Pjer Burdje
Pjer Burdje (fr. Pierre Bourdieu; Dangen, 1. avgust 1930 — Pariz, 23. januar 2002) bio je francuski sociolog, antropolog[1][2] i filozof[3]. Razvio je u polju sociološke teorije koje je nazvao teorija prakse. Ključni termini ove teorije su habitus, kapital i polje. Burdje je nastojao da svoje teorijske ideje poveže sa empirijskim istraživanjima svakodnevnog života i da na taj način objasni odnose moći u društvu. Njegov teorijski doprinos pripada disciplini sociologija kulture.
| Pjer Burdje | |
|---|---|
.jpg) | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1. avgust 1930. |
| Mesto rođenja | Dangen, Francuska |
| Datum smrti | 23. januar 2002. (71 god.) |
| Mesto smrti | Pariz, Francuska |
| Obrazovanje | Viša normalna škola, Lycée Louis-le-Grand, agrégation de philosophie |
Život i karijera
urediPjer Burdje je rođen u Dangenu (Dangen - Atlantski Pirineji) u južnoj Francuskoj 1. avgusta 1930. Oženio se 1962. godine sa Mari-Kler Brizar. Imali su tri sina: Žeroma, Emanuela i Lorana.
Burdje se školovao u gimnaziji u Pou pre nego što je prešao u Luj le Grand gimnaziju u Parizu. Odatle je dobio prohodnost do Visoke škole u Parizu . Nakon toga je godinu dana radio kao profesor u gimnaziji Mulens pre nego što je stupio u vojnu službi 1955. Njegovi biografi su pisali da je odbio da pohađa školu rezervnih oficira sa svojim kolegama iz Visoke škole, već da je želeo da ostane sa narodom iz skromnog društvenog miljea iz koga je poticao.[4] Učestvovao je u ratu u Alžiru, oktobra 1955.
Posle jednogodišnje vojne službe, Burdje ostaje da radi u Alžiru kao nastavnik.[5] Za vreme Alžirskog rata za nezavisnost 1958-1962, Burdje je sproveo istraživanje koje je predstavljalo osnovu za dalju izgradnju njegove reputacije kao antropologa. Rezultat je bila njegova prva knjiga „Sociologija Alžira“, koja je doživela trenutni uspeh u Francuskoj, a 1962. je objavljena i u SAD.
Burdje je 1968. preuzeo Evropski centar za sociologiju koji je vodio do smrti. Bio je odlikovan medaljom nacionalnog centra za naučna istraživanja 1993. godine. Univerzitet Berkli mu je 1996. dodelio Gofmanovu nagradu, dok je 2001. dobio Haksli medalju Kraljevskog antropološkog instituta.[6] Burdje je u 71. godini života preminuo od kancera.[5]
Uticaj
urediBurdjeov rad bio je pod uticajem tradicionalne antropologije i sociologije koje je pokušao da sintetiše u svojoj teoriji. Od Maksa Vebera je zadržao značaj dominacije i simboličkih sistema u društvenom životu, kao i ideju društvenih poredaka, koje će na kraju Burdje transformisati iz sociologije religije u teoriju polja.[7]
Od Marksa je stekao razumevanje društva kao skupa društvenih odnosa i potrebe da se dijalektički razviju društvene teorije iz društvene prakse.
Od Emila Dirkema je nasledio određeno strukturalističko tumačenje tendencije društvenih nauka da se reprodukuju, na osnovu analize simboličkih struktura i oblika klasifikacije.
Burdje je takođe bio pod uticajem Vitgenštajna. Navodio je da je Vitgenštajn filozof koji mu je verovatno najviše pomogao u teškim trenucima. Govorio je da je on neka vrsta spasioca kroz stvaralačku krizu.
Burdjeov rad bio je izgrađen na pokušaju da se prevaziđe niz suprotnosti za koje je mislio da karakterišu društvene nauke (subjektivizam/objektivizam, mikro/makro, sloboda/deterinizam) njegovog vremena. Njegovi koncepti polja, kapitala i oblasti bili su osmišljeni radi prevazilaženja takvih suprotnosti.
Rad
urediBurdje je rutinski nastojao da poveže svoje teorijske ideje sa empirijskim istraživanjima. Njegov rad se može posmatrati kao sociologija kulture ili, kako ga je on opisivao, "Teorija prakse". Njegovi doprinosi sociologiji bili su dokazni i teorijski. On je proširio ideju kapitala kategorijama kao što su društveni kapital, kulturni kapital, finansijski kapital i simbolički kapital. Za Burdjea svaki pojedinac zauzima položaj u multidimenzionalnom društvenom prostoru; on ili ona nisu definisali samo prema članstvu u nekoj društvenoj klasi, već prema svakoj vrsti kapitala koju on ili ona mogu da prikupe kroz društvene odnose. Kapital obuhvata vrednost društvenih mreža, a Burdje je pokazao da se oni mogu koristiti za proizvodnju ili reprodukciju nejednakosti. Na kraju krajeva svaka relativno autonomna oblast, kao što je ekonomija, politika, novinarstvo, birokratija, nauka i obrazovanje, rađa specifičan kompleks društvenih odnosa u kojima će učesnici biti angažovani u svakodnevnoj praksi. Kroz ovu praksu oni će razviti određen raspored za društvenu akciju koja je uslovljena njihovim položajem na terenu.
Vrste kapitala
urediBurdje je poznat po uobličavanju termina kao što su kulturni, socijalni i simbolički kapital. Po njemu, društveni prostor je multidimenzionalan, tako da svaki pojedinac zauzima određenu poziciju u društvu na osnovu vrste i obima kapitala koji može da upotrebi. Iz ove perspektive, društveni položaj pojedinca ne određuje samo materijalna situacija (ekonomski kapital), već i obrazovanje (kulturni kapital), društvene mreže (socijalni kapital) i društveni ugled (simbolički kapital).
Značajnija dela prevedena na srpski
uredi- Burdije, Pjer (1999) Nacrt za jednu teoriju prakse: tri studije o kabilskoj etnologiji, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva
- Burdije, Pjer (1999) Signalna svetla: prilozi za otpor neoliberalnoj invaziji, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva
- Burdije, Pjer (2000) Narcisovo ogledalo: rasprava o televizijskom novinarstvu, Beograd: CLIO
Izabrane publikacije
uredi- Algeria 1960: The Disenchantment of the World: The Sense of Honour: The Kabyle House or the World Reversed: Essays, Cambridge University Press 1979.
- Les héritiers: les étudiants et la culture (1964), Eng. The Inheritors: French Students and Their Relations to Culture, University of Chicago Press 1979.
- Esquisse d'une théorie de la pratique, précédé de trois études d'ethnologie kabyle, (1972), Eng. Outline of a Theory of Practice. Cambridge University Press. 1977..
- Homo Academicus, (French Edition) Les Éditions de Minuit, Paris, 1984. (English Edition) Polity, 1990.
- Reproduction in Education, Society and Culture (Theory, Culture and Society Series), Sage, 1990, with Jean-Claude Passeron (in French: La Reproduction. Éléments pour une théorie du système d'enseignement, Les Éditions de Minuit, 1970).
- with Luc Boltanski & P. Maldidier, “La défense du corps”, in. Social Science Information. 10 (4): 45—86. 1971. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć). - with Luc Boltanski, “Le titre et le poste: rapports entre système de production et système de reproduction”, in Actes de la recherche en sciences sociales. 1 (2): 95 — 107. 1975. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć). - with Luc Boltanski, “Le fétichisme de la langue”, in Actes de la recherche en sciences sociales. 1 (4): 2— 32. 1975. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć). - with Luc Boltanski, “La production de l'idéologie dominante”, in. Actes de la recherche en sciences sociales. 2 (2-3): 4—73. 1976. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć). - Forms of Capital (1986) [1983]
- Distinction: A Social Critique of the Judgment of Taste, Richard Nice, 1984. ISBN 9780674212770. Harvard University Press.
- Choses dites, 1987 Eng. In Other Words: Essays toward a Reflective Sociology, Stanford, 1990.
- “The Corporatism of the Universal: The Role of Intellectuals in the Modern World”, Telos 81 (Fall 1989). New York: Telos Press
- Language and Symbolic Power. University Press. ISBN 9780674510418. 1991.
- The Political Ontology of Martin Heidegger. Polity, 1991.
- The Love of Art: European Art Museums and Their Public. Stanford, CA: Stanford University Press, 1991.
- Language & Symbolic Power. Harvard University Press. 1991.; paperback edition, Polity, 1992.
- with Loïc Wacquant, An Invitation to Reflexive Sociology. University of Chicago Press / Polity, 1992.
- with Hans Haacke, Free Exchange. Stanford, CA: Stanford University Press. 1995..
- with Luc Boltanski and Robert Castel, Photography: A Middle-Brow Art. Stanford, CA: Stanford University Press. 1996. ISBN 9780804726894..
- Les règles de l'art, 1992; Eng. Rules of Art: Genesis and Structure of the Literary Field. Stanford, CA: Stanford University Press. 1996..
- with Monique De Saint Martin, Jean-Claude Passeron, Academic Discourse: Linguistic Misunderstanding and Professorial Power. Polity, 1996.
- Practical Reason: On the Theory of Action. Stanford, CA: Stanford University Press. 1998..
- State Nobility: Elite Schools in the Field of Power. Stanford, CA: Stanford University Press. 1998..
- Weight of the World: Social Suffering in Contemporary Society. Polity, 1999.
- On Television. The New Press, 1999.
- Acts of Resistance: Against the Tyranny of the Market. The New Press. 1999..
- Pascalian Meditations. Stanford, CA: Stanford University Press. 2000.. / Polity, 2000.
- La domination masculine, 1998; Eng. Masculine Domination. Stanford, CA: Stanford University Press. 2001..
- Interventions politiques (1960–2000). Textes & contextes d’un mode d’intervention politique spécifique, 2002.
- Contre-Feux, 1998; Eng. Counterfire: Against the Tyranny of the Market. Verso Books, 2003.
- Science de la science et réflexivité, 2002; Eng. Science of Science and Reflexivity. Polity, 2004.
- The Social Structures of the Economy. Polity, 2005.
Reference
uredi- ^ Pierre Bourdieu (2. 6. 1977). Outline of a Theory of Practice. Cambridge University Press. ISBN 9780521291644.
- ^ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 192. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ „The Guardian Obituary”. Pristupljeno 24. 4. 2013.
- ^ Goodman, Jane E. (2009). Bourdieu in Algeria. str. 8—9. ISBN 978-0-8032-2512-1.
- ^ a b Johnson, Douglas. „''The Guardian'' obituary, Douglas Johnson 28 January 2002”. Guardian. Pristupljeno 20. 4. 2014.
- ^ Riding, Alan. „''The New York Times'' obituary, Alan Riding 25 January 2002”. Nytimes.com. Pristupljeno 20. 4. 2014.
- ^ McKinnon, A., Trzebiatowska, M. & Brittain, C. (2011). 'Bourdieu, Capital and Conflict in a Religious Field: The Case of the Anglican Communion'. Journal of Contemporary Religion, vol 26, no. 3, pp. 355-370. [1] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. mart 2016)
Literatura
uredi- Goodman, Jane E. (2009). Bourdieu in Algeria. str. 8—9. ISBN 978-0-8032-2512-1.
- Grenfell, Michael; LiPuma, Edward; Postone, Moishe (1993). Pierre Bourdieu: critical perspectives. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 9780226090931.
- Corchia, Luca (2006). La prospettiva relazionale di Pierre Bourdieu (2). I concetti fondamentali, in «Il Trimestrale del Laboratorio. The Lab's Quarterly» Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. jul 2011), Pisa, Dipartimento di Scienze Sociali, 4 ISSN 1724-451X
- Cazier, ean-Philippe (2006). Abécédaire de Pierre Bourdieu (na jeziku: French). Mons: Sils Maria Press. ISBN 9782930242552.
- Fowler, Bridget (1997). Pierre Bourdieu and cultural theory: critical investigations. London Thousand Oaks, California: Sage. ISBN 9780803976269.
- Grenfell, Michael; Lebaron, Frederic (2014). Bourdieu and Data Analysis: Methodological Principles and Practice. Bern, Switzerland: Peter Lang AG. ISBN 9783034308786.
- Grenfell, Michael James (2011). Bourdieu, language and linguistics. London New York: Continuum. ISBN 9781441154699.
- Grenfell, Michael (2012) [2008]. Pierre Bourdieu: key concepts (2nd izd.). London: Routledge. ISBN 9781844655304.
- Grenfell, Michael; Hardy, Cheryl (2007). Art rules: Pierre Bourdieu and the visual arts. Oxford New York: Berg. ISBN 9781847886033.
- Grenfell, Michael James (2007). Pierre Bourdieu: education and training. London New York: Continuum. ISBN 9780826484017.
- Grenfell, Michael (2004). Pierre Bourdieu, agent provocateur. London New York: Continuum. ISBN 9780826467096.
- Jenkins, Richard (1992). Pierre Bourdieu. London New York: Routledge. ISBN 9780415057981.
- Lane, Jeremy F. (2000). Pierre Bourdieu: a critical introduction. London Sterling, Virginia: Pluto Press. ISBN 9780745315010.
- Louis, Édouard (2013). Pierre Bourdieu: l'insoumission en héritage (na jeziku: French). Paris: Presses universitaires de France. ISBN 978-2-13-061935-2.
- Reed-Danahay, Deborah (2005). Locating Bourdieu. Bloomington: Indiana University Press. ISBN 9780253217325.
- Sallaz, Jeffrey J.; Zavisca, Jane (2007). „Bourdieu in American Sociology, 1980–2004”. Annual Review of Sociology. Annual Reviews. 33: 21—41. doi:10.1146/annurev.soc.33.040406.131627.
- Shusterman, Richard (1999). Bourdieu: a critical reader. Oxford Malden, Mass: Blackwell Publishers. ISBN 9780631188186.
- Stahl, Garth (2015). Identity, neoliberalism and aspiration: educating white working-class boys. Abingdon, Oxon New York, New York: Routledge. ISBN 9781138025875.
- Steinmetz, George (2011). „Bourdieu, historicity, and historical sociology”. Cultural Sociology, special issue: Special Issue: On the Shoulders of Pierre Bourdieu: A Contemporary Master in Chiaroscuro. Sage. 5 (1): 45—66. doi:10.1177/1749975510389912.
- von Holdt, Karl (2013). „The violence of order, orders of violence: Between Fannon and Bourdieu”. Current Sociology, special issue: Violence and Society. Sage. 61 (2): 112—131. doi:10.1177/0011392112456492.
- Wacquant, Loïc (2005). Pierre Bourdieu and democratic politics : the mystery of ministry. Cambridge, UK Malden, Massachusetts: Polity. ISBN 9780745634883.
