnosti, ovo za organizaciju sudova je čista slučajnost, pa i Novi Pazar ima viši sud a jednini od svih sedišta viših sudova nije sedište okruga-pa ovo ne znači ništa, svaka organizacija ili javno preduzeće ima drugačiju organizaciju. U Kragujevcu su izabrani svi organi gradskih opština, postojao je savet gradske opštine i većnici gradske opštine kao izvršna vlast, pri čemu je predsednih gradske opštine bio predsednik gradskog veća. Skupštine gradskih opština sa odbornicima nisu postojale nigde (ni u Nišu) jer je takav bio zakon. Zbog promena izbornog zakona promenjena je struktura organizacije gradskih opština, pri čemu je i gradska opština Stara Varoš promenila ime u Stari Grad izmenom Statuta Grada. Ove inicijative o ponovnom formiranju gradskih opština su čista glupost jer SPO učestvuje u gradskoj vlasti, a realno ne radi ništa o formiranju gradskih opština, već puca u prazno nekim amandmanima na promenu statuta, iako se izmena statuta konkretno odnosi na drugu stvar. Inače ukidanje gradskih opština nije proteklo baš glatko, Opštine su ukinute pred lokalne izbore 2008. godine zbog izbornih rezultata prethodnih parlamentarnih izbora kada su u Aerodromu i Stragarima pobedili DSS-NS, u Stanovu i Pivari SRS, a u Starom Gradu DS što lokalnoj vlasti nije odgovaralo. Bio je lep naslov u Politici u to vreme Za decentralizaciju, ali ne u svom dvorištu. U vreme postojanja gradskih opština izgrađena je samo zgrada opštine Aerodrom 8koja je sada ispostava policijske uprave) dok je zgrada opštine Stragari postojala od ranije. Čak i sada se svi planski i strateški dokumenti izrađuju sa nekadašnjom podelom na gradske opštine (Prostorni plan grada, GUP...) Neke službe su prihvatile podelu na gradske opštine kao Pošta, ZZZO, PU... Interesantno je da u Kragujevcu danas postoji jedinstven oblik gradske samouprave. Postoje, dakle, mesne zajednice, mesne kancelarije ali i Gradske kancelarije-ima ih 8 (Aerodrom, Stanovo, Pivara, Stragari, Beloševac, Lepenica, Šumarice, Stara radnička kolonija). A ovo o Novom Sadu govori najbolje o ozbiljnosti RZS. Dok je Novi Sad imao imao savete i veća gradskih opština nije imao šifru za GO u RZS-u. Sada kada opštine postoje samo u statutu grada oni unose šifre za gradske opštine. Ovo za Niš je uneto kada je po statutu Grada niša bio naziv Mediana, posle je taj tekst prečišćen. Inače, primetio sam da u Registru prostornih jedinica se ne koriste gramatički ispravna imena već uobičajena Dobroljubci umesto Dobroljupci, kosovskomitrovački umesto kosovskomitrovički, grad umesto Grad (u smislu jednice lokalne samouprave)... --Варја (разговор) 23:52, 9. август 2011. (CEST)

Назив приградска општина је вероватно и настао јер се општине попут Барајева и Сопота ни по чему не могу назвати градским сем што имају такав статус. Београд би требало да обухвата 10 градских општина (било би добро да се формира и ГО Крњача), док би заједно са преосталих 7 општина био у саставу Београдског управног округа. Овако је Београд територијално један од највећих градова у Европи, ако не и највећи. Исто тако је логично и да Страгари буду засебна општина са још 9 насеља која су својевремено припојена Тополи.

Негде сам наишао на предлог да се и Кнић припоји граду, а све ми то личи на копирање београдског модела који је врло лош. Сигурно си прочитао ових дана да је у Нишу покренута иницијатива за формирање градске заједница општина коју би чиниле све општине Нишавског управног округа, не зна се само које би биле надлежности такве "заједнице". Градске општине као што су Костолац и Врањска Бања неће донети ништа сем скупље администрације - постојаће три управе (град и две ГО) уместо две (град и општина). У плану је оснивање и других градских општина попут Вучја (Лесковац), уместо да им се врати статус који су те општине имале пре укидања. Власт у Крагујевцу је очигледно израчунала да им се овако више исплати јер ни са ким не морају да деле буџетска средства, а из истог разлога се годинама одлаже и подела Новог Сада на општине које су постојале до 1989. Све би било другачије да су законом основане нове општине, овако је питање када ће бити завршена децентрализација.

Tresnjevo (разговор) 21:33, 10. август 2011. (CEST)

Македонија

Добро јутро корисник Тресњево. Много сам лутао кроз интернета због овога, можда сам сада погодио црно. Било то одавно када сам видео карту Македоније која је приказала само удео Срба у тој тада још југословенској републици. Ако знаш можда за неку свежијег пописа? Може и она стара. Било би веома занимљиво да се људи позабаве и са ту верзију која постоји за већину осталих бивших југословенских република, ако ти није мрско, можда да направиш једну. Унапред хвала и велики поздрав корисник --Srbonis (разговор) 06:49, 24. јун 2012. (CEST)

Колико ја знам, ово је једина карта доступна на интернету на којој је приказан удео Срба у Македонији (поред осталих република бивше СФРЈ): http://sr.wiki.x.io/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8_%D1%83_%D0%A1%D0%A4%D0%A0%D0%88.jpg

Tresnjevo (razgovor) 20:32, 29. jun 2012. (CEST)

Now Commons

Kad prenesete fajlove na ostavu, umesto ostavljanja poruka na admin tabli, dovoljno je da lh obeležite sa: {{Now Commons}}. -- Dcirovic (razgovor) 23:19, 11. januar 2014. (CET)

---

Nisam znao za tu mogućnost do sada, obeležio sam sve fajlove koji su prebačeni na ostavu.

Tresnjevo (razgovor) 08:46, 12. januar 2014. (CET)

Znatan broj fajlova koji ne bi bio obrisan na lokalnim ostavama, biva obrisan na globalnoj ostavi. Stoga nema potrebe za brzim brisanjem lokalnih kopija slika prenetih na Commons. -- Dcirovic (razgovor) 18:44, 15. januar 2014. (CET)

Teritorijalna organizacija Kraljevine Jugoslavije

Vidim da se baviš mapama i demografijom, pa da te pitam nešto. Da nemaš slučajno kartu teritorijalne organizacije (podjela na opštine) BiH u vrijeme Kraljevine SHS i Jugoslavije.Zovem se (razgovor) 23:52, 31. mart 2016. (CEST)

Nemam administrativnu kartu BiH iz tog perioda, ali imam neke karte koje bi ti možda poslužile. Pošalji mi svoj imejl, pa ću ti proslediti te karte. Tresnjevo (razgovor) 22:03, 3. april 2016. (CEST)

Popis 2013.

Pozdrav. Primjetio sam jednu grešku na ovim kartogramima koje si nedavno poslao. Ne slaže ti se udio muslimana u Velikoj Kladuši na ovoj i ovoj karti. Inače su odlični, svaka čast! --Slobodni umjetnik (razgovor) 09:20, 11. jul 2016. (CEST)

Hvala na ispravci! Promakla mi je i jedna greška na detaljnoj jezičoj karti (Banja Luka), tako da sam i to ispravio. Dodatno sam pojasnio i napomenu na svim kartama za popis 2013. s obzirom da su dva korisnika na ostavi, kao i na stranicama samih karata pokušala da ih ospore u celini zbog minimalne nedorečenosti u napomeni. Ali bilo je očekivano da će svaki pokušaj raskrinkavanja farse oko popisa biti spremno dočekan i na Vikipediji...

Tresnjevo (razgovor) 06:51, 12. jul 2016. (CEST)

Očekivano, u pravu si.. Nego, moram te pitati za ove kartograme popisa 1991. prema teritorijalnoj organizaciji 2013. Zanima me kako su dobijeni ti podaci i koji izvori su tu korišteni? Dosta naseljenih mjesta je podijeljeno međuentitetskom linijom razgraničenja, pa me zanima kako je taj problem riješen.--Slobodni umjetnik (razgovor) 13:17, 13. jul 2016. (CEST)

Da, dosta naselja je podeljeno entitetskom granicom, većina bez ikakve potrebe. Podaci za 1991. u granicama opština iz 2013. su dostupni ovde. Koliko mi je poznato, zavod za statistiku je dobio zaduženje nakon poslednjih korekcija entitetske granice posle Dejtonskog sporazuma da prikupi podatke o broju stanovnika u novonastalim opštinama prema popisu iz 1991. godine. Pretpostavljam da su ti podaci prikupljeni u tom periodu.

Tresnjevo (razgovor) 16:44, 13. jul 2016. (CEST)

Zahvaljujem. Pretpostavljao sam da je taj sajt izvor. U svakom slučaju su im zanimljivi podaci, valjda ćemo jednom saznati i na koji način su ih izračunali.. --Slobodni umjetnik (razgovor) 17:23, 13. jul 2016. (CEST)

Pozivnica za pridruživanje diskord serveru

Zdravo, Tresnjevo. Pozivamo vas da se pridružite diskord serveru. On služi da omogući lakšu komunikaciju i saradnju među vikipedijancima. Da biste se pridružili, kliknite ovde. Za više informacija, pogledajte Vikipedija:Diskord. Hvala!

— Žile (✉) 18:41, 12. jul 2019. (CEST)