Pleonazam
Pleonazam (od starogrčki πλεονασμός, pleonasmós, od πλεονάζω, pleonázō, sa značenjem „suvišan sam”, tj. od πλέον, pleon, sa značenjem „više; previše”) upotreba je više reči ili delova reči nego što je nužno ili dovoljno za jasan izraz; na primer: crna tama, mala rečica, malo seoce… Takva suvišnost je, prema tradicionalnim retoričkim kriterijima, ispoljenje tautologije i može se smatrati stilskom greškom.[1] Međutim, pleonazam se može koristiti za isticanje, ali i zato što je neka fraza već uspostavljena u tom obliku.
Reference
uredi- ^ Okopień-Sławińska, Aleksandra (2008). „Pleonazm”. Ur.: Słowiński, Janusz. Słownik terminów literackich (na jeziku: poljski). Wrocław. str. 390—391.