Википедија

Pseudotrombocitopenija

Ukoliko ste tražili nešto drugo, pogledajte članak Trombocitopenija.

Pseudotrombocitopenija ili lažna trombocitopenija je netačan broj trombocita u krvi, ili laboratorijski artefakt, koji može dovesti do ozbiljnih problema u dijagnostici i lečenju pacijenata sa niskim brojem trombocita (trombocitopenijom). Najčešći razlog za ovaj artefakt koje se dešava in vitro, je njegova povezanost sa primenom etilen diamin tetra sirćetne kiseline (EDTA) kao antikoagulansa ili ređe citrata, koji tokom ispitivanja uzorka krvi izazivaju lažnu sliku smanjenog broja cirkulišućih trombocita.[1] Ponekad, pseudotrombocitopenija može biti povezana i sa pseudoleukocitozom, kada lažno povišeni broj leukocita nastaje jer automatski brojač računa slepljene trombocite kao leukocite.

Pseudotrombocitopenija
Klasifikacija i spoljašnji resursi
SpecijalnostHematologija
Patologija
MKB-10D69.6, P61.0
MKB-9-CM287.3, 287.4, 287.5
OMIM188000 313900
DiseasesDB27522
MedlinePlus000586
MeSHD013921

Zbog ove mogućnosti, prvi korak pri registrovanju trombocitopenije kod bolesnikasa sa akutnim koronarnim sindromom trebalo bi da bude razlikovanje trombocitopenije od in vitro fenomena pseudotrombocitopenije. Nalaz pseudotrombocitopenije često može voditi u bespotrebno ukidanje neophodnih medikamenata ili odlaganju invazivnih i operativnih zahvata, zbog straha od neželjenih reakcija.[2]

Epidemiologija

uredi

Pseudotrombocitopenija kao fenomen sreće se prema nekim studijama u rasponu od 1 : 1.000 do 1 : 10.000 uzoraka krvi ispitivanih sa EDTA kao antikogulansom,[3] ili 0,09% do 0,21%, po drugim istraživanjima.[4]

Etiopatogeneza

uredi

Pseudotrombocitopenije se najčešće javljaju pri upotrebi:

U drugim slučajevima, pseudotrombocitopenija može biti povezana sa pseudoleukopenijom. Naime lažno mali broj leukocita može se javiti u slučajevima kada trombociti adheriraju za leukocite (satelitizam). U tim slučajevima veliki broj trombocita i leukocita ne broji se ni kao trombociti niti kao leukociti.[6]

Niska spoljna temparatura i produženo vreme od momenta uzimanja krvi do analize povećava učestalost javljanja pseudotrombocitopenije.

Ređi uzrok fenomena trombocitopenijeje može biti adhezije trombocita za leukocite ili monocite (trombocitni satelitizam).

Čest uzrok pseudotrombocitopenije su i greške u preanalitičkoj fazi, tj. tokom vađenja krvi zbog:

  • produžene staze krvi, koja aktivira tkivni tromboplastin, a on dovodi do aglutinacije trombocita,[7][4]
  • prepunjenost epruvete i
  • postojanje koagulacije u epruveti.[8]

Pseudotrombocitopenija najčešće nastaje usled aglutinacije trombocita aktiviranim IgG i IgM aglutinina, naročito kod bolesnika koje imaju neko sistemsko oboljenje.[7] U jednoj seriji od 88 osoba sa EDTA zavisnom pseudotrombocitopenijom, kod 56 ispitivanih otkriveno je prisustvo antikardiolipinskiha antitela,[4] dok su druge serije u pseudotrombocitopeniji otkrile pozitivna heparin TF4 (heparin-trombocitni faktor 4) antitela u 25% slučajeva.[9]

Autoantitela, IgG, IgM, ređe IgA klase prepoznaju skrivene trombocitne epitope koji se eksprimiraju in vitro i reaguju sa prethodno skrivenim antigenima, najčešće glikoproteinima IIb ili fosfolipidima.

Dijagnoza

uredi

Pseudotrombocitopenija se rutinski utvrđuje nalazom normalnog broja trombocita sa uzorkom krvi u epruveti sa citratom ili heparinom.

U nekim slučajevima savetuje se analiza sa amonijum oksalatom uz ručno brojanje trombocita i analiza obojenog razmaza krvi na pločici.[10][7][3][4] Kada se na razmazu krvi uočavaju gomilice trombocita.[11][12]

U dijagnostici je veoma bitno razlikovati nalaz agregata trombocita pri normalnoj temparaturi tela od promena nastalih usled hladnih aglutinina, mada ti fenomeni mogu i koegzistirati. Nekada je i nalaz džinovskih trombocita uzrok da automatski brojači krvnih ćelija trombocite ne prikažu kao takve.

Grupice trombocita mogu se pri brojanju automatskim brojačima krvnih ćelija pojaviti u leukocitnom histogramu i prikazati se kao mali limfociti, dovodeći do toga da se registruje lažna leukocitoza.[10][3][4]

Registrovanje trombocitopenije automatskim brojačima krvnih ćelija zahteva ponovno brojanje sa promenjenim antikoagulansima i izradu krvnog razmaza na kojem se uočavaju trombociti u grupicama.

Klinički značaj

uredi

Klinički bitan podatak je, da jedna trećina trombocitopenija izazvanih abcikimabom, spada u grupu pseudotrombocitopenija.[11]

Izvori

uredi
  1. ^ Makris, Pantelis E.; Foka, Zoi; Gerotziafas, Grigoris T.; Kioumi, Anna; Pithara, Eleutheria (jul 1998). „Pseudothrombocytopenia: A Rare Phenomenon”. Clinical and Applied Thrombosis/Hemostasis. 4 (3): 167—169. doi:10.1177/107602969800400305. 
  2. ^ Putarek K; Vuk T; Soldo D; Sarlija D; Grgicevic D; Jaksic B. Pseudotrombocitopenija uzrokovana etilendiamintetraoctenom kiselinom (EDTA) (prikaz bolesnice[mrtva veza]). Liječ Vjesn. 119  (1):  19–21 Jan.
  3. ^ a b v Bussel J, Cines DB. Immune thrombocytopenic purpura, neonatal alloimmune thrombocytopenia and posttransfusion purpura. In: Hoffman R, Benz EJ, Shattil SJ, Furie B, Silberstein LE, McGlave P, Heslop HE. Hematology, basic principles and practice. 2009. Philadelphia: Churchill Livingstone Elsevier. str. 2083—97. 
  4. ^ a b v g d Geogre JN (2001). „Diagnosis and management of thrombocytopenia”. Ur.: Colman RW, Hirsh J, Marder VJ, Clowes AW, George JN. Hemostasis and Thrombosis: Basic Principles and Clinical Practice. Philadelphia: Lipponcot Williams & Wilkins. str. 1021—9. .
  5. ^ Warkentin, Theodore (2003-12-05). Heparin-Induced Thrombocytopenia. ISBN 978-0-8247-5884-4. doi:10.1201/9780824758844. 
  6. ^ Hoffman R, Benz EJ, Shattil SJ, i sur., ur., Hematology, Basic Principles and Practice, 3. izd., New York, NY: Churchill Livingstone, 2000.
  7. ^ a b v Rolović Z. Poremećaji hemostaze: bolesti trombocitne loze. U: Stefanović S. Hematologija. Medicinska knjiga, Beograd, 1989: 1089-136
  8. ^ ZANDECKI, M.; GENEVIEVE, F.; GERARD, J.; GODON, A. (2007). „Spurious counts and spurious results on haematology analysers: a review. Part I: platelets”. Clinical and Laboratory Haematology. 29 (1): 4—20. ISSN 0141-9854. doi:10.1111/j.1365-2257.2006.00870.x. 
  9. ^ Balcik, O. S.; Akdeniz D, Cipil H, Uysal S, Isik A, Kosar A (2012). „Heparinplatelet factor 4 antibody positivity in pseudothrombocytopenia”. Clin Appl Thromb Hemost. 18 (1): 92—5. .
  10. ^ a b Gawaz M. Drug-induced thrombocytopenia. In: Gawaz M. Blood Platelets. Georg Thieme Verlag, Stutgart, New York. 2001  85–97
  11. ^ a b Matthai WH Jr (2010). „Evaluation of thrombocytopenia in the acute coronary syndrome.”. Curr Opin Hematol. 17 (5): 398—404. .
  12. ^ ZANDECKI, M.; GENEVIEVE, F.; GERARD, J.; GODON, A. (2007). „Spurious counts and spurious results on haematology analysers: a review. Part I: platelets”. Clinical and Laboratory Haematology. 29 (1): 4—20. ISSN 0141-9854. doi:10.1111/j.1365-2257.2006.00870.x. 

Literatura

uredi
  • Berkman N, Michaeli Y, Or R and Eldor A (1991). EDTA-Dependent Pseudothrombocytopenia: A Clinical Study of 18 Patients and a Review of the Literature. American Journal of Hematology 36 195- 201.
  • Chi, H. S. (2010). „EDTA – dependent Pseudothrombocytopenia”. Asia Pacific Preanalytical Notes. 13 (1): 5—6. .
  • Mori M, Kudo H, Yoshitake S, Ito K, Shinguu C and Noguchi T (2000). „Transient EDTA-dependent pseudothrombocytopenia in a patient with sepsis”. Intensive Care Medicine. 26 (2): 218—220. PMID 10784313. doi:10.1007/s001340050050. .
  • Oza NS, Narayan S, Ingole and Nitin M Gangane (2014). Study of Ethylenediaminetetraacetic acid (EDTA) - Dependent Pseudothrombocytopenia. Acta Medica Scientia 1 1.
  • Pegels, J. G.; Bruynes EC, Engelfriet CP and Von dem Borne AE (1982). „Pseudothrombocytopenia: An immunologic study on platelet antibodies dependent on ethylene diamine tetra-acetate”. Blood. 59 (1): 157—161. PMID 6797491. doi:10.1182/blood.V59.1.157.157. .
  • Tu CH and Yang S (2002). Olanzapine-Induced EDTA –Dependent Pseudothrombocytopenia. Psychosomatics 43 421-423.
  • Van der Lelie J, Lange JM, Vos JJ, van Dalen CM, Danner SA and von dem Borne AE (1987). „Autoimmunity against blood cells in human immunodeficiency-virus (HIV) infection”. British Journal of Haematology. 67 (1): 109—14. PMID 3663516. .
  • Wei W, Ye G, Lin ZH, Wei C, Wei L and Shuo ZH (2011). „Clinical utility of automated platelet clump count in the screening for ethylene diamine tetraacetic acid-dependent pseudothrombocytopenia”. Chinese Medical Journal. 124 (20): 3353—3357. PMID 22088534. .
  • Pidard D, Didry D, Kunicki TJ and Nurden AT (1986). „Temperature – dependent effects of EDTA on the membrane glycoprotein IIb-IIIa complex and platelet aggregability”. Blood. 67 (3): 604—611. PMID 3004616. doi:10.1182/blood.V67.3.604.604. .

Spoljašnje veze

uredi



 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Псеудотромбоцитопенија&oldid=28822193”