Primorsko–goranski partizanski odred

Primorsko-goranski narodnooslobodilački partizanski (NOP) odred je bio partizanska jedinica u sastavu Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije tokom Drugog svetskog rata u Hrvatskoj.

Primorsko-goranski partizanski odred
Jugoslovenska partizanska zastava
Postojanje1941-1942
DeoNarodnooslobodilački partizanskih odreda Jugoslavije
Komandanti
KomandantVeljko Kovačević
Ivan Lenac
Politički komesarIvo Vejvoda

Istorijat

uredi

Formiran je početkom decembra 1941. od Drežničkog i Gorskokotarskog primorskog partizanskog bataljona. Prilikom formiranja imao je dva bataljona s ukupno 330 boraca. Drežnički partizanski bataljon je preimenovan u 1. bataljon Marka Trbović, Gorskokotarsko-primorski u 2. bataljon Matija Gubec. Od naoružanja je imao 292 puške i 20 puškomitraljeza. Početkom februara 1942. u njegov sastav ušla je i Brinjska partizanska četa iz Grupe NOP odreda za Liku. Od 6. do 10. decembra 1941. dejstvovao je na pruzi Lokve-Fužine-Drvenik, a 12. i 13. decembra razbio četnike blizu Ogulina. Od januara do maja 1942. na više mesta porušio je prugu Karlovac-Ogulin-Sušak; 5. i 12. januara kod Plasa, 15. januara kod Zlobina, 19. januara kod Fužina, 25. marta i 7. aprila kod Delnica, 20. aprila kod Dubrava, 25. aprila kod Gomirja, 27. aprila i 16. maja kod Lokava, 19. maja kod Hreljina, zbog čega je saobraćaj bio prekinut 25 dana. Od januara do kraja maja vodio je česte borbe s ustašama, domobranima, oružnicima (žandarmerijom) i italijanskim fašistima i oslobodio Jasenak 21. januara, Alan 29. januara, Hreljin 8. marta, Mrkopan 19. marta, Ravnu Goru i Prokike 22. marta, Skrad 10. aprila, Veru 21. aprila, Turković Selo 9/10. maja. Radi uspostavljanja veze sa slovenačkim partizanskim jedinicama i prenošenja dejstava na teritoriju Istre, održan je 19. aprila u rejonu Broda na Kupi sastanak predstavnika Štaba Primorsko-goranskog NOP odreda i Štaba Treće grupe NOP odreda Slovenije. Posle dobro izvršenih priprema, jedinice 3. bataljona Primorsko-goranskog NOP odreda i 2. bataljona Notranjskog NOP odreda zauzele su 1. maja Brod na Kupi i time povezale slobodnu teritoriju Gorskog kotara sa slobodnom teritorijom Notranjskog i Bele krajine u Sloveniji. Aktivnost jedinica Primorsko-goranskog NOP odreda prisilila je italijanske komande da s jakim italijanskim i ustaško-domobranskim snagama od 18. do 25. maja preduzmu napad na slobodnu teritoriju Gorskog kotara radi uništenja jedinica Odreda i zauzimanja Mrkoplja. Oni su uspeli da prokrstare slobodnom teritorijom, popale više sela i zauzmu Mrkopalj, ali nisu naneli ozbiljnije gubitke partizanskim jedinicama. Posle postignutih uspeha za vreme zime i proleća, Odred je 17. aprila imao 1136 boraca naoružanih sa 845 pušaka i 24 puškomitraljeza. U njegovom sastavu formirana je krajem marta Primorsko-goranska proleterska četa, sredinom aprila 3. bataljon Goranin, a početkom maja 4. bataljon Ljubica Gerovac i 5. bataljon Vladimir Gortan. Osim toga, 4. maja, od Štaba Odreda formiran je Štab Pete operativne zone NOP odreda Hrvatske. Reorganizacijom od 30. maja 1942. od Primorsko-goranskog NOPO, formirani su 1. i 2. primorsko-goranski NOP odred.[1]

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ Vojna enciklopedija. 7 (2. izd. doštampano 1978. izd.). Beograd. 1974. str. 323—324.