Pastir (mitologija)

Za druge upotrebe, pogledajte Pastir (višeznačna odrednica).

Turcizam čoban (od per. šoban), drugi deo reči – ban, znači stražar. Poštuje na Ruskom Severu, gde smatraju da je čarobnjak i da je povezan s lesnikom (rus. lešiй) i drugim onostranim silama. Smatra se da postiže dogovor s lesnikom, po kome mu "daje" najbolju kravu i obavezuje se da će poštovati niz zabrana (da neće brati šumsko jagodičasto voće i gljive, terati komarce i muve, rušiti mravinjake itd.), a zauzvrat mu lesnik obezbeđuje da stado ostane celo na okupu. Radi postojanosti dogovora, i. izgovara basmu otpusk, obilazi oko stada s katancem i ključem, baca zatvoreni katanac u šumu, zakopava papir s napisanom basmom na zabitom mestu, gde će ostati do kraja ispaše stoke itd. U nekim ruskim selima pastir se celo leto ne šiša, ne održava polne odnose, ne nosi u polju sa sobom nož i dr.

Pastir i ovce

Obredi

Pastir ili čobanin je glavni lik u obredima i verovanjima vezanim za zaštitu stoke. Obavlja niz radnji koje treba da omoguće da stado ostane na okupu, kao i napredak stada.

U Moravskoj Vlaškoj i Karpatima pastiri su zviždali, svirali trubu i glasno udarali bičem da bi oterale „zle sile“. U Karpatima, glavni pastir vodio je stado na pašu zaobilaznim putevima, zakopavajući na kraju sela lanac s katancem ili uže kojim su spuštali pokojnika u grob (da bi ovce bile na okupu), crtao je pastirskim štapom krst na zemlji, nožem na putu obeležavao granicu koju nečista sila ne sme preći, bacao na most šaku soli, trljao kopita ovaca belim lukom itd. Pošto izađe na pašu, huculski pastir zabijao je sekiru levo od vrata pastirske kolibe, vadio je „živu vatru“ (trenjem suvih komada drveta), bacao žar ispred ulaza u tor, škropio stado svetom vodicom. Po pravilu, kod Ist. Slovena pastir je obilazio oko stada s hlebom, solju, jajima ili kajganom, svećom, sekirom, katancem i ključem itd. Kod svih Slovena važno značenje su imali predmeta koje je, prilikom izgona stoke, nosio u svojoj torbi. Radi zaštite stada, nosio je sa sobom na pašu jaje, hleb u obliku krsta, grumen osvećene soli, sveću, različite "magijske" trave, osvećenu kredu, ćumur, a kod Juž. Slovena zrna, ispaljena iz puške u momentu polaska na pašu. Na dan odlaska na ispašu u nekim krajevima su ga polivali vodom, da ne bi zaspao.

Običaj odavanja počasti pastiru rasprostranjen je kod svih Slovena. Osim naturalnog plaćanja, darivan je na dan izgona stoke i u jesen, po povratku, najčešće kajganom ili sastojcima, da je sam napravi. Kod Rusa odavanje počasti i. nazivalo se mirskaя яičnica (zajednička kajgana). Čašćavan je još i na Uskrs, Đurđevdan, Trojice, Petrovdan i td.

Posebna čast mu se ukazivala na Badnje veče u Božić. Ophodili bi se prema njemu kako prema najvećem gostu. Negde je pastir bio i polaženik (položajnik).

U dinarskim delovima Srbije na Badnje veče, pred mrak, čoban bi vršio obred blagosiljanja. Od domaćina bi dobio kolač i vino. Kolač nakon tri zalogaja utrlja u so i da ga stoci, da bi bila snažna i zdrava. U nekim delovima, čoban dođe u kuću domaćina na Badnje veče, pre zore, i donosi badnjak u kuću, za šta biva počašćen, a negde kolje i žrtvenog jarca, što je paganski žrtveni ritual.

Narodna književnost

U mitologiji se pastiri često pominju u vezi sa vilama, pa se njima i žene. U narodnoj književnosti se Sv. Sava i Kraljević Marko pojavljuju kao pastiri. Sv. Sava je često čobanin koji čuva i muze ovce, odeven u životinjsko krzno, sa štapom i sviralom.

Mitologija

Može se uporediti sa grčkim bogovima poput Dionisa, Hermesa, Atisa. Ali i sa Silvanom — našom verzijom božanskog pastira. Odeven u kožu životinje — kao i pastir; prikazivan je kako hoda, pa je moguće da odatle potiče običaj da pastiri obilaze kuće na Badnje veče.

Praznovanje

Veliki četvrtak – slava čobana.

Literatura

• M. Tolstoj, Svetlana, Radenković, Ljubinko (2001). Slovenska mitologija. Beograd, Srbija: Zepter book world. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza)
• Krstić, Branislav (1984). Indeks motiva narodnih pesama balkanskih Slovena. Beograd, Srbija: Srpska akademija nauka i umetnosti.