Protokol rutiranja

Protokol rutiranja (engl. Routing protocol) predstavlja set pravila kojim ruteri dinamički razmenjuju informacije o putanjama (rutama) kojima paket treba da se kreće da bi dosegao željenu destinaciju. Kada se dogodi neka izmena u topologiji računarske mreže, najbliži ruter kod koga se desila promena, zapisuje je u svoju tabelu rutiranja, a potom protokoli rutiranja pokreću mehanizme kojima se informacija o promeni u topologiji prosleđuje ostalim uređajima u mreži. Na ovaj način ruteri dinamički ažuriraju svoje tabele rutiranja. Ovi protokoli pripadaju sloju mreže referentnog OSI modela.

Karakteristike protokola rutiranja

Vreme konvergencije - za mrežu kažemo da je konvergentna kada su tabele rutiranja kod svih rutera unutar mreže, kompletne i ispravne. Vreme konvergencije je shodno tome, vreme za koje mreža iskonvergira nakon izvršene promene u topologiji (srazmerno je veličini mreže).
U vreme konvergencije je uključeno:
- Razmena informacija
- Obrada informacija, procena najboljih ruta
- Unošenje izmena u tabele rutiranja
Skalabilnost - definiše kolika mreža može da bude, u zavisnosti od protokola koji se koristi.
Klasnost - protokoli rutiranja mogu da budu klasni i bezklasni.
- Klasni su stariji protokoli (RIPv1 i IGRP) koji podrazumevaju da adresa pripada nekoj od klasa (A, B, C).
- Bezklasni, pri razmeni informacija uključuju podmrežnu masku uz adresu mreže.
Zauzetost resursa - protokoli rutiranja pri razmeni i obradi informacija zauzimaju hardverske resurse (memoriju, procesorsko vreme ili propusni opseg linka). Veća potrebna zauzetost resursa od strane protokola rutiranja zahteva jaču opremu unutar mreže.
Implementacija i održavanje - definiše nivo znanja koji je potrebno da ima administrator mreže, kako bi primenio i održavao mrežu koja radi sa određenim protokolima rutiranja.

Klasifikacija protokola rutiranja

Protokole rutiranja možemo da klasifikujemo na nekoliko načina, navešćemo neke.

Na osnovu oblasti rutiranja, unutar autonomnog sistema ili između autonomnih sistema.
1. Interni protokoli rutiranja (engl. Interior Getaway Routing Protocols)
  1. Protokoli rutiranja na osnovu vektora udaljenosti (engl. Distance Vector Routing Protocols)
  2. Protokoli rutiranja na osnovu stanja linka (engl. Link-State Routing Protocols)
2. Eksterni protokoli rutiranja (engl. Exterior Getaway Routing Protocols)
  1. Protokoli rutiranja na osnovu vektora putanje (engl. Path Vector Routing Protocols)
Na osnovu verzije internet protokola čije pakete prosleđuju
1. IPv4 protokoli rutiranja
  1. Klasni protokoli rutiranja (engl. Classfull Routing Protocols)
  2. Bezklasni protokoli rutiranja (engl. Classless Routing Protocols)
2. IPv6 protokoli rutiranja
3. IPX protokoli rutiranja
4. Apple Talk protokoli rutiranja
Na javne protokole i protokole razvijene od strane pojedinih firmi koji su u njihovom vlasništvu.

Tabela protokola rutiranja

**Tabela protokola rutiranja formirana na osnovu klasifikacije**
	Interni				Eksterni
	Na osnovu vektora udaljenosti		Na osnovu stanja linka		Path Vector

IPv4, klasni	RIP	IGRP			EGP
IPv4, bezklasni	RIPv2	EIGRP	OSPFv2	IS-IS	BGP

IPv6	RIPng	EIGRP za IPv6	OSPFv3	IS-IS za IPv6	BGPv4 za IPv6

Interni protokoli rutiranja

Vektor udaljenosti

Protokoli rutiranja na osnovu vektora udaljenosti (engl. Distance Vector Routing Protocols) uključuju protokole kao što su: RIP, IGRP i EIGRP. Protokoli RIP i IGRP funkcionišu po principu Belman-Ford algoritma (engl. Bellman-Ford Algorithm), dok je EIGRP napredniji o tom pitanju i koristi (DUAL) (engl. Diffusing Update Algorithm). Kao što i samo ime govori, ruteri razmenjuju informacije kojima saznaju udaljenost (distancu) i pravac (interfejs ili ruter) ka nekoj od udaljenih mreža, pri čemu nemaju informaciju o samom putu do odredišne mreže. Razmenjivanje informacija se vrši tako što svaki od rutera periodično prosleđuje celu tabelu rutiranja susednim ruterima.

Stanje linka

Rad protokola rutiranja na osnovu stanja linka (engl. Link-State Routing Protocols) se zasniva na Dajkstrinom (SPF) algoritmu, poznati su još kao (SPF) protokoli (engl. Shortest Path First) najpre najkraća putanja. Kako su ovi protokoli interni protokoli rutiranja, oni određuju najkraće putanje unutar istog autonomnog sistema, koji se u zavisnosti od veličine i složenosti može dalje hijerarhijski podeliti na zone. Pri dostizanju konvergencije ruteri koji pripadaju istoj zoni izvršavaju sledeće procese:

Svaki ruter ispituje svoje veze ka susednim ruterima ili mrežama.
Razmenjujući Hello pakete otkriva susede, uspostavlja i održava susedske veze.
Svaki ruter formira LSP (engl. Link-State Packet) koji sadrži informacije o stanju svake direktno konektovane veze.
Svaki ruter prosleđuje LSP ka susedima koji na osnovu njih formiraju svoje baze podataka.

(Susedi dalje prosleđuju svojim susedima LSP, sve dok svi ruteri unutar zone ne prime pakete od svakog rutera)

Koristeći baze podataka, ruteri formiraju topologiju mreže.
Potom ka svakoj od mreža određuju najkraće putanje koje unose u tabele rutiranja (mreža je iskonvergirana).

Ovoj grupi protokola pripadaju:

OSPF, (engl. Open Shortest Path First)
DNA Phase V protokol za DEC mrežna okruženja, preteča IS-IS protokola.
IS-IS, (engl. Intermediate System to Intermediate System)
NLSP Novellova mrežna okruženja, (engl. NetWare Link Services Protocol)
AURP, (engl. AppleTalk Update Routing Protocol) iz AppleTalk skupa protokola.

Lista protokola rutiranja

Poznati protokoli rutiranja su:

RIP, (engl. Routing Information Protocol)
RIPv2, (engl. Routing Information Protocol) verzija 2
RIPng, (engl. Routing Information Protocol Next Generation) verzija za IPv6
Cisco protokoli rutiranja
- IGRP, (engl. Interior Gateway Routing Protocol)
- EIGRP, (engl. Enhanced Interior Gateway Routing Protocol)
OSPF, (engl. Open Shortest Path First)
IS-IS, (engl. Intermediate System to Intermediate System)

EGP, (engl. Exterior Gateway Protocol)
BGP, (engl. Border Gateway Protocol)
CSPF, (engl. Constrained Shortest Path First)

Vidi još

Spisak internet protokola

Spoljašnje veze

Rutiranje i protokoli rutiranja^{[mrtva veza]}