Википедија

Problemski šah

Problemski šah , odnosno, šahovska kompozicija je samostalna oblast šaha koja se bavi šahovskim problemima.

Šahovski problem je vrsta zadatka koga čine: pozicija (obično predstavljena šahovskim dijagramom), uslov („beli igra i dobija“, na primer) i rešenje. Primenjuju se uobičajena pravila šaha, osim ako nije posebno naglašena izmena nekih pravila. Svaki šahovski problem mora da zadovolji osnovne principe predviđene Kodeksom problemskog šaha.

Koreni ove oblasti datiraju iz vremena nastanka šaha. Problemski šah je postao nezavisan od sredine 19. veka , pojavom prvih specijalista, nazvanih problemisti ili šahovski kompozitori.

Šahovski problem nije šahovska pozicija nastala tokom šahovske igre, već je veštačka kompozicija na šahovskoj ploči. Samo u retkim slučajevima inspiracija za šahovski problem je nađena u šahovskoj igri. Ponekad se govori o šahovskoj umetnosti ili poeziji šaha, kako bi se naglasila estetska strana šahovskog problema. Šahovske kompozicije se objavljuju u specijalizovanim problemskim časopisima ili u posebnim odeljcima šahovskih časopisa, dnevnih i nedeljnih novina i drugih časopisa koji imaju šahovske rubrike. U poslednje vreme šahovski problemi se sve više publikuju putem interneta. Postoji posebna literatura posvećena isključivo šahovskoj kompoziciji. Kod publikovanja šahovskog problema obavezno se navodi tvorac („autor“ ili „kompozitor“) i izvor, tj. mesto i godina prvog objavljivanja problema („original“ se navodi, ako je to prvo objavljivanje).

Istorija

uredi

Problemski šah je veoma star. Već u 10. veku zabeleženi su pokušaji sastavljanja tzv. „mansuba“ (na arapskom: „nešto, što je podignuto, osnovano, utvrđeno“, ). Čuvena mansuba je „Dilaram mat“, koja je propraćena zanimljivom pričom. Mansuba je svoju popularnost crpila iz estetskog zadovoljstvu u rešavanju zadataka. U srednjovekovnoj Evropi šahovskih kompozicija je bila veoma omiljena kao predmet opklade. U ranim šahovskih knjigama 15. i 16. veka šahovska kompozicija je bila značajno zastupljena u delima Lucene i Damijana. U novije vreme otkrivena je rukopisna šahovska knjiga „De ludo scachorum“ (oko 1500g.) velikog renesansnog matematičara Luke Paćolija. Osnovano se pretpostavlja da je dijagrame i nacrt figura uradio sam Leonardo da Vinči. Preteča savremenog problemskog šaha bio je u 18. veku sirijac Filip Stama. Do meča sa Fransoa-Andre Filidorom važio je za najjačeg šahistu svoga vremena.

Od oko 1830. pojavljaju se prvi kompozitori i rešavači šahovskih problema i počinje uspon savremenog šahovskog problema.

Šahovski problem

uredi
Sem Lojd, London Era, 1861
abcdefgh
8
 
8
77
66
55
44
33
22
11
abcdefgh
Problemska tema „ekscelzior“, mat u pet poteza. Sem Lojd je komponovao ovaj problem da bi ismejao hvalisavog člana njujorškog šah-kluba koji se hvalio da jednim pogledom može oceniti koja figura matira. Lojd se s njim opkladio u večeru da u sledećem problemu neće pogoditi koja figura ne daje mat. Čovek je izabrao pešaka na b2, koji zaista izgleda naivno, ali je morao platiti večeru... (Rešenje)[1]

Vrste problema

uredi

Postoje brojni raznovsni tipovi šahovskih problema. Osnovna podela je u dve velike grupe: ortodoksni i heterodoksni problemi.

Ortodoksni problemi

uredi

Ortodoksni problemi se temelje na pravilima šahovske igre i dele se u Direktne matne zadatke i studije.

  • Direktni matovi: Beli igra prvi i matira crnog u određenom broju poteza protiv bilo koje odbrane. To se često navodi kao "Mat u n", gde je n broj poteza do kada mat mora biti dat. Na takmičenjima u komponovanju i rešavanju, direktni matovi se dele u tri klase:
    • Dvopotezi: Beli igra i matira crnog u dva poteza, na svaku odbranu.
    • Tropotezi: Beli igra i matira crnog u ne više od tri poteza, bez obzira na odbranu crnog.
    • Višepotezi: Beli igra igra i matira crnog najkasnije u n poteza protiv bilo koje odbrane, gde je n konkretan broj veći od 3.
  • Studije: su ortodoksni problemi sa uslovom beli dobija ili beli remizira. To su komponovani šahovski problemi, ali zbog uslova koji je otvorenog tipa (pobeda ili remi nije ograničen konkretnim brojem poteza), često se posebno izdvajaju i predstavljaju kao kompozicije bliske zagonetkama koje su od interesa za praktični šah. Zaista studije često unapređuju teoriju šahovskih završnica. Ali opet, nema jasne linije razdvajanja ovih oblika.

Heterodoksni problemi

uredi

Kod heterodoksnih šahovskih problema ima više tipova:

Takmičenja i titule

uredi

U problemskom šahu provode se takmičenja, a titule mogu sticati i rješavači i sastavljači. Stalna komisija za problemski šah dodeljuje i titule kao u redovnom šahu, najviša je titula velemajstor šahovske kompozicije i velemajstor u rešavanju šahovskih problema.

Problemski šah i računari

uredi

Postoje neki računarski programi za rešavanje šahovskih problema, najpoznatiji su Popeye, Alybadih, Chloe, Problemiste i MatPlus Librarian (autor Milan Velimirović).

Problemski šah u Srbiji

uredi

Među najznačajnijim srpskim problemistima su Milan Vukčević, Milan Velimirović, Marjan Kovačević, Miodrag Mladenović, Bojan Vučković, Vladimir Podinić, Zdravko Maslar, Dragan Stojnić , Miroslav Stošić, Milivoj S. Nešić, Vukota Nikoletić, Slobodan Mladenović, Dragan Lj. Petrović, Borislav Gađanski, Mihailo Stojnić, Branislav Đurašević, Mirko Miljanić, Živa Tomić i drugi.

Bilten Društva problemista Srbije: 37 38 39 40 41 42 43 [http://www.matplus.net/dps/Bilten_44L.pdf 44

Rezultati reprezentacije Srbije na prvenstvima Evrope

uredi

Prvo Prvenstvo Evrope održano je u Poljskoj u gradu Legnica na kome je naša reprezentacija osvojila bronzanu medalju. Do današnjeg dana naša reprezentacija učestvovala je na svih 12 prvenstava osvojivši na svakom MEDALjU.

Ukupna bilans je : 5 zlatnih medalja, 2 srebrne medalje i 5 bronzanih medalja.

Hronoliški pregled održavanja svih prvenstava:

  • Prvo Prvenstvo Evrope (ECSC) Legnica, Poljska, 18.-19.6.2005 – BRONZANA MEDALjA
  • Drugo Prvenstvo Evrope (ECSC) Varšava, Poljska, 10.-12.11.2006 - ZLATNA MEDALjA
  • Treće Prvenstvo Evrope (ECSC) Pardubice, Čekoslovačka 15.-16.7.2007 - ZLATNA MEDALjA
  • Četvrto Prvenstvo Evrope (ECSC) Antalija, Turska 29.-30.3.2008 - ZLATNA MEDALjA
  • Peto Prvenstvo Evrope (ECSC) Subotica, Serbija 8.-9.5.2009 - BRONZANA MEDALjA
  • Šesto Prvenstvo Evrope (ECSC) Sunningdale, Velika Britanija 9.-12.4.2010 - BRONZANA MEDALjA
  • Sedmo Prvenstvo Evrope (ECSC) Lovič, Poljska 2.-3.4.2011 - SREBRNA MEDALjA
  • Osmo Prvenstvo Evrope (ECSC) Kijev, Ukrajina 20.-22.4.2012 - ZLATNA MEDALjA
  • Deveto Prvenstvo Evrope (ECSC) Viljnus, Litvanija 26.-28.4.2013 - SREBRNA MEDALjA
  • Deseto Prvenstvo Evrope (ECSC) Igalo, Herceg Novi, Crna Gora 16.-18.05.2014 - BRONZANA MEDALjA
  • Jedanesto Prvenstvo Evrope (ECSC) Iasi, Rumanija 01.-03.05.2015 - BRONZANA MEDALjA
  • Dvanaesto Prvenstvo Evrope (ECSC) Atina, Grčka 15-17.04.2016 ZLATNA MEDALjA

Pored ovih fantastičnih rezultata naših problemista treba istaći i sledeće:

  • 1) U Kijevu 2012 godine naša reprezenatacija nastupila je samo sa 3 igrača (osnovni sastav čine 4) i osvojila je ZLATNU medalju.
  • 2) Na svih 12 prvenstava kao član naše reprezentacije nastupio je naš proslavljeni velemajstor problemskog šaha – Marjan Kovačević
  • 3) Prvo Svetsko prvenstvo u rešavanju šahovskih problema održano je 1977 godine u Malinskoj (Hrvatska) u nekadašnjoj Jugoslaviji i do današnjeg dana održano je 40 prvenstava. Na svim ovim prvenstvima učestvovao je naš proslavljeni velemajstor problemskog šaha – Marjan Kovačević. Ovakav podvig, pun divljenja, verovatno nije zabeležen u istoriji svih svetskih prvenstava u ma kom sportu.

Vidi još i ...

uredi

Reference

uredi
  1. ^ 1. b4 (beli preti Tf5 i Tf1#) Tc5+ 2. bxc5 a2 3. c6 Lc7 4. cxb7 i u sledećem potezu bxa8! Pešak (koji je nazvan ekscelzior) sa svog početnog polja promoviše se da bi dao mat.

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Проблемски_шах&oldid=26983118”