Planiranje
Planiranje predstavlja, kao proces, menadžersku funkciju kojom se određuju ciljevi tekućeg poslovanja i razvoja organizacije, zatim predviđanje i definisanje budućih zadataka, kao i uslova u kojima ti zadaci treba da se izvršavaju a ciljevi ostvaruju. Ono predstavlja osnovu za obavljanje drugih menadžerskih aktivnosti: organizovanja, vođenja i kontrole.
Planovi, u zavisnosti od vremena koje obuhvataju, mogu da budu:
- dugoročni — imaju strategijski karakter i prave se po pravilu za rok preko 10 godina
- srednjoročni — prave se za rok do 5 godina
- kratkoročni — prave se na period do oko godinu dana
Vrste planiranja
urediNa osnovu toga da li se odnosi na dugoročne ili kratkoročne ciljeve, planiranje može biti:
- Strategijsko: predstavlja utvrđivanje strategijskih planova, odnosno planova za realizaciju opštih ciljeva organizacije, koji će se ostvariti kroz nekoliko godina ili decenija u budućnosti. Oni su dosta opšti, bez mnogo konkretnih detalja. Strategijskim planiranjem bavi se top menadžment.
- Proces strategijskog planiranja obuhvata pet faza:
- Analiza okruženja
- Definisanje misije i vizije
- Razvoj opštih ciljeva
- Kreiranje strategije implementacije
- Alokacija resursa neophodnih za ostvarenje ciljeva kompanije
- Operativno: predstavlja utvrđivanje planova koji sadrže detalje za realizaciju ili primenu strategijskih planova tokom svakodnevnog poslovanja. Uglavnom se prave za period od godinu dana i koncentrisani su na konkretnu delatnost organizacije. Operativno planiranje determinisano je nizom dugoročnih trajnih planova. Ti planovi obuhvataju: procedure, politiku i pravila potrebna za stvaranje operatvnih planova i budžeta. Za razliku od dugoročnih, jednokratni pojedinačni planovi i budžeti prave se za specifični operativni period, npr. godinu dana. U njih spadaju:
- Budžeti
- Programi
- Projekti
Spoljašnje veze
urediMediji vezani za članak Planiranje na Vikimedijinoj ostavi