Serbian
Pozdrav, Serbian. Dobro došli na Vikipediju na srpskom jeziku! | |||
Zdravo, Serbian. Hvala na učešću u projektu. Nadamo se da ćete uživati u saradnji i da će vam boravak s nama biti prijatan. | |||
Vikipedija na srpskom jeziku je slobodna enciklopedija koja je nastala 2003. godine. Od tada smo uspostavili različita pravila u našoj zajednici. Odvojite malo vremena i pročitajte sledeće teme, pre nego što počnete da uređujete Vikipediju. | |||
Pet stubova Vikipedije Šta je Vikipedija? |
Pomoć Opšti priručnik za uređivanje Vikipedije | ||
Uputstva Brzo naučite da pravite izmene, korak po korak |
Pesak Za uvežbavanje rada na Vikipediji | ||
Osnovni kurs Traži personalizovanu pomoć pri prvim pokušajima |
Naučite kako se uređuje stranica Vodič za uređivanje stranica | ||
Stvari koje ne bi trebalo da radite Sažetak najučestalijih grešaka koje treba izbegavati |
Najčešće postavljana pitanja Pitanja koja mnogi postavljaju | ||
Pravila Vikipedije Pravila i smernice koje je usvojila zajednica |
Trg Mesto gde možete pitati druge vikipedijance | ||
Potpisujte se na stranicama za razgovor pomoću četiri tilde (~~~~) ili klikom na dugme koje se nalazi iznad uređivačkog prozora — time dodajete vaše korisničko ime, trenutno vreme i datum. Takođe, nemojte se potpisivati u člancima. Pre nego što počnete s uređivanjem članaka, pročitajte važne napomene o pisanju srpskim jezikom na Vikipediji. Članci na Vikipediji na srpskom jeziku mogu se potpuno ravnopravno uređivati ćirilicom i latinicom, ekavicom i ijekavicom, ali nije dozvoljeno mešanje pisama niti izgovora u istom članku. Izmene latinicom u ćiriličkom tekstu (i obrnuto) i izmene „osisanom” latinicom, odnosno ASCII-jem, biće uklonjene bez odlaganja. Don't speak Serbian? Sr-0? - talk to us via our Village Pump in English.
|
Nadamo se da ćete uživati sa nama doprinoseći Vikipediji i da ćete postati njen stalni korisnik. Ukoliko imate bilo kakva pitanja, slobodno se obratite meni ili drugim urednicima na nekoj od stranica na Trgu. Još jednom, dobro došli na Vikipediju, projekat slobodne enciklopedije. Srećan rad!--Dzordzm (razgovor) 01:55, 28. decembar 2009. (CET)
Stari nalog
urediNe, nije potrebno, a ni moguće „zatvoriti“ prethodni nalog. On ostaje ovde zajedno sa svim izmenama koje su sa njega učinjene. Naprosto ga nemoj ubuduće koristiti. Ako želiš da kažeš ljudima ko si bio u prethodnoj „vikiinkarnaciji“, možeš da ostaviš poruku na novoj korisničkoj strani :) ali to nije neophodno. Srećan rad --Dzordzm (razgovor) 01:55, 28. decembar 2009. (CET)
- Da vidim da si dobio odgovor. Možda je najbolje da se u slučajevima sličnih nedoumica obratiš i zatražiš pomoć na administratorskoj tabli VP:AT. Administratori su ovde ujedno i najiskusniji vikipedisti pa ćeš od njih sigurno dobiti najprecizniji odgovor. Pozdrav. SmirnofLeary (razgovor) 02:02, 28. decembar 2009. (CET)
- Uf, pa to nije dobro. Nisi jedini koji je izdradio loše odnose sa pojedinim administratorima. Ima dosta korisnika koji imaju slične probleme, što pretpostavljam da govori da bi neke od njih trebalo skidati sa liste. Znaju da budu krajnje neljubazni prema novim korisnicima, što dosta šteti celom projektu. Ako ostavimo to po strani, ako se obratiš, ipak bi trebao da dobiješ odgovor. SmirnofLeary (razgovor) 02:14, 28. decembar 2009. (CET)
Odg: Izvori
urediMihailo Marković - iz istorije članka se vidi da je izvore tražio Korisnik:Drazetad. Bolje je navesti izvore za svaku tvrdnju koja je nekome sporna. --Đorđe Stakić (r) 07:23, 9. februar 2010. (CET)
Izvori
urediNe poznajem sve izvore tako da ne mogu da procenim validnost celokupne istoriografske produkcije u SFRJ o Drugom svetskom ratu i istoriji Jugoslavije uopšte. Značajan deo te produkcije je nesumnjivo pamfletska, svečarska literatura koja se nije visoko kotirala među istoričarima ni u ona vremena a sada još manje. Ipak ima i dosta vrednih priloga ali treba biti oprezan (na primer pojedini radovi Branka Petranovića su vrlo značajni i njegovi radovi će se zaista prepozanti po svojoj opreznosti jer pokojni profesor Petranović, kao dobar istoričar, nije hteo da kaže više nego što je znao nego je stajao tamo gde se tumačenje izvora iscrpljuje). Njegova Srbija u Drugom svetskom ratu je važna knjiga koja iako opterećena izvenom ideologijom (i verom u mogućnost očuvanja kakve takve jugoslovenske države što ne trebamo zanemarivati kao ideološki motiv) pruža važna obaveštenja (opet naglašava potrebu za opreznošću kod korišćenja literature kada su sporne teme u pitanju). Dosta vrednog napisano je i o zločinima nad srpskim narodom u NDH i o pojedinim drugim temama ali za pravilno vrednovanje moramo da obratimo pažnju na pojedinačne slučajeve i da pažljivo analiziramo. Vredan podatak može da se izvuče i iz knjige ideološki ostrašćenog autora samo ako se pristupi pažljivo. Primer svečarske literature su najrazličitije zbirke biografskih skica (ne može se o svakom baš napisati monografija) raznih pregalaca za narodno oslobođenje (segmenti ideološki obojene frazeologije preneti su u neke članke o narodnim herojima na šta sam u pojedinim slučajevima skretao pažnju). Za pojedine probleme ili teme slobodno piše a ja ću nastojati da pomognem koliko mogu. Pozdrav,--Vojvoda razgovor 22:11, 11. mart 2010. (CET)
- Pogledaću kasnije pažljivo o čemu je reč. Samo da ti kažem da nema potreba ograničavati se na onlajn izvore već je bolje potkrepiti i ponekim člankom i knjigom (prošle godine se pojavima dobra knjiga Koste Nikolića, čini mi se da joj je naslov Zapadni saveznici i pokreti otpora u Jugoslaviji). Ako planiraš da se baviš problematikom jugoslovenske istorije na VIkipediji (a posebno za vreme Drugog svetskog rata čeka te ogroman posao jer je dosta toga polovično urađeno a mnogo toga uopšte nije urađeno :). Ja nisam preterano upoznat sa građom iz tog perioda (ni sa izvorima ni sa literaturom osim sa onim osnovnim ali mogu da se raspitam kada su pojedinačni problemi u ptianju da to razjasnimo koliko dostupna literatura onogućava). Moja iteresovanja su pre svega vezana za Kraljevinu Srbiju s kraja 19. i početkom 20. veka kao i za istoriju Kraljevine Jugoslavije. Tu mogu mnogo više da pomognem. Pozdrav i pregledaću onaj razgovor čim stignem, --Vojvoda razgovor 09:30, 12. mart 2010. (CET)
Ne bih...
urediNe bih puno davio. Oslobađanje je bilo moguće i u proljeće 1945, recimo od ustaša. Samo da napomenem. --Miroslav Ćika (razgovor) 20:58, 12. mart 2010. (CET)
Dobro. Treba da imamo nekoga ko će napraviti članke o Drugom SR neutralnijima, dodavanjem četničke tačke gledišta. Samo polako i ozbiljno, sa što više referenci. Ogroman je to posao, i jako težak. --Miroslav Ćika (razgovor) 02:17, 13. mart 2010. (CET)
Nisam se dobro izrazio :) Da, u pravu ste. Često imamo samo dvije verzije istine, i ne znamo šta se u stvari desilo. Za primjer ću navesti neke slike na kojima su Nijemci sa ustašama i četnicima. Partizansko prepravljanje? Autentično? Bliski prijatelji ili privremeni saveznici? U takvim slučajevima treba dati čitaocu informacije, pa će oni sami donijeti zaključak. --Miroslav Ćika (razgovor) 02:29, 13. mart 2010. (CET)
ZdravPo...
uredi- Ako smatraš da sam nešto vandalizir`o i da me zbog toga treba banovat`,obrati se ovde.
- Ako smatraš da sam uradio neku povredu zvanične politike njikipedije na srbskom jeziku,jav` se ovden.
- Ako smatraš da je neka moja izmena sporna ili nejasna ili slično,služ` se stranom za razgovor tog članka.
Uz dužno poštivanje, Crni Bombarder!!! (†) 21:09, 12. mart 2010. (CET)
Kao sto sam rekao: saradnik saradnika okupatora je saradnik okupatora, tu relaciju ne moze nijedna skupstina da promeni. -- Bojan Razgovor 03:07, 13. mart 2010. (CET)
A na cemu je bazirano tvoje misljenje? -- Bojan Razgovor 03:19, 13. mart 2010. (CET)
Laslo
urediAko neke stvari ne razumeš onda nemoj u tom kontekstu da me spominješ. Sa nacionalizmom, jugoslovenstvom i ostalim istorijskim i političkim stvarima se ne bakćem niti ulazim u takve polemike. Niti me interesuje da isterujem ko je ko, niti mi je bitno da li je Andrić: Srbin, Hrvat, bošnjak ili bosanac ili Jugosloven. Za to ste tu vi „stručnjaci“ da se izborite. Ali samo na stranama za razgovor i sa činjenicama, ne prepucavanjima i ratovima izmena. Za tako nešto ću uvek zaključati članak ili blokirati onoga ko prekrši osnovna pravila Vikipedije. Znači usresrediti se na temu o kojoj je reč a ne na osobu sa kojom polemišeš. Ovo sam namerno napisao ovde na tvojoj strani za razgovor, da ne bih kvario raspravu na stranici za razgovor o Andriću. Hvala na razumevanju ----László (talk) 03:04, 30. mart 2010. (CEST)
- Ako ćemo o komunistima, nemoj samo da mi ih spominješ. Moji rođaci i preci su posle Drugog svetskog rata ostali bez zemlje i dela imovine (ako ti je poznat deo istorije posle rata koji se nazivao period obaveze) a neki i bez glave (nisu se slagali sa nekim drugim ljudima ili nisu imali da daju ono što im je država propisala). I još mnogo čega... tako da nisam baš siguran našta misliš kada kažeš: E zato sam tebe pomenuo, jer si jedini ti imao hrabrosti da se otvoreno pokazes koliko ti je "stalo" do istine zakljucavanjem clanaka, ja to iskreno cenim, jer nisi licemer kao neki drugi ovde i ne pravis se da te istina zanima. A sad za Savu i ostale, potrebno je vremena da neki ljudi shvate šta je istina a šta nije i da to uđe u svakodnevnicu, ipak 50 godina nije malo, pa da to bude opšte prihvaćeno i da se svi slože (što verovatno neće da se desi - mislim da se svi slože). Ovo je otvorena enciklopedija i svi imaju pristup od bivših komunista, preko socijalista i demokrata pa do radikala i svako će terati svoje pa kad kome uspe. Ako si uporan i uspeš da ubediš ostale, barem većinu koje istorija interesuje, verovatno će i ovi članci sadržajno biti promenjeni. Jedan od korisnika, Panonian, korisnik koji je napravio dosta mapa i dao izuzetan doprinos na Vikipediji na engleskom jeziku, je odustao da se bori više ze neka svoja viđenja. Dugo je opstajao na engleskoj vikipediji i uspeo je neke stvari da istera ali neke nije i na kraju je koliko vidim odustao. Njega sam naveo kao primer jer je ostavio dobar utisak na mene i postao primer kako da uludo ne trošim vreme i isteram neku istinu jer uvek će se naći bar deset njih kojima neke stvari ne odgovaraju i uporno će opstruirati deo projekta. Iz tog razloga sam uopšte prestao da pišem članke koje imaju veze sa istorijom ili politikom. Jedan od mojih istorijsko biografskih članaka je Janoš Hunjadi, gde sam pokušao da ubacim viđenja svih zainteresovanih strana (Srba, Mađara, Rumuna...) I u tom periodu kada je članak pisan, sam uspeo, što ne znači da kao takav opstati. Po meni takođe istorijski članak koji sam svojevremeno pisao Istorija Mađarske i Kraljevina Mađarska sada Kraljevina Ugarska nisu opstali u prvobitnom obliku, a po meni su bili primeri neutralnosti. Neko drugi je smatrao da nisu i sada ta dva članka izgledaju dosta jadno (bar po meni). Ovo sve sam ti napisao iz razloga da vidiš kako sve ovo radi, funkcioniše. Možda bi člancima o „narodnim herojima“ trebalo ubaciti viđenje „druge strane“ (naravno sa referencama) pa da se čitaju obe strane ma koliko da se razlikuju u pogledima (ali opet koristiti enciklopedijski rečnik da bi se uspelo u tome). Ja se u slučaju nekih glasanja nesporazuma ili svađa sigurno neću uplitati, ali ratove izmena, trolovanja i slično ću sigurno pokušati da sprečim. Nadam se da sam ti bar koliko toliko razjasnio neke stvari u vezi mene i moje „uloge“ ovde.----László (talk) 19:30, 30. mart 2010. (CEST)
- Pozdrav. Po meni u svakom članku koji je diskutabilan treba da postoje sva mišljenja i izvori tih mišljenja koji su enciklopedijskim rečnikom napisani i referencirani. Ovim smatram da bi sve strane bile zadovoljene a mi svi ionako nismo bili tamo da bi mogli da kažemo šta je tačno ili nije. Uvek će postojati neko ko iz nekog razloga će misliti ili govoriti drugačije. Zato i postoji enciklopedija da se navede šta je sve bilo i kakva su sve gledišta oko toga postojala (i sve to je navedeno u neutralnom tonu) i sa time je sadržaj članka i samim tim i enciklopedije bogatiji i vredniji. Verovatno se mnogi neće sa ovim složiti ali ...----László (talk) 01:30, 27. april 2010. (CEST)
Neću da polemišem, ali uobičajeni nazivi su četnici, ljotićevci i nedićevci. Ako smatraš da nije tako postavi pitanje na trgu. Pogledaj tekstove koje si naveo i u svakom u prvoj rečenici piše poznatiji kao.. itd.--Drazetad (razgovor) 01:04, 27. april 2010. (CEST)
Pa što to ne uneseš u tekst kad je uobičajeno.--Drazetad (razgovor) 06:17, 27. april 2010. (CEST)
Pitanja i odgovori
urediNe bih želeo da se previše raspravljamo, jer niti ja tebe, niti ti mene, nećeš ubediti u suprotno. Imamo svoja mišljenja i obojica smatramo da smo u pravu! S tim što ti razmišljaš iz jednog ugla - Srpskog i cela slika ti je iskrivljena. Tek kada budeš uspeo da sliku posmatraš iz više perspektiva - Hrvatske, Muslimanske, Slovenačke i dr, biće ti sve jasnije i onda ćeš mnogo bolje moći da proceniš šta je dobro, a šta zlo za tvoj narod! Zato pročitaj ovo što sam ti napisao i odgovri, jer iako nedelimo isto mišljenje možemo civilizovano komunicirati!
1. članak o NOB
Članak Narodnooslobodilačka borba naroda Jugoslavije nastao je jer sam prvobitni članak o Partizanima podelio u tri dela - Narodnooslobodičalka borba (članak koji treba da govori o partizanskoj borbi, ofanzivama i dr. - zato sam se i izrazio iz partizanske perspektive), Narodnooslobodilačka vojska (članak koji treba da govori o partizanskoj vojsci - nastanku, organizaciji, formaciji, odredima, brigadama i dr.) i Narodnooslobodilački pokret (članak koji treba da govori o nastanku i organizaciji pokreta, ciljevima i dr.). Predlažem tebi i da i ti isto članak o četnicima podeliš na JVUO i Ravnogorski pokret.
2. JVUO - četnici
Moraš da shvatiš da Ravnogorski pokret i Jugoslovenska vojska u otadžbini nije isto. Jer pokret je politička stvar, a vojska je sasvim druga stvar. Ni NOP nije isto što i NOVJ. Pokret koji je Draža organizovao maja 1941. je bio gerilski, a zvanični naziv - Jugoslovenska vojska u otadžbini je dobio tek januara 1942. godine odlukom Vlade iz Londona. Nekažem da se taj naziv nije zvanično koristio u dokumentima, ali u narodu i u opšte u istoriografiji, je mnogo poznatiji naziv četnici. I razlog ovog preimenovanja je i bio da bi se kod naroda podstakla činjenica da je JVUO naslednica Kraljevske vojske, a da su partizani odmetnici (kako su tada često nazivani). Stoga reći četnici umesto JVUO, ili partizani umesto NOVJ, nije ništa strašno. Mnogi novi pročetnički istoričari (npr. Milosav Samrdžić, na koga se ti verovatno pozivaš i kome veruješ) koriste za partizane reč komunisti, što je totalno neisparvno! Narodnoosolobodilački pokret jeste predvodila KPJ, ali broj članova KPJ u odnosu na ukupan broj partizana je smešan! Ali se to svesno radi da bi se jedan pravi narodnooslobodilački pokret diskretibilitovao kao ideološki!!!
3. Jugosloveni - četnici
Jugoslovenska vojska u otadžbini - nikada nije bila jugoslovenska (mada i to vojska je upitno, al ajde). Broj pripadnika JVUO, koji nisu bili Srbi je zanemarljiv. Gledao sam Samardžića u nekoj emisiji kako se hvali nekim oficirima Hrvatima koji su bili u četnicima. Ali koliko ih je bilo? 5-6, 7-8? Usvakom slučaju zanemarljiv broj. Spominješ Slovence, njihova Bela Garda je nešto sasvim drugo, oni su tek sredinom ili krajem rata, počeli da sarađuju sa Vladom iz Londona, i to tek kada su videli na čijoj je strani pobeda pa da se preko Lonodna i Vlade domognu Saveznika. Kažeš muslimanske jedinice!? Pa zar se SRBSKI nacionalisti ubiše objašnjavajući kako su muslimani veštačka nacija koju je napravio srbomrzac Tito, a ti sad tako!!! A veruj i i da ih je bilo opet zanemarljiv broj. O Makedoncima i Crnogorcima neću ni da pričam, jer su oni takođe nepriznate nacije u Kraljevini Jugoslaviji, a i njih je po vama Tito veštački stvorio. Sastav JVUO je bio gotovo čisto srpski i tako je bilo tokom čitavog rata! Sada kada spominjemo te oficire pripadnike drugih nacija u četnicima, to me podseća na Jugoslovensku narodnu armiju s početka ratova 1990-ih kada su i nju napustili vojnici drugih nacija, a ostali poneki oficiri Hrvtai, Slovenci, Makedonci, Muslimani i dr.
Ti meni stalno prigovaraš o objektivnosti, a ti je uopšte nemaš. Moraš da shvatiš da četnici nisu bili jugoslovensi orijentisani, oni se jesu borili za obnovu Jugoslavije, ali ne onakve kakvu su želeli njeni narodi, već onakve kakvu su je oni želi. A ta bi Jugoslavija bila Velika Srbija (tebi se ovo verovatno sviđa, i to nesmatraš greškom), ali to ostali narodi - Hrvati i Slovenci (priznati), Makedoni, Crnogorci, Bošnjaci i ostali (nepriznati) nisu želeli!! Zato oni i nisu masovno prilazili četnicima. Da krenemo od početka. Na početku ustanka i partizani i četnici su bili gotovo samo srpski pokreti otpora (To čak i Tito priča Čerčilu u Napulju avgusta 1944.), jer su ih činili samo Srbi (u partizanima je bilo nešto malo pripadnika drugih nacija, većinom simaptizera KPJ i dokazanih antifašista). Srbi su se prvi odlučili na otpor jer su bili najugroženiji, pogotovo na prostoru NDH. Na prostoru NDH su stvarane ustaničke grupe, koje su se tek u periodu od kraja jeseni 1941. do početka proleća 1942. izdelile na partizane i četnike. Potom su kasnije partizanima, zbog njihove politike, počeli prilaziti pripadnici drugih nacija, pogotovo mulsimani u Bosni (koji su teško pretrpeli masovne četničke pokolj u okolini Foče i Goražda početkom 1942). Sve ostalo ti je dalje poznato... Partiazni su uspeli da sovojom politikom privuku sve narode i nacionalne manjine (u partizanima je bilo i Mađara, Italijana, Šiptara, čak i Nemaca), dok su četniici ostali čisto Srpski. Ustvari po meni to je bila čisto Dražina greška, je politiku svog pokreta prepustio predratnim političarima na čelu sa Dragišom Vasićem. A ti isti predratni političari nisu nacionalno pitanje uspeli da reše ni u miru, a kamoli u ratu. Draža je računao da politikom treba da se bavi vlada u Londonu, a on je vojnik i to netreba da ga zanima. Mislio je politika nije mnogo bitna, kada saveznici pobede, vlada će se dogovoriti, a mi ćemo se malo boriti i tačka. Ali tu je uparvo bila Titova prednost on je svoju politiku vodio sam. Nije morao, poput Draže, slušati naloge iz Londona (naloge Kominterne i Satljina iz Moskve, on nije mnogo poštovao tokom rata), već je svoju politiku stvarao direktno na terenu. I to je jedna od glavnih Titovih prednosti jer je, za razliku od Draže imao odršene ruke..
I molim te jedno pitanje. Kako objašnjavaš činjenicu da četnici tokom čitavog rata u Vojvodini, nisu uspeli da imaju bilo kakvu organizaciju ili vojni pokret? Partizani su tokom čitavog rata bili politički i vojno aktivni u Vojvodini, a posebno u Sremu, koji je bio centar oslobodilačke borbe u Vojvodini.
4. Rehabilitacija četnika
Kažeš ovako - Skupstina Srbije je dvotrecinskom vecinom glasova (protiv su bili samo bivsi komunisti-SPS) izjednacila prava JVuO i partizana i proglasila ih oba za antifasisticke pokrete! Kao prvo Skupština Srbije je tada samo donela izmene Zakona o parvima boraca i u ta prava unela i pripadnike JVUO. I kao pandam partizanskoj spomenici, uvela Ravnogorsku spomenicu, jer nosioci i jedne i druge imaju određne materijalne pogodnosti (besplatan prevoz i materijalna naknada). Nigde se ne spominje to da su četnici proglašeni antifašistima (jer neznam ni kada su to bili fašisti, nikada im fašizam, koliko ja znam nije bio ideologija), niti je bilo kakva Rezolucija odneta. I takođe, koliko znam, a pisalo je nekoliko puta u novinama (možeš pogledati na internetu) skoro nijedan ravnogorac nije uspeo da realizuje tu penziju, zato ne bih trebalo da se previše dičiš tim ruglom od zakona. A to je čisto politički zakon, donet da bi se odobrovoljio SPO pošto je bilo teško formirati skupštinsku većinu... da nepričam dalje o ovoj temi, jer je politika kod nas vrlo čudna...
5. saradnja ustaša i partizana
Reci mi, al iskreno, zar uopšte veruješ u ove gluposti? U partizanima je postojao kodeksda da se uhvaćeni domobrani i četnici puštaju, dok su zarobljene ustaše streljane na licu mesta, bez ikakvog suđenja.
6. Kolaboracija
Moraš da hvatiš i da se pomiriš sa činjenicom da su četnici bili kolaboracionisti! Jedina razlika između saradnje Ustaša i Nemaca i saradnje Četnika i Nemaca je jer je prva saradnja bila brak iz ljubavi, a druga brak iz interesa. Draža je jedna tragična ličnost, naše istorije, i njegova kobna greška je bila preveliki antikomunizam, koji ga je koštao glave! Posle prekida partizansko-četničke saradnje, krajem leta 1941. godine, Draža se odlučuje na saradnju s Nemcima, da bi ugušio partizansku borbu i time sprečio njihovo postojanje i eventualnu pobunu pri karju rata kada po njegovoj proceni dođu saveznici. Draža je bio staromodan čovek i ofoicir, razmišljao je logikom iz Prvog svetskog rata. Kada je video da su Nemci ozbiljni protivnici i da su prevelike odmazde prema narodu, on se odlučio na mirovanje i čekanje saveznika. Titove predloge o zajedničkoj saradnji je odbio jer je smatrao da će do dolaska savezničkih trupa, eliminisati partizane (A to je bila velika greška! Da je prihavtio, situacija u Jugoslaviji bi na kraju rata bila slična onoj u Grčkoj i četnici bi imali veće izglede za pobedu). Nemci su u Prvoj ofanzivi, u jesen 1941 u Srbiji, bili nepovreljivi prema svima koji su nosili oružije, pa su napadali i partizane i četnike. Ali kada su videli da su četnici obustavili napade na njih, prestali su da ih gone (a pozanat je satanak Draže sa sa nemačkim šefom upravnog štaba komandanta Srbije dr Georgom Kislom, kada mu je obećao da će četnici voditi borbu protiv partizana, a neće pružati otpor nemačkim trupama, održan 13/14. novembra 1941. godine u selu Divcima, kod Valjeva). Rezultat Prve neprijateljske ofanzive je bio sledeći - partizani su proterani iz Srbije, a Srbija je postala sigurno četničko utočište sve do sredine 1944. godine!
O sardnji četnika sa Italijanima, neću ni da govorim, to nikad nisu ni krili. Uostalom ne bih želeo da na Dražu svaljujem ono što su radili četnici u Bosni, Dalmaciji i Crnoj Gori. Iako su četnici nalsedili kompletni aparat bivše vojske, oni su se ponašali kako hajdučija. Pogotovo prekodrinski četnici, koji nisu mnogo slušali Dražu i ponašali su se kako su hteli. Ti kažeš - Cetnici Koste Pecanca eventualno, Ljoticevci mozda, ali JVuO nikako! Pa zar za ljotićevce možeš da kažeš možda!! Oni su dokazani fašisti! O Milanu Nediću ni da ne govorimao.
7. Višenacionalna objektivnost
Ne znam da li gledaš seriju Antona Vrdoljaka o Titu koja se emituje na HRT-u. On je kako HDZ-eovac napravio seriju o Tito iz hrvatske perspektive koja nemože nikako dati parvu sliku. Kao što ni tvoja slika iz srpske perspektive nemože dati pravu sliku. Jedan od istoričara u seriji govori kako su komandanti i politički komesari sve četiri jugoslovenske armije bili Srbi i Crnogorci, izuzev jednog Mađara - Koste Nađa, i želi da prikaže Titovu armiju kako srpsku. Isto tako ovde se često govori o Titu kao srbomrscu. Dokle god Tita kritikuju i ovde i tamo, zanči da nije bio za ove protiv onih, već da je radio za sve ravnopravno. Još samo jedan primer - srbski nacionalisti govore kako je Tito stvorio veštački narod muslimane, a oni kažu kako je baš Tito gušio njihova prava! Pa ko je na kraju u pravu!? Mora se sagledati iz više uglova....
Eto toliko. Pozdrav--Pinki (razgovor) 01:25, 29. april 2010. (CEST)
Pitanja i odgovori 2
urediDakle da krenem od početka. "SrBski" sam namerno pisao jer mnogi srpski nacionalisti insastiraju na tome.
1. Članak NOB
Kao prvo molio bih te da partizanski pokret ne nazivaš komunistički! Jer kao prvo njega jesu predvodili komunisti, ali svi partizanski borci nisu bili komunisti. Naziv Narodnooslobodilačka borba je korišćen jošu toku samog rata i koristio se kao pandam sovjetskom Velikom otadžbinskom ratu, koji je njihov naziv za Drugi svetski rat. A kao drugo taj isti naziv se koristi i na drugim vikipedijama, što možeš proveriti. A što se tiče naziva članka Narodnooslobodilački pokret moraš znati da je to bio zvanični naziv partizanskog pokreta od samog početka ustanka, kao što je naziv četničkog pokreta bio Ravnogorski pokret.
2. Veštačke i druge nacije
"Crnogorce i Makedonce nije Tito vestacki stvorio "po nama", nego je to istorijska cinjenica" - zaista ne znam, koji bi relevantan istoričar ili ozbiljan političar, stao u odbranu ove tvoje teze! Prvo o Makedoncima. Kažeš "po svetskim definicijama naroda veoma upitno da li narod moze postojati bez sopstvenog jezika" - pa zar Makedonci nemaju svoj jezik!? Zaista nemogu da shvatim da neko na silu želi da jednom narodu oduzme pravo na postojanje. Ovo sada nije ni pitanje istorijskih činjenica ili političkih odluka, već ljudsko. Zar možemo nekog silom terati da se oseća Srbinom, ako to ne želi! Balkan su naselili Južni Sloveni, a tek kasnije su se stvorili narodi - Srbi, Hrvati, Makedonci i dr... To što i Srbi i Bugari imaju tenzije da su Makedonci Srbi, odnosno Bugari, to je druga stvar. O Crnogorcima ne želim puno da pričam, jer je stvar još uvek sveža, a tebe pomalo doživljavam kao nekakvog portparola DSS-a, pa nemam kiseline da te ubeđujem u neke stvari.
Moraš shvatiti da je najveći grobar Jugoslavije i jugoslovenstva bio kralj Aleksandar Karađorđević. On je Crnogorcima ukinuo državu i svog dedu (oca svoje majke Zorke), kralja Nikolu proetao s prestola, zarad svoje vlasti. Upravo u periodu od 1918. pa na dalje se stvarala geneza crnogorske nacije u suprostavljanju Beogradu i srpskoj vlasti. Inače kažeš nije postojala teoretska šansa da se Crnogorci i Muslimani protive Jugoslaviji, jer nisu postojali. Pa oni nisu postojali zvanično jer im veliko srpska diktaura kralja Aleksandra nije dala nikakva prava. A Muslimani su pogrdno nazivani Turcima. O nastanku Muslimana ne bih želeo da govorimo (jer je neiscrpna tema), ali činjenica je da su na popisima pre rata terani da se izjašnjavaju kao Srbi ili Hrvati. Bošnjaci je zavnični naziv Muslimana, nastao devdesetih, a zavnično se koristi i u Republici Srbiji. Ti Jugoslaviju smatraš samo maskom za Veliku Srbiju, ali Jugoslavije je nešto drugo. Jugoslavija je ravnopravna zajednica srvih njenih naroda. Prva Jugoslavija je bila država kojom su svi njeni narodi, sem srpskog, bili nezadovoljni. Druga Jugoslavija je bila zajednica ravnopravnih naroda, sve do Titove smrti, kada je počelo buđenje nacionalizma. A kao što je poznato jedan nacionalizma hrani drugi nacionalizam itd. Srpski nacionalisti nevole Drugu Jugoslaviju, samo zato jer u njoj Srbi nisu imali dominaciju, kao u Prvoj.
Kažeš "Srbi su zeleli drzavu u kojoj zive svi Srbi, jer su je zasluzili prolivenom krvlju u ratovima za oslobodjenje od Turske i Austrougarske". Pa zar se drugi narodi nisu borili!? Činjenica jeste da su Srbi i Crnogorci prvi uspeli da se oslobode od Turaka i stvore svoje države, ali to Srbima ne daje za pravo da stvore Veliku Srbiju i da u njoj ugnjetavju druge narode. Jugoslavija nastala 1918. je trebala da bude zajednička država svih južnoslovenskih naroda, ali je u očima ostalih naroda to izgledalo kao da je austrougarsku okupaciju zamenila srpska okupacija. Ti kažeš "Tito je Jugoslaviju podelio na 6 republika sa takvim granicama da je 3 miliona Srba ostalo van Srbije. Ogromne teritorije naseljene Srbima je pripojio novostvorenim republikama Hrvatskoj i BiH". Da li si možda čuo za Banovinu Hrvatsku koja je stvorena u vreme vlasti princa Pavla. Moraš shvatiti činjenicu da Lika, Banija, Kordun, Dalmacija i drugi krajevi naseljeni Srbima nikada nisu bili u Srbiji. Čak i mnoge izbeglice, a poznajem ih mnogo, čak i posle 15 godina kažu da su iz Hrvatske!
Kažeš "Hrvati su zeleli Republiku Hrvatsku". Jeste želi su svoju sopstvenu državu jer nisu bili zadovoljni Jugoslavijom. A to što si rekao - "Tito im je, kao nagradu za NDH, prvi put u istoriji dodelio drzavu, pritom joj pripajajuci teritorije naseljene Srbima" je čista glupost. Jugoslavija je postala federacija i moraja je imati republike. A veruj mi da su granice Narodne Republike Hrvatske iz 1945. mnogo bolje za Srbe od granica Banovine Hrvatske iz 1939. godine. Ali tvoj nacionalni trans ide dalje - Krajem i neposredno posle rata izmedju 100 i 300 hiljada srpskih civila je pobijeno, a njihova imovina konfiskovana. Beograd je najdrasticniji primer. Krajem i neposredno posle rata hrvatski civili nisu ubijani, a u Zagrebu je konfiskovano svega nekoliko stotina poseda. Da li si čuo za Blajburg! Hrvati tvrde da su tamo ubijani hrvatski civili. A ja neverujem ni njima ni tebi, za ubijanje bilo kakvih NEDUŽNIH civila. Razlike između srpskog nacionaliste (tebe) i nekog hrvatskog nacionaliste nema, kukate na isto. On će reći za Tita da je Hrvatomrzac i da je radio protiv Hrvata u korist Srba, a to tvrdiš i ti samo obrnutim redosledom. Nacionalizacija je usvojena 1945. i sprovodila se po čitavoj Istočnoj Evropi, pa i u Jugoslaviji. A to koliko je objekata nacionalizovano u Zagrebu nemožemo tačno tvrditi ni ti ni ja!
Kažeš "Ustavom iz 1974. Srbija je podeljena na tri dela, stvorene su autonomne pokrajine sa svojim Ustavima, zakonima, skupstinama itd. Srbija nista nije mogla da odluci dok se sa tim ne sloze AP". E ovako pokrajine nisu stvorene 1974 već 1945. godine. A drugo Ustav iz 1974 je bio greška i Tito ga nije želeo, ali je u to vreme bio u godinama, nije se mnogo pitao. Moraš da shvatiš da POKRAJINE NISU STVARANE ZARAD MAĐRA (VOJVODINA) I ALBANACA (KOSOVO), kako ti smatraš. Vojvodina nikada nije bila Srbija! Deo Jugoslavije postala je 1918. godine. A 1945. je dobila autonomiju unutar Srbije, jer je u njoj živelo najviše Srba, a mogla je postati i zasebna republika (dakle Tito je Vojvodinu poklonio Srbiji). Uostalom Vojvodina je imala svoju autonomiju i unutar Autsrougarske, a ulaskom u Jugoslaviju izgubila je sva prava. I time je 1945. godine ispravljena nepravda prema Vojvodini i njoj su vraćena njena prava. Vojvođanska autonomija se zasniva na istorijskoj, kulturnoj i političkoj autonomiji, a ako hoćeš i na geografskoj. To što Mađari žive u Vojvodini, nema nikakve veze sa njenom autonomijom, to je skroz pogrešno. A uostalom nisu Mađari jedina nacionalna manjina koja živi u Vojvodini, pored njih žive slovaci, rusini, rumuni, nemci i drugi... Što se tiče Kosova, to je duga i neispričana priča. Ono je 1945. godine najpre bilo Autonomna Kosovsko-metohijska oblast, a tek kasnije je postalo pokrajina poput Vojvodine. Stvaranje pokrajina unutar Hrvatske ili Bosne i Hercegovine, nije bilo potrebno jer su Srbi i u jednoj i drugoj republici bili ravnopravni narod.
Zaista moraš malo više da uključiš obketivnost. Jer deluješ dosta politički nezrelo! Razmišljanja su ti kao u nekakvog tinejdžera zanesnog nacionalnim osećanjima. Moraš da svhavtiš, ono što si i sam rekao, ovde se radi o činjenicama a ne o tome šta je dobro ili loše za Srbe. (Na ostalo nisam odgovarao jer me je ovo najviše zainteresovalo, a nisam imao puno vremena) Pozdrav--Pinki (razgovor) 23:09, 1. maj 2010. (CEST)
ZBOGOM
urediTvoji stavovi su toliko zaostali da bi te se postideli i mnogi članovi Srpske radikalne strane! Ne možeš da prihatiš činjenice koje ti se nesviđaju. Meni moj komunizam ne smeta da neke stvari sagledam realno, dok je tebe tvoj antikomunizam totalno zaslepeo. A kada se tome doda i velikosrpstvo kojim si zadojen, to postaje totalno ludilo. O istoriji ne znaš puno, tj. sve što si pročitao iz istorije su verovatno dela Milosava Samardžića. Kažeš da se pitaš da li ljudi kao ja postoje u tvojoj zemlji! E pa postoje! Ali zbog ljudi kao što si ti, nepostoji moja zemlja - JUGOSLAVIJA! Vama očigledno nije bilo dosta što ste razbili Jugoslaviju, već ste se sada ustremili i na Srbiju! Pa zbog ljudi kao što si ti, a ima ih mnogo, i to pogotovo na rukovodećim mestima u politici (DSS, NS, SRS i druge patriotsko-verske organizacije) je Kosovo danas nezavisna država!!! Pozdrav i svako dobro--Pinki (razgovor) 20:19, 2. maj 2010. (CEST)
Zaključao sam jer je očigledno bilo ratova izmena. -- Bojan Razgovor 23:14, 2. maj 2010. (CEST)
Rat izmenama
urediKada sam zaključao onaj drugi članak, očekivao sam da nećeš voditi ratove izmenama, već da ćeš koristiti stranu za razgovor. Još jedno vraćanje izmena i bićeš blokiran. -- Bojan Razgovor 07:53, 3. maj 2010. (CEST)
Radovan Popović
urediAjde ako možeš samo napiši u kom je Dubu rođen Radovan Popović, pošto postoji više Dubova. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 01:51, 30. oktobar 2010. (CEST)
Što se tiče mjesta rođenja, to je jako važno da se tačno odredi i selo i zaseok, jer se na osnovu toga dodaju ostale kategorije, kao naprimjer Šapčani, Mačvani, Podrinjci, itd. ps A šta da ti kažem, vidio si i sam da ovde ima dosta ljudi raznih nacionalnosti koji se bave politikom. Ovde čak dolaze ljudi koji čak i otvoreno iskazuju netrpeljivost prema Srbima. Hvala na podršci. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 02:08, 30. oktobar 2010. (CEST)
Ovde se predlaže blokiranje: Vikipedija:Administratorska tabla. Na ekranu odmah ispod zaštitnog znaka vikipedije imaš veze, među kojima je i veza Trg. Pritisneš na Trg, pa onda kad uđeš u Trg, pritisnep na Vikipedija:Administratorska tabla. Samo bidi oprezan kako formulišeš i šta kažeš na trgu. Inače ovaj Mladifilozof koji je stavio tu sliku [1] u taj članak, je doživotno blokiran. Što se mene tiče, tu sliku možeš da ukloniš iz članka jer je protivna Ustavu Republike Srbije. A podržaću i da se ta sluka obriše, jer je to očigledno politička slika. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 02:35, 30. oktobar 2010. (CEST)
Reference
urediU prvoj referenci „Palanačka filozofija“, Radio Slobodna Evropa, 24. avgust 2005, pominje se otac srpske nacije (nema duhovni koliko sam vidio). U drugoj referenci „Treba li Srbi da se poklone papi (tekst je aski i sramota je da se uopšte koristi kao referenca) pominje se duhovni otac nacije. E sad, iza duhovni stavi drugu referencu, a iza otac srpske nacije stavi prvu referencu. Ne mogu obadvije reference biti na kraju rečenice, jer ne govore isto. Pozdrav!--V i k i v i n dbla bla 10:28, 1. jul 2011. (CEST)
- Ili jednostavnije. Napravi mu sajt pa piši i da je nekrunisani kralj. -- Bolen[[Слика:Oscar icon.svg|23px]] (razgovor) 17:59, 2. jul 2011. (CEST)