Pad Bastilje

Pad Bastilje
	Deo Francuske revolucije
	; Pad Bastilje
Vreme	14. jul 1789.
Mesto	Pariz

Pad Bastilje odigrao se 14. jula 1789. godine i predstavlja simbol Francuske revolucije. Dan zauzimanja Bastilje u Francuskoj se slavi kao državni praznik - Dan Republike.

Uvod

Nakon sednice u kraljevom prisustvu i odbijanjem poslanika trećeg staleža (Narodne skupštine) da se pokori kralju - Vlada je počela prikupljati vojsku u Parizu. Oko Pariza, u logorima, razmestila se vojska od 20.000 ljudi, većinom švajcarskih i nemačkih pukova. Dolazak vojske bio je dočekan gromkim protestima narodnih masa. U Parizu je obrazovan komitet koji je imao zadatak da vodi računa o spletkama aristokrata i da održava vezu sa Ustavotvornom skupštinom. Revolucionarno vrenje otpočelo je i u redovima vojske. 30. juna gomila je oslobodila iz zatvora deset gardista koji su uhapšeni zbog narušavanja discipline. Toga dana je sva garda i mlađi oficiri prešla na stranu naroda. Među njima se nalazio i podoficir Lazar Oš, budući čuveni general revolucionarne vojske. U to vreme, srednjovekovna tvrđava Bastilja je korišćena kao zatvor za protivnike kraljevske vlasti. Tu su zatvarani i politički zatvorenici, kao i oni koji su tek čekali suđenja.

Pripreme za zauzimanje Bastilje

Opsada Bastilje

Parižani su svakog dana očekivali da vojska pođe na Versaj kako bi pohapsila poslanike trećeg staleža. Pronosili su se glasovi kako se u Bastilji spremaju topovi za slučaj da u Parizu izbiju nemiri. 11. jula saznalo se pouzdano da je Neker otpušten. Narodne mase pravilno su shvatile da je ovo bio početak nasrtaja dvora. Valjalo je preduprediti pripremani udarac. 12. jula Kamij Demulen je prvi pozvao na oružje. Kad je švajcarski najamnički puk napao gomilu u Tiljeriskom vrtu, zvona su zazvonila za uzbunu i obavestila narod o opasnosti. U središtu grada pošli su radnici iz Sent-Antoana i drugih predgrađa. 13. jula narod je iz vojnog magacina oteo 28 000 pušaka i nabavio nekoliko topova.

Zauzimanje Bastilje

Pariski birači obrazovali su Ustavni komitet koji se komandantu Bastilje obratio da preda oružje miliciji i da ukloni topove razmeštene po kućama utvrđenja. Komandant je dočekao delegaciju pucnjevima. Tada su narodne mase krenule ka Bastilji i počele je opsedati. Sam napad na Bastilju bio neplaniran i potpuno neorganizovan. Garda se kasnije pridružila narodu. Na kraju dana, posle žestoke borbe u kojoj je narod imao mnogo poginulih, Bastilja se predala. Pad tvrđave nije uneo neku veliku promenu u trenutnu situaciju. Ali psihološke posledice su bile nesagledive. Nanet je spektakularni i do tad nezamislivi udarac kraljevskom autoritetu jer se Bastilja smatrala najupečatljivijim simbolom kraljevske moći. Moć narodnog nasilja postala je jasnija nego ikada ranije. Luj XVI i njegovi ministri su izgubili kontrolu nad svojom prestonicom, a neki od najekstremnijih aristokrata, branilaca starog režima, odmah su počeli da napuštaju Francusku.^[1] Narod nije samo zauzeo Bastilju, on ju je postepeno razneo ciglu po ciglu. Uskoro su Parižani na tom mestu uredili divan trg. U središtu toga trga podigli su mramorni obelisk, na kome su urezane reči: „Ovde se igra“. 14. juli postao je praznik francuskoga naroda. Ključeve Bastilje Markiz de Lafajet je poslao američkom predsedniku Džordžu Vašingtonu.

Posledice

Pad Bastilje pobrkao je planove o vladinom prevratu koji je pripremao dvor. 14. juli 1789. godine postao je prvi dan Francuske revolucije. Narodna skupština najzad se učvrstila tek posle 14. jula. Zauzeće Bastilje poslužilo je kao primer i ostalim gradovima u Francuskoj. Svuda je narod počeo rušiti mesne bastilje. U celoj Francuskoj dogodilo se jedno isto: narod je zadavao udarac feudalizmu, a rezultati pobede pripali su buržoaziji: ona je došla na vlast. To je bila prekretnica u Francuskoj, a kasnije i evropskoj istoriji jer je po prvi put nastalo građansko društvo, a ukinut je stalež što označava kraj feudalnog režima.^[2] 4. avgusta, na skupštini plemići su se odrekli privilegija, izbrisane su povlastice plemstvu i sveštenstvu, kao i svim ostalim privilegovanim pojedincima ili provincijama i tog dana su svi Francuzi postali jednaki.

Posledice u tadašnjoj Srbiji

Kao i ostatak Evrope tadašnja Srbija nije ostala imuna na ovako velike promene. Tad počinju revolucije i borbe za oslobođenje od turske vlasti. Brojni kasniji zakoni u Srbiji, pa čak i sam Sretenjski ustav pisani su pod uticajem ideja Francuske revolucije.^[3]

Vidi još

Izvori

Tarle, J. V. (2008). Istorija novog veka. Beograd: Naučno delo. ISBN 978-86-6021-007-6.

Spoljašnje veze

Pad Bastilje, Istorijska čitanka

[1] „Istorijska čitanka”.

[2] „BBS”.

[3] „BBS”.

[1]

[2]

[3]