Radomir Bajo Šaranović

Radomir Bajo Šaranović (Kosić, Kosovi Lug kod Danilovgrada, 4. decembar 1937 — Beograd, 9. septembar 2001) bio je srpski pozorišni, televizijski i filmski reditelj, scenarista, profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu.

Radomir Šaranović
Datum rođenja	(1937-12-04)4. decembar 1937.
Mesto rođenja	Kosić, Kraljevina Jugoslavija
Datum smrti	9. septembar 2001.(2001-09-09) (63 god.)
Mesto smrti	Beograd, SR Jugoslavija

Biografija

Maturirao je u Nikšiću 1955. godine. Studirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu engleski jezik i književnost, gde je apsolvirao 1959. godine. Iste godine upisao je smer za režiju na Akademiji dramskih umetnosti u Beogradu, studirao je kod profesora Huga Klajna i Radoša Novakovića. Diplomirao je 1963. predstavom „Đavolov učenik“ u Kragujevcu.

Šezdesetih godina u saradnji sa profesorom Dušanom Kosovićem preveo je knjigu Karen Horney „Neurotična ličnost našeg doba“ ("The Neurotic Personality of Our Time").

U Teatru nacionalne drame (Pozorište dvorište) režirao je predstave „Jel je moguće drugovi da smo svi mi volovi“, „Tajna večera kod složne braće“, „Prepelica u fenjeru“, u Beogradskom dramskom pozorištu „Don Kihot“, „Vagon G“, „Pramen tame“ i druge predstave. Režirao je i u Crnogorskom narodnom pozorištu - Nušićeve male scene (vlastita adaptacija 1965), Arsenik i stare čipke (1965), Opasne vode (1965), Hvalisavi vojnik (1966), Ratna sreća (1976).

U njegovom stvaralaštvu izdvajaju se kratki filmovi „Jedan dan ljubavi“, „Putevi hrabrosti“, „Sam“, „Bataljon je odlučio“, Ostrog (1996). Među najveća ostvarenja ubraja se film „Svadba“ (1973. godine) po romanu Mihaila Lalića (specijalna nagrada na festivalu u Karlovim Varima). Režirao je film i TV seriju „13. jul“ (1982. godine). Profesor Šaranović je napravio preko dvadeset filmskih scenarija za kratke i igrane filmove: Čovek i šešir, Strah, Uzbuna je data, Jednog dana ljubav, Oružje, Putevi hrabrosti, San, Prvi garnizon... Scenarija za igrane filmove: Oseka (zajedno sa Vladom Pavlovićem i Ratkom Đurovićem), Svadba, Hajduk (sa Dankom Popovićem), Trinaesti jul, Krivice, Ženidba i udadba, Kako se život nasmejao (celovečernji film sa Milovanom Vitezovićem), Nikoljdan 1901. U značajnije radove Radomira Baja Šaranovića spadaju i njegovi radovi na radio-televiziji od čega je značajno izdvojiti: TV dramu Moje srce je visoko u brdima (Vilijema Sarojana - 1969), Dnevnik julskih dana - jednočasovni dokumentarna emisija na TV Titograd - 1977, Nečiste sile - radio-drama - Beograd III (1968), Madagaskarci - radio-drama (1968)... Pored ovoga realizovao je niz scensko-muzičkih programa, radio-drama, kulturnih manifestacija, prigodnih filmskih i scenskih ostvarenja. Značajan doprinos profesora Šaranovića je i u filmskoj esejistici i kritici. Objavio je niz tekstova u kulturnom dodatku „Politike“ (najviše u periodu 1960-1963), objavljivao je i tekstove u „Filmskoj kulturi“, „NIN"-u, „Narodnoj armiji“

Radomir Šaranović, Ljiljana Mrkić Popović i Svetozar Rapajić

Dobitnik je: Trinaestojulske nagrade Crne Gore, Srebrne arene u Puli, Srebrna medalja, Beograd - 1970, Srebrna medalja, Beograd - 1972, Prva nagrada generalštaba JNA (film: Prva pomoć - 1966), Prva nagrada generalštaba JNA (film: Uzbuna je data - 1967), Prva nagrada publike za film San (Skoplje - 1971) i drugih nagrada.

1969. je postao asistent za predmet filmska režija na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Kao asistent radio je sa profesorima Slijepčevićem i Novakovićem i vrlo brzo je započeo da samostalno vodio ovaj predmet. Sedamdesetih godina započinje modernizacija Filmske škole koju su inicirali profesori Novaković i Slijepčević, a profesor Šaranović s punim poverenjem svojih profesora počinje da uvodi nove metode u nastavu, da spaja iskustva domaće i svetske kinematografije, stvara nove nastavne programe spajajući škole Istoka i Zapada. Na njegovu inicijativu stvaraju se prvi kontakti sa Britanskom filmskom školom u Londonu (NFTS), sa školom filma u Lođu, FEMIS u Parizu, VGIK u Moskvi... Profesor Šaranović, kao i mnogi drugi profesori Fakulteta dramskih umetnosti, odlazi kao predavač na svetske filmske škole, a na naš fakultet dolaze profesori iz sveta. Kasnije je predavao kao profesor na istom fakultetu. U periodu 1989-1991 bio je prorektor Univerziteta umetnosti.

Još od njegove prve generacije studenata, generacije 1974, od Miloša Radovića, Miroslava Lekića, Mike Aleksića započinjala je budućnost jugoslovenskog filma. Šaranovićevi studenti svojim prvim filmovima dobijaju priznanja u zemlji i svetu: Tarami Seljaku, Darko Bajić, Predrag Antonijević, Miloš Pavlović, Dragan Nikolić, Goran Gajić, Vlada Slavica, Janko Baljak, Srđan Dragojević, Slobodan Skerlić, Marko Marinković, Oleg Novković, Srdan Golubović, Ivan Stefanović, Dejan Zečević...

Profesor Šaranović je, kao prorektor Univerziteta umetnosti (1989-91), član fonda, a onda i kao ministar za kulturu Republike Srbije (1990-91) otvorio mogućnost da studenti ravnopravno sa profesionalnim rediteljima konkurišu sa svojim debitantskim projektima i dobijaju sredstva iz fonda za kinematografiju.

Bio je ministar kulture u vladi Republike Srbije (februar 1991. - decembar 1991).

Asocijacija visokih filmskih škola CILECT i evropska komisija za film pri Savetu Evrope u Strazburu dodelili su Fakultetu dramskih umetnosti vođenje Evropske filmske letnje škole čiji je tvorac i direktor od 1989. godine bio profesor Radomir Šaranović. Evropska letnja filmska škola imala je svake godine petnaest najboljih studenata u Evropi i profesore poznate filmske reditelje (Ištvan Sabo, Kšištof Zanusi, Dušan Makavejev). Ova škola postala je tokom godina među najpoznatijim i najcenjenijim ove vrste u Evropi, a profesor Radomir Šaranović je dobio priznanje od CILECT za uspešno vođenje ovog jedinstvenog projekta.

Penzionisan je 1997. godine ali je i dalje nastavio da stvara, napisao je scenario i režirao tv drame „Ljubav, ženidba i udadba“ (1997) i „Nikoljdan 1901. godine“ (1998).

Pred smrt je objavio monografiju o manastiru Ostrog i autor je filma o Ostrogu. A poslednje godine života preveo je knjigu Lija Strazberga (Lee Strasberg) - „San o strasti“ ("A Dream of Fame"). Svečana promocija knjige „San o strasti“ napravljena je 17. marta 2005. godine u galeriji O3One, izdavač knjige je Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu.

Preminuo je u Beogradu u nedelju 9. septembra 2001, ispraćen je u utorak 11. septembra iz kapele na Novom groblju, sahranjen je u sredu 12. septembra na groblju u Danilovgradu.

Bio je oženjen Dragojlom Šaranović, profesorkom srpskog jezika i bibliotekarkom Matematičke gimnazije u Beogradu. Imaju jednu ćerku - Aleksandru Šaranović, (profesor na dizajnerskoj školi u Beogradu).

Spoljašnje veze

• Radomir Šaranović na sajtu IMDb (jezik: engleski) 
• Radomir Šaranović (www.filmovi.com)
• Poslednji filmski romantik Radomir-Bajo Šaranović (1937-2001) („NIN“, 13. septembar 2001)
• Preminuo Bajo Šaranović
• Kulturna politika i politika u kulturi („Vreme“, br. 827, 9. novembar 2006)
• Predstavljanje knjige „San o strasti")
• Kratkometražni film - Sačuvati od zaborava)