Predrag Živković Tozovac
Predrag Živković (Kraljevo, 22. januar 1936 — Beograd, 6. april 2021), poznatiji kao Tozovac, bio je srpski pevač i kompozitor narodne i folk muzike.
Predrag Živković Tozovac | |
---|---|
Lični podaci | |
Ime po rođenju | Predrag Živković |
Datum rođenja | 22. januar 1936. |
Mesto rođenja | Kraljevo, Kraljevina Jugoslavija |
Datum smrti | 6. april 2021.85 god.) ( |
Mesto smrti | Beograd, Srbija |
Obrazovanje | Gimnazija Kraljevo |
Univerzitet | Univerzitet u Kragujevcu |
Zanimanje | pevač, kompozitor |
Porodica | |
Supružnik | Emilija Živković |
Muzički rad | |
Aktivni period | 1960—2021. |
Žanr | narodna muzika, folk |
Instrument | vokal, bubnjevi, truba, harmonika |
Izdavačka kuća | PGP RTS, Grand produkcija |
Ostalo | |
Nagrade | 2018. Sabor, Beograd - Nagrada zlatni mikrofon za nacionalnog estradno - muzičkog umetnika Srbije |
Biografija
urediRođen je u Kraljevu (danas Srbija, tada Jugoslavija), od oca Svetozara Toze Živkovića po kojem je i dobio nadimak i majke Budimke. Pravo ime mu je Predrag Živković. Otac Toza je u to vreme bio čuveni harmonikaš i držao je kafanu u Mataruškoj Banji, gde je mali Predrag provodio često svoje vreme slušajući stare narodne pesme. Oca Tozu su Nemci streljali 1941. godine. Na harmonici koja mu je ostala od oca, počeo je da svira i tako zarađuje za hleb, svirajući na svadbama sa samo 10 godina.
Pored harmonike, naučio je da svira bubnjeve i trubu. Završio je gimnaziju i studije ekonomije. Prve singlove je snimio 11. juna 1965. godine (Olistala šuma, Oči su ti tugom prelivene, Kad povedem kolo moje, Jesen stigla i u naša sela).
Postao je poznat 1967. godine pesmom za singl ploču (pesma Miće Milutinovića) Ispod lipe, kraj potoka. Iste godine snimio je četiri singla u duetu sa Silvanom Armenulić (Devojčice garava).
Njegova velika popularnost počela je od 1971. godine, kada je pobedio na Pesmi leta kompozicijom Mirjana. Sledeće godine opet je pobedio pesmom Oči jedne žene i potvrdio je status najpopularnijeg pevača. Godine 1972. otpevao je pesmu Jeremija, koju su tadašnje komunističke vlasti svrstale u četničke pesme, zbog čega je bio prinuđen da se skloni kod prijatelja u Nemačku. Nakon dve godine vratio se u Srbiju, vlasti su mu oduzele pasoš, ali je Tozovac ostao miljenik publike i nastavio je da peva.
Pored mnogo održanih koncerata i TV emisija pevao je i u duetu sa: Predragom Gojkovićem Cunetom, Miroslavom Ilićem, Lepom Lukić, Mirom Vasiljević itd. Osamdesetih godina, zajedno sa Predragom Gojkovićem Cunetom i glumicom Zlatom Petković bio je voditelj čuvene Folk parade.
Oktobra 2012. dobio je diplomu zaslužnog građanina grada Kraljeva.[1] 24. avgusta 2018. godine, na koncertu održanom povodom šezdeset godina Radio-televizija Srbije, uručen mu je Zlatni mikrofon Radio Beograda.[2]
Održao je 28. oktobra 2012. solistički koncert u Sava centru.[3] Bio je veliki navijač Crvene zvezde.[4]
Preminuo je 6. aprila 2021. godine od posledica kovida 19 i sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu[5]
Najpoznatije pesme
uredi- Violino ne sviraj
- Vlajna
- Danče
- Dozvoli mi da te zaboravim
- Donesi vina krčmarice
- Ide Mile Lajkovačkom prugom
- Zoki, Zorule
- Ja sam lola
- Jeremija
- Ljubavi moja tugo
- Krčmo stara
- Leno, Leno, Magdaleno
- Lulo moja srebrom okovana
- Mađarica
- Mirjana
- Ovamo cigani
- Oči jedne žene
- Prazna čaša na mom stolu
- Putevi se naši razilaze
- Ti si me čekala
- Siroma’ sam, al’ volim da živim
- Skeledžijo na Moravi
- Ti si me čekala
- Ti si tuđa žena
- Tražiću ljubav novu
- Uzmi sve što ti život pruža
- Čiča peče rakiju
Festivali
uredi- 1965. Ilidža — Momak Ibro zagledao Fatu
- 1965. Beogradski sabor — Često prođem pokraj tvoje kuće
- 1965. Beogradski sabor — Jutros rano devojčica
- 1969. Pesma '69 (u sklopu festivala Beogradsko proleće) - A ja hoću
- 1969. Ilidža — Violino, ne sviraj
- 1970. Beogradski sabor — Ja sam lola
- 1971. Pesma leta — Mirjana, pobednička pesma
- 1972. Pesma leta — Oči jedne žene, pobednička pesma
- 1974. Beogradski sabor — Noć je tiha
- 1975. Hit parada — Mesečina, mesečina
- 1976. Hit parada — Ne čekaj me majko
- 1977. Slavonija, Slavonska Požega — Djevojački horoskop
- 1978. Slavonija, Slavonska Požega — U vajatu
- 1983. Hit parada — Ja sam Baja od Morave
- 1986. Hit parada — Ti si me čekala
- 1988. Hit parada — Prazna čaša na mom stolu
- 2018. Sabor narodne muzike Srbije, Beograd — Nagrada nacionalnog estradno-muzičkog umetnika Srbije
Pesme komponovane za kolege pevače
uredi- Vasilija Radojčić: Šta ću majko, šta ću
- Gordana Runjajić: Kad bih smela da ti kažem
- Gordana Stojićević: Dobro jutro, Šumadijo
- Merima Njegomir: Ja te zovem da se vratiš, Za rastanak oboje smo krivi
- Mirjana Bajraktarević: Druga ga miluje, Pokraj Bosne hladne
- Predrag Gojković Cune: Na rastanku poljubi me
- Silvana Armenulić: Ciganine, sviraj sviraj
- Aco Pejović, Suzana Branković i Orkestar Aleksandra Sofronijevića: Ponoć (zajedno sa Željkom Joksimovićem, za potrebe filma Toma)[6]
Reference
uredi- ^ Tozovac zaslužni građanin Kraljeva („Blic“, 6. oktobar 2012), Pristupljeno 24. 4. 2013.
- ^ http://www.telegraf.rs/vesti/kultura/2985957-60-najlepsih-pesama-povodom-60-godina-rts-a-zlatni-mikrofon-za-legendarnog-tozovca-video-foto
- ^ Tozovac Beograđanima pevao tri sata („Večernje novosti“, 29. oktobar 2012), Pristupljeno 24. 4. 2013.
- ^ Legende nikada ne umiru: Kakav je Zvezdaš bio Tozovac, ljubav prema crveno-belima i poruka Džajiću (Telegraf, 6. april 2021)
- ^ „Tozovac će biti sahranjen u petak u Aleji zaslužnih građana”. Politika Online. Pristupljeno 2021-04-06.
- ^ „Objavljena pesma „Ponoć“ Željka Joksimovića iz filma „Toma“”. rts.rs. 13. 9. 2021. Pristupljeno 6. 10. 2021.