Petar Ljubojev

Petar Ljubojev (Obrovac, 1938 − Novi Sad, 2000) je bio filmski i TV reditelj i teoretičar, sociolog umetnosti i masovnih komunikacija, profesor univerziteta. Rođen je u Obrovcu kod Bačke Palanke, a umro u Novom Sadu. Objavio je više od sto stručnih i naučnih radova i režirao veliki broj dokumentarnih filmova.

Petar Ljubojev
Datum rođenja	1938
Mesto rođenja	Obrovac, Kraljevina Jugoslavija
Datum smrti	2000
Mesto smrti	Novi Sad, SR Jugoslavija

Školovanje

Ljubojev je diplomirao pravo (1960. godine) i magistrirao u Sarajevu. Postdiplomske studije iz filmske i televizijske režije pohađao je u Varšavi (1970). Doktorirao je iz sociologije kulture na Fakultetu političkih nauka u Beogradu (1993).

Karijera

U Sarajevu je bio urednik nedeljnog studentskog lista „Naši dani“ (1959), kao i revije za kulturu i nauku „Odjek“ (1963), a takođe je radio kao urednik dokumentarnog programa u TV Sarajevo. Na Radio-Sarajevu vodio je program o filmu, a pisao je i režirao i radio-drame. U sarajevskom „Oslobođenju“ pisao je televizijsku kritiku. Bio je umetnički direktor sarajevskog filmskog preduzeća „Sutjeska film“ (1965−1970).

Nakon prelaska u Novi Sad 1976. godine, bio je urednik obrazovnog i naučnog programa i dve godine se nalazio na mestu direktora Televizije Novi Sad (1990−1991).

Na Univerzitetu u Novom Sadu izabran je 1994. za vanrednog profesora, a 1998. za redovnog, za Masovne komunikacije i Filmsku i televizijsku kulturu. Predavanja je držao na Učiteljskom fakultetu u Somboru, na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i na FPN u Beogradu.

Filmovi

Ljubojev je režirao sledeće filmove i drame:

• „Crne bašte“ (1972)
• „Ljubim ti modro sunce, da ti ljubim“ (1972)
• „Proces“ (1973)
• „Letilica na podu baraka“ (1973)
• „Stanarsko pravo lagumaša Safera“ (1975)
• „Voz“ (1975)
• „Misija Ismeta Kozice“ (1977)
• „Lica i sudbine“ (1985)
• „Dopisno pozorište Mladena Dražetina“ (1986)
• „Ram za sliku braće Ramić“ (1988)
• „Proces ili obustava štrajka u dva čina“ (1989)
• „Vreme likvidatora“ (1992)

Nagrade

Za film o rudarima „Crne bašte“ dobio je nagradu „Zlatni zmaj“ u Krakovu, kao i priznanja festivala u Firenci, Beogradu i Tuzli (1972).

Za film „Ljubim ti modro sunce, da ti ljubim“ iz 1972. dobio je nagradnu diplomu u Oberhauzenu.

Film „Stanarsko pravo lagumaša Safera“ nagrađen je 1975. na festivalu u Beogradu, a pripale su mu i nagrade Muzeja moderne umetnosti u Njujorku i specijalna nagrada za dvadesetogodišnjicu festivala u Oberhauzenu.

U Beogradu su mu nagrađeni filmovi „Misija Ismeta Kozice“ (1977), „Ram za sliku braće Ramić“ (1988), „Proces ili obustava štrajka u dva čina“ (1989) i „Vreme likvidatora“ (1992). Za film „Ram za sliku braće Ramić“ dobio je i Gran pri u Tuluzu.

Televizijski film „Dopisno pozorište Mladena Dražetina“ dobio je u Monte Karlu Gran pri „Arman Lanu" (1986).

Knjige

Ljubojev je autor sledećih knjiga:

• „Filmska čitanka“ (1970)
• „Izazov neponovljivog filma“ (1973)
• „Stvaralaštvo na pragu i rubu saznanja“ (1988)
• „Svet pokretnih slika“ (1994)
• „Evropski film i društveno nasilje“ (1995)
• „Masovne komunikacije - štampa, film, radio, televizija“ (1996)
• „Etika i estetika ekrana“ (1997)

Literatura

• Vlado Mićunović, „Tragovi vremena“, Novi Sad, 1990.
• Dr Radoslav Lazić, „Estetika TV režije“, Beograd, 1997.
• Mladen Dražetin, „Ljubojev dr Petar“, Enciklopedija Novog Sada, knjiga 13, Novi Sad, 1999.
• „Umro Petar Ljubojev“, POLITIKA, 13. jun 2000.
• Mladen Dražetin, „Sećanja - Teoretičar i stvaralac“, DNEVNIK, 4. septembar 2002.
• Vlado Mićunović, „Prvi romski teatri u Srbiji i Vojvodini“, Novi Sad, 2014.

Spoljašnje veze

• Neprolaznost: Petar Ljubojev (1938-2000)
• Petar Ljubojev na sajtu IMDb (jezik: engleski) 
• Petar Ljubojev - „Doba slika i slikovnica“
• Film Petra Ljubojeva „Dopisno pozorište Mladena Dražetina“ - nominacija za UNESKO