Ostrvo Bujan

U Knjizi o golubovima i drugim srednjovekovnim ruskim knjigama, ostrvo Bujan (rus. Буя́н) ^[1] opisuje se kao misteriozno ostrvo u okeanu sa sposobnošću da se pojavljuje i nestaje sa plimom. Tamo žive tri brata, severni, zapadni i istočni vetrovi, a takođe i Zorje, solarne boginje, koje su sluge ili ćerke solarnog boga Dažboga. ^[2] Postaje poznato zahvaljujući priči Puškina "Priča o caru Saltanu", koja je nastala 1831. godine.

Pozadina

Ostrvo Bujan je istaknuto u mnogim poznatim mitovima. Košćej Besmrtni čuva svoju dušu ili besmrtnost skrivenu upravo na ovom ostrvu. Druge legende nazivaju ostrvo izvorom svih vremenskih prilika, koje je tamo stvorio i poslao u svet bog Perun. Bujan se takođe pojavljuje u Priči o caru Saltanu, o njegovom sinu, slavnom i moćnom bogatiru, knezu Gvidonu Saltanoviču, i o lepoj princezi-labudu, koja je smeštena delimično u Tmutarakanu i u magičnom gradu Ledenec (rus. Леденец) na ostrvu Bujan, kao i u mnogim drugim slovenskim bajkama. Važno je reći da Bujan ima mitski kamen sa lekovitim i magičnim moćima, poznat kao alatir (rus. Алатырь), koju čuvaju ptica Gagana i zmija Garafena. ^[3]

Neki naučnici Bujana tumače kao neku vrstu „slovenskog folklora“. ^[4] Neki naučnici, kao što je V. Vilibahov, tvrde da je Bujan zapravo slovensko ime za neko pravo ostrvo, najverovatnije ostrvo Rigen u Baltičkom moru.

U arhipelagu Severne Zemlje postoji pravo ostrvo Bujan, ali je otkriveno i nazvano mnogo kasnije nego što su se pojavile priče o ostrvu iz bajke (već u 20. veku). Ostrvo Bujan se takođe nalazi u gradu Gus-Hrustalni. Nalazi se na istoimenom jezeru, koje je nekada bio kamenolom ciglane. ^[5]

Uticaj

Korveta klase Bujan je klasa korveta, koje koristi ruska mornarica.
Bujan je restoran ruske kuhinje u Singapuru koji je trenutno zatvoren. ^[6]
Bujan se koristi kao ime jedne od planeta u video igri Signalis.

Reference

^ Dietrich, Anton (1857). Russian Popular Tales. str. 23.
^ Dixon-Kennedy, Mike (1998). Encyclopedia of Russian and Slavic myth and legend. ABC-CLIO. str. 48. ISBN 978-1-57607-130-4.
^ Meletinsky 1990, str. 33.
^ O. Afanasьєv (Poэtičeskie vozzreniя slavяn. Tom 2. 1865 − 1869): narodnі zamovlяnnя, zberegli tak bagato naйdavnіših poetičnih vislovlюvanь, щo znaюtь mіfіčniй bel-gorюč alatir-kamіnь і stavlяtь йogo v tіsnomu, nerozrivnomu zv'яzku z Buяnom-ostrovom
^ „Kak na ostrove Buяne”. Arhivirano iz originala 11 sіčnя 2015. g. Pristupljeno 1 sіčnя 2015. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |access-date=, |archive-date= (pomoć)
^ „Buyan, a Russian-cuisine restaurant in Singapore”. Arhivirano iz originala 2011-06-25. g. Pristupljeno 2017-05-17.

Literatura

Meletinsky, E.M., ur. (1990). Alatыrь [Alatyr]. Soviet Encyclopedia (na jeziku: ruski). Sovetskaя эnciklopediя. str. 333. ISBN 5-85270-032-0.

Spoljašnje veze

(jezik: ruski) Aleksandr Sergeevič Puškin. Skazka o care Saltane Arhivirano 2012-04-21 na sajtu Wayback Machine (test)

Literatura

Bazik D. V. Buяn // Velika ukraїnsьka enciklopedія. URL: https://vue.gov.ua/Буян

[1] Dietrich, Anton (1857). Russian Popular Tales. str. 23.

[2] Dixon-Kennedy, Mike (1998). Encyclopedia of Russian and Slavic myth and legend. ABC-CLIO. str. 48. ISBN 978-1-57607-130-4.

[FOOTNOTEMeletinsky199033-3] Meletinsky 1990, str. 33.

[4] O. Afanasьєv (Poэtičeskie vozzreniя slavяn. Tom 2. 1865 − 1869): narodnі zamovlяnnя, zberegli tak bagato naйdavnіših poetičnih vislovlюvanь, щo znaюtь mіfіčniй bel-gorюč alatir-kamіnь і stavlяtь йogo v tіsnomu, nerozrivnomu zv'яzku z Buяnom-ostrovom

[5] „Kak na ostrove Buяne”. Arhivirano iz originala 11 sіčnя 2015. g. Pristupljeno 1 sіčnя 2015. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |access-date=, |archive-date= (pomoć)

[6] „Buyan, a Russian-cuisine restaurant in Singapore”. Arhivirano iz originala 2011-06-25. g. Pristupljeno 2017-05-17.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]