Planiranje

Planiranje predstavlja, kao proces, menadžersku funkciju kojom se određuju ciljevi tekućeg poslovanja i razvoja organizacije, zatim predviđanje i definisanje budućih zadataka, kao i uslova u kojima ti zadaci treba da se izvršavaju a ciljevi ostvaruju. Ono predstavlja osnovu za obavljanje drugih menadžerskih aktivnosti: organizovanja, vođenja i kontrole.

Planovi, u zavisnosti od vremena koje obuhvataju, mogu da budu:

1. dugoročni — imaju strategijski karakter i prave se po pravilu za rok preko 10 godina
2. srednjoročni — prave se za rok do 5 godina
3. kratkoročni — prave se na period do oko godinu dana

Vrste planiranja

Na osnovu toga da li se odnosi na dugoročne ili kratkoročne ciljeve, planiranje može biti:

• Strategijsko: predstavlja utvrđivanje strategijskih planova, odnosno planova za realizaciju opštih ciljeva organizacije, koji će se ostvariti kroz nekoliko godina ili decenija u budućnosti. Oni su dosta opšti, bez mnogo konkretnih detalja. Strategijskim planiranjem bavi se top menadžment.

Proces strategijskog planiranja obuhvata pet faza:

1. Analiza okruženja
2. Definisanje misije i vizije
3. Razvoj opštih ciljeva
4. Kreiranje strategije implementacije
5. Alokacija resursa neophodnih za ostvarenje ciljeva kompanije

• Operativno: predstavlja utvrđivanje planova koji sadrže detalje za realizaciju ili primenu strategijskih planova tokom svakodnevnog poslovanja. Uglavnom se prave za period od godinu dana i koncentrisani su na konkretnu delatnost organizacije. Operativno planiranje determinisano je nizom dugoročnih trajnih planova. Ti planovi obuhvataju: procedure, politiku i pravila potrebna za stvaranje operatvnih planova i budžeta. Za razliku od dugoročnih, jednokratni pojedinačni planovi i budžeti prave se za specifični operativni period, npr. godinu dana. U njih spadaju:

1. Budžeti
2. Programi
3. Projekti

Spoljašnje veze

Mediji vezani za članak Planiranje na Vikimedijinoj ostavi