Ofšor centri

Ofšor finansijski centar (Offshore Financial Center - OFC) je poseban segment međunarodnih finansijskih centara, koji se može definisati kao zemlja ili jurisdikcija (teritorija) koja pruža finansijske usluge nerezidentima u meri koja je nesreazmerna veličini i finansiranju svoje domaće privrede. Osnovni indikator ofšor statusa zemlje ili teritorije se determiniše preko nivoa neto izvoza finansijskih usluga u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP).

Osnovna motivacija nerezidenata da posluju u ofšor centrima uključuje razne pogodnosti koji ti centri pružaju poput odsustva poreza, labave regulative, zaštite identiteta i transakcija itd. Ofšor centar je obično rezultat napora da se privreda neke zemlje (teritorije) specijalizuje za izvoz finansijskih usluga, sa ciljem da se generiše prihod koji je od kritične važnosti za nacionalnu privredu.

Prihodi od izvoza finansijskih usluga ofšor centara se obično sastoje od:

1. finansijskih usluga koje se naplaćuju nerezidentima koji posluju u ofšor centrima(bankarske provizije, provizije za posredničke usluge, provizije za upravljanje investicionim fondovima, provizije za upravljanje finansijskom aktivom itd) i
2. takse za registraciju i obnavljanje registracije (dozvole za poslovanje u OFF).

Karakteristike

Osnovne karakteristike tipičnog ofšor centra su:

• primarna poslovna orijentacija je na poslovanju sa nerezidentima,
• postojanje povoljnog poslovnog okruženja (niski standardi nadzora poslovanja,

minimalni zahtevi u pogledu poslovanja i sl) i

• nisko ili nulto poresko opterećenje.

Ofšor centri su primarno sedišta kastodi entiteta koji čuvaju i upravljaju hartijama od vrednosti za račun klijenata koji nisu rezidenti OFC. MMF definiše ofšor centre kao jurisdikciju u čijoj međunarodnoj investicionoj poziciji finansijska aktiva učestvuje sa više od 50% BDP, a u apsolutnom iznosu je veća od jedne milijarde dolara.

Zemlje koje se definišu kao OFC

Procenjuje se da postoji ukupno 46 zemalja (teritorija) koja se mogu definisati kao ofšor finansijski centri (prema procenama MMF-a), odnosno njih 42 (prema procenama Foruma za finansijsku bezbednost).

To su: Andora, Angila, Antigva i Barbuda, Aruba, Bahami, Bahrein, Barbados, Belize, Bermudi, Britanska Devičanska Ostrva, Kajmanska ostrva, Kukova ostrva, Kostarika, Kipar, Gibraltar, Gernzi, Hongkong, Irska, Ostrvo Man, Džerzi, Liban, Lihtenštajn, Luksemburg, Makao, Malezija, Malta, Maršalska ostrva, Mauricijus, Monako, Nauru, Holandski Antili, Nijue, Panama, Samoa, Sejšeli, Singapur, Sent Vinsent i Grenadini, Švajcarska, Vanuatu, Dominikana, Grenada, Monserat i Palau.

Vidi još

• Ofšoring

Spoljašnje veze

• The Economist
• IMF's 2000 report on OFCs