Пролетње бујице
Proletnje bujice (engl. The Torrents of Spring) je novela Ernesta Hemingveja, objavljena 1926. godine, kao njegovo prvo duže delo. Podnaslov novele je Romantični roman u čast prolaska velike rase. Delo je stvoreno kao parodija na delo Šervuda Andersona Mračni smeh iz 1925. godine.
| Proletnje bujice | |
|---|---|
.png) Naslovna strana prvog izdanja iz 1926. godine | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Orig. naslov | The Torrents of Spring: A Romantic Novel in Honor of the Passing of a Great Race |
| Autor | Ernest Hemingvej |
| Zemlja | SAD |
| Jezik | engleski |
| Žanr / vrsta dela | novela |
| Izdavanje | |
| Izdavanje | 1926. |
Pisanje i objavnjivanje dela
urediRašireno je verovanje da je Hemingvej napisao Proletnje bujice u pokušaju da raskine ugovor sa svojom izdavačkom kućom Boni & Liveright, iako Hemingvej to negirao. Izdavačka kuća je sa Hemingvejem imala pravo izdavanja za njegove naredne tri knjige, od kojih je jedna morala da bude roman, s tim da će ugovor biti raskinut, ako jedna od tri dela budu odbijena.[1] Odbijanjem izdavanja Proletnje bujice, izdavačka kuća je raskinula ugovor sa Hemingvejem.
Proletnje bujice je Hemingvej namisao za 10 dana, sa prosečno napisanih 2.000 reči dnevno.Predao je rukopis izdavačkoj kući Boni & Liveright početkom decembra 1925. godine, ali je izdavačka kuća odbila rukopis do kraja meseca. U januaru 1926. godine, Hemingvej se dogovorio sa Maksom Perkinsom iz izdavačke kuće Charles Scribner's Sons da ta izdavačka kuća objavi Proletnje bujice, uz dogovor da Hemingvej svoje naredno delo izda upravo preko njih.[2] Prvi tiraž Proletnje bujice je objavljen u maju te godine i imalo je tiraž od 1.250 primeraka.[3]
Kritika dela
urediNovela, koja je sama oštro kritična prema drugim piscima, je donela kontroverzne reakcije. Kritičari generalno odbacuju delo i smatraju ga mnogo manje važnim od Sunce se ponovo rađa, koji je objavljen kasnije te godine. Hemingvejeva tadašnja supruga, Hedli Ričardson, verovala je da je njegova karakterizacija Šervuda Andersona bila „gadna“, dok je na primer Džon Dos Pasos smatrao da je to smešno, ali nije želeo da bude objavljeno. F. Skot Ficdžerald je smatrao novelu za remek delo.[4] Neki američki čitaoci su prepoznali „veliku rasu“ u podnaslovu kao aludiciju na delo autora Medisona Granta, pod nazivom Prolazak velike rase, eugeničku istoriju i argument za superiornost nordijske krvi, koja je tada bila uticajna u SAD i Nemačkoj nakon njenog izdavanja 1916. godine.
Reference
uredi- ^ Mellow 1992, str. 317.
- ^ Mellow 1992, str. 321.
- ^ Oliver 1999, str. 330.
- ^ Meyers 1985, str. 168.
Literatura
uredi- Berg, A. Scott (1979). Max Perkins: Editor of Genius [Maks Perkins: Urednik genija]. New York: Washington Square Press. ISBN 0-671-46847-2.
- Mellow, James R. (1992). Hemingway: A Life Without Consequences [Hemingvej: Život bez posledica]. New York: Houghton Mifflin. ISBN 0-395-37777-3.
- Meyers, Jeffrey (1985). Hemingway: A Biography [Hemingvej: Biografija]. London: Macmillan. ISBN 0-333-42126-4.
- Oliver, Charles M. (1999). Ernest Hemingway A to Z: The Essential Reference to the Life and Work
[Ernest Hemingvej A do Š: Osnovna referenca za život i delo]. New York: Checkmark. ISBN 0-8160-3467-2.
