Osamnaesta srednjobosanska udarna brigada

Osamnaesta srednjobosanska udarna brigada formirana je u drugoj polovini juna 1944. godine u okolini sela Kulaša, blizu izvora reke Ukrine, od Prnjavorskog NOP odreda i Poljskog bataljona 14. srednjobosanske brigade. Početkom avgusta 1944. imala je tri bataljona sa oko 600 boraca, a uključivanjem po jedne čete Tešanjsko-teslićkog i Motajičkog NOP odreda nekoliko dana kasnije formiran je i četvrti bataljon. Bila je u sastavu 53. srednjobosanske divizije NOVJ. Prilivom novih boraca već u septembru 1944. brigada je imala preko 1500 ljudi.[1]

Osamnaesta srednjobosanska udarna brigada NOVJ
Jugoslovenska partizanska zastava
Postojanjejun 1944maj 1945.
Mesto formiranja:
okolina sela Kulaša
Formacija4 bataljona
Jačinaseptembar 1944: 1500 vojnika i oficira[1]
DeoNarodnooslobodilačke vojske Jugoslavije
Angažovanje
OdlikovanjaOrden zasluga za narod

Borbeni put brigade

uredi

u julu, avgustu i septembru 1944. dejstvovala je protiv četničkih snaga na prostoru između reka Bosne, Save i Ukrine. Noću 8/9. septembra oslobodila je Derventu, gde joj se predala domobranska 6. pukovnija sa celokupnim naoružanjem (10 topova, 15 minobacača, 12 mitraljeza, 100 puškomitraljeza, 186 automata, 1600 pušaka i više vagona municije, opreme i santietskog materijala), a nemačka posada koja je pružala jak otpor, zarobljena je a delom uništena. Od 18. do 28. septembra brigada je u Drugoj banjalučkoj operaciji učestvovala u zauzimanju Klašnica, utvrđenog manastira trapista, hidrocentrale i aerodroma kod Zalužana, i sa severa prodrla do vojne bolnice u Banjoj Luci. Pošto je prethodno od 3. do 7. oktobra 1944. u sadejstvu sa 14. i 19. srednjobosanskom brigadom sprečila koncentraciju četničkih snaga zapadne Bosne u rejonu Doboja i grupu brigada Bosansko-krajiškog korpusa JVuO odbacila preko Vrbasa, dok su snage Srednjobosanskog korpusa JVuO bile razbijene u manje grupe, brigada je u sastavu 53. divizije NOVJ učestvovala 14. oktobra u neuspelom napadu na Kotor Varoš, a zatim do kraja godine branila slobodnu teritoriju od upada neprijateljskih snaga iz garnizona Doboja, Dervente, Maglaja i Žepča, i napadala nemačke transporte koji su se dolinom Bosne povlačili na sever. U februaru 1945. ušla je u sastav grupe brigada Zeničkog sektora, gde se istakla u borbama protiv nemačkih jedinica u širem rejonu Zenice i Travnika; od 28. marta do 6. aprila učestvovala je u Sarajevskoj operaciji. Vodila je borbe protiv nemačkih i kvislinških snaga koje su osiguravale odstupnicu iz Sarajeva na severozapad. Noću 11/12. aprila, posle trodnevnih borbi, zajedno s ostalim jedinicama zeničkog sektora i delovima 10. divizije oslobodila je Zenicu, a potom, produžavajući samostalno gonjenje neprijatelja, 15. aprila oslobodila Žepče. Do 15. maja učestvovalaje u borbama za uništenje glavne grupacije četnika Draže Mihailovića, koja se iz zapadne Bosne preko Kotor-Varoši, Fojnice, Ivan-sedla i uz gornji tok Neretve povlačila do Sutjeske, gde je potpuno uništena.[1]

Odlikovana je Ordenom zuasluga za narod.[1]

Reference

uredi
  1. ^ a b v g Vojna enciklopedija (knjiga deveta). Beograd 1975. godina, 101. str.