Parsek

јединица за дужину која се користи у астрономији

Parsek (simbol: pc) predstavlja jedinicu dužine koja se koristi za merenje velikih udaljenosti do astronomskih objekata van Sunčevog sistema, približno jednaka 3,26 svetlosnih godina ili 206,000 astronomskih jedinica (au), odnosno 30,9 biliona kilometara (19,2 biliona milja).[a] Parsek se dobija korišćenjem paralakse i trigonometrije, a definiše se kao rastojanje na kojem 1 au pokriva ugao od jedne lučne sekunde[1] (1/3600 stepena). Ovo odgovara 648000/π astronomskih jedinica, tj. .[2] Najbliža zvezda, Proksima Kentauri, udaljena je oko 1.3 parseka (4.2 svetlosne godine) od Sunca.[3] Većina zvezda vidljivih golim okom nalazi se unutar nekoliko stotina parseka od Sunca, a najudaljenije na nekoliko hiljada.[4]

Parsek
Parsek je rastojanje od Sunca do astronomskog objekta koji ima ugao paralakse od jedne lučne sekunde (prikaz nije u razmeri)
Informacije o jedinici
SistemAstronomske jedinice
Jedinicadužina/rastojanje
Simbolpc 
Jedinična pretvaranja
1 pc u ...... je jednak sa ...
   metričke (SI) jedinice   3,0857×1016 m
   ~31 petametara
   imperial & US jedinice   1,9174×1013 mi
   Astronomske jedinice   2,06265×105 au
   3,26156 ly
Parsek

Iz osenčenog pravouglog trougla možemo izvući relaciju parseka. Poznata nam je jedna stranica i naspramni ugao, tako da traženu stranicu trougla možemo izračunati kao:

ili

gde su upotrebljene oznake za svetlosnu godinu sv.g. i za astronomsku jedinicu a.j.

Reč parsek je portmanto izraz „paralakse jedne sekunde“, koji je skovao britanski astronom Herbert Hol Tarner je 1913. godine[5] da bi astronomima olakšao proračunavanje astronomskih rastojanja iz samo neobrađenih podataka posmatranja. Delimično iz tog razloga, to je jedinica koja se preferira u astronomiji i astrofizici, iako svetlosna godina ostaje istaknuta u popularnim naučnim tekstovima i uobičajenoj upotrebi. Iako se parseci koriste za kraće udaljenosti unutar Mlečnog puta, potrebni su višestruki parseci za veće razmere u svemiru, uključujući kiloparseke (kpc) za udaljenije objekte unutar i oko Mlečnog puta, megaparseke (Mpc) za srednje galaksije na daljinu i gigaparseci (Gpc) za mnoge kvazare i najudaljenije galaksije.

U avgustu 2015. godine, Međunarodna astronomska unija (IAU) donela je Rezoluciju B2 u kojoj se, kao deo definicije standardizovane apsolutne i prividne bolometrijske skale magnituda, pominje postojeća eksplicitna definicija parseka kao tačno 648000/π au, ili otprilike 3,0856775814913673×1016 metara (na osnovu IAU 2012 tačne SI definicije astronomske jedinice). Ovo odgovara definiciji parseka pod malim uglom koja se nalazi u mnogim astronomskim referencama.[6][7]

Istorija i izvođenje

uredi

Parsek se definiše kao jednak dužini susednog kraka (suprotni krak je 1 AJ) izuzetno izduženog zamišljenog pravouglog trougla u prostoru. Dve dimenzije na kojima se zasniva ovaj trougao su njegov kraći krak, dužine jedne astronomske jedinice (prosečna udaljenost Zemlja-Sunce), i spušteni ugao temena nasuprot tom kraku, koji meri jednu lučnu sekundu. Primenom pravila trigonometrije na ove dve vrednosti, može se izvesti jedinična dužina drugog kraka trougla (parsek).

Jedna od najstarijih metoda koje koriste astronomi za izračunavanje udaljenosti do zvezde je određivanje razlike uglova između dva merenja položaja zvezde na nebu. Prvo merenje se vrši sa Zemlje na jednoj strani Sunca, a drugo otprilike pola godine kasnije, kada se Zemlja nalazi na suprotnoj strani Sunca. Rastojanje između dva položaja Zemlje kada su oba merenja obavljena je dvostruko veće od rastojanja između Zemlje i Sunca. Razlika u uglu između dva merenja je dvostruko veća od ugla paralakse, koji se formira od linija od Sunca i Zemlje do zvezde na udaljenom vrhu. Tada bi se rastojanje do zvezde moglo izračunati pomoću trigonometrije.[8] Prva uspešna objavljena direktna merenja objekta na međuzvezdanim rastojanjima izvršio je nemački astronom Fridrih Vilhelm Besel 1838. godine, koji je koristio ovaj pristup za izračunavanje udaljenosti od 3,5 parseka od 61 Labuda.[9]

Razdaljine u parsecima

uredi

Jedan kiloparsek (kpc) iznosi hiljadu parseka, a jedan megaparsek (Mpc) iznosi milion parseka.

Parsek je inače zgodna jedinica za izražavanje rastojanja u vasioni. Naime, prosečno rastojanje između susednih zvezda u Galaksiji je približno 1 parsek. Nama najbliža zvezda, Proksima Kentauri je udaljena od Zemlje 1.3 parseka. Rastojanja unutar galaksije se računaju u kiloparsecima, dok se međugalaktička rastojanja izražavaju u megaparsecima. Kosmološki velika rastojanja se najčešće mere drugačije. Izmeri se koliki je Doplerov crveni pomak određenog objekta, to se obeležava slovom z i govori nam kolika brzina kojom se objekat udaljava od Mlečnog puta usled širenja svemira. Primeri za rastojanja koja se mere parsecima:

Vidi još

uredi

Napomene

uredi
  1. ^ One trillion here is short scale, ie. 1012 (one million million, or billion in long scale).

Reference

uredi
  1. ^ „Cosmic Distance Scales – The Milky Way”. Pristupljeno 24. 9. 2014. 
  2. ^ B. Luque; F. J. Ballesteros (2019). „To the Sun and beyond”. Nature Physics. 15 (12): 1302. doi:10.1038/s41567-019-0685-3 . 
  3. ^ Benedict, G. F.; et al. „Astrometric Stability and Precision of Fine Guidance Sensor #3: The Parallax and Proper Motion of Proxima Centauri” (PDF). Proceedings of the HST Calibration Workshop. str. 380—384. Pristupljeno 11. 7. 2007. 
  4. ^ „Farthest Stars”. StarDate. University of Texas at Austin. 15. 5. 2021. Pristupljeno 5. 9. 2021. 
  5. ^ Dyson, F. W. (mart 1913). „The distribution in space of the stars in Carrington's Circumpolar Catalogue”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 73 (5): 342. Bibcode:1913MNRAS..73..334D. doi:10.1093/mnras/73.5.334 . „[paragraph 14, page 342] Taking the unit of distance R* to be that corresponding to a parallax of 1″·0 [… Footnote:]
    * There is need for a name for this unit of distance. Mr. Charlier has suggested Siriometer, but if the violence to the Greek language can be overlooked, the word
    Astron might be adopted. Professor Turner suggests Parsec, which may be taken as an abbreviated form of "a distance corresponding to a parallax of one second".
     
  6. ^ Cox, Arthur N., ur. (2000). Allen's Astrophysical Quantities (4th izd.). New York: AIP Press / Springer. Bibcode:2000asqu.book.....C. ISBN 978-0387987460. 
  7. ^ Binney, James; Tremaine, Scott (2008). Galactic Dynamics (2nd izd.). Princeton, NJ: Princeton University Press. Bibcode:2008gady.book.....B. ISBN 978-0-691-13026-2. 
  8. ^ High Energy Astrophysics Science Archive Research Center (HEASARC). „Deriving the Parallax Formula”. NASA's Imagine the Universe!. Astrophysics Science Division (ASD) at NASA's Goddard Space Flight Center. Pristupljeno 26. 11. 2011. 
  9. ^ Bessel, F. W. (1838). „Bestimmung der Entfernung des 61sten Sterns des Schwans” [Determination of the distance of the 61st star of Cygnus]. Astronomische Nachrichten. 16 (5): 65—96. Bibcode:1838AN.....16...65B. doi:10.1002/asna.18390160502. Arhivirano iz originala 24. 6. 2007. g. 

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi