Ordonans-kompanije

Ordonans-kompanije (fr. Compagnie d'ordonnance) bile su najamničke jedinice u stalnoj službi Francuske i Burgundije u 15. i 16. veku.

Francuski oklopnik (žandarm) iz 15. veka.

Francuska

U stogodišnjem ratu (1337-1453) najamnici su uzeli velikog maha. Formiranjem tzv. velikih kompanija postali su osnovna vojna snaga Francuske, ali u vreme mira i veliki problem, jer su se ostavši bez plate odavali pljački. Ovo je nanosilo naročito velike štete trgovini koja se u to vreme brzo razvijala. Na inicijativu francuskih trgovaca kralju je odobren poseban porez da bi najamnike mogao uzeti u stalnu službu. Kraljevom uredbom (fr. ordonnance) od 26. maja 1445. formirano je 15 kompanija, otuda nazvanih ordonans-kompanije. Svaka je imala 100 kopalja od po 6 ljudi na konju: oklopnik (oklopni konjanik), laki konjanik, dva strelca, nosilac oružja i paž. Samo su prva četvorica bili borci. Na čelu ordonans-kompanije bio je kapetan, obično plemić, koji je komandovao uz pomoć poručnika, stegonoše, zastavnika i oficira koji se brinuo o smeštaju i logorovanju (fr. marechal des logis). Oklopnici, nazvani i žandarmi (fr. gendarmes), zaštićeni oklopom, bili su naoružani kopljem dugim 5 m, ravnim mačem i buzdovanom koji je visio na sedlu. U početku oklopnici su imali po 4 konja: za borbu, pokret, prtljag i slugu; obično su se borili izdvojeni od ostalih. Strelci i laki konjanici, manje zaštićeni, obrazovali su neku vrstu lake konjice koja je izviđala i gonila. Porez za izdržavanje ordonans-kompanija prikupljao je glavni ratni blagajnik (fr. tresorier general de guerre), a novac predavao kapetanima. Oklopnik je primao 10 livara mesečno, strelac 5, laki konjanik 4, a paž 3. Za ishranu su se starali sami.

Burgundija

Po uzoru na Francusku, ordonans-kompanije je formirao i burgundski vojvoda Karlo Smeli, ali ih je ojačao sa po 300 pušaka i 100 samostrelaca, poslužilaca kulevrina i kopljanika. U burgundskim ordonans-kompanijama združeni su svi rodovi oružja onog vremena. Velika uredba Karla Smelog iz 1473. najpotpuniji je dokument o ordonans-kompanijama iz 15. veka. Reguliše najsitnije detalje - regrutovanje starešina i vojnika, odsustva; bavi se administracijom (plata, oprema, oružje), marševskim poretkom, stanovanjem, odnosom prema stanovništvu, hijerarhijom, disciplinom, kaznama.

Značaj

Ordonans-kompanije smatraju se često kao početak stajaće vojske u Zapadnoj Evropi, ali ih je pravilnije shvatiti kao visoko organizovano viteštvo koje pripada srednjem veku. U hugenotskim ratovima 16. veka pod uticajem razvoja vatrenog oružja ordonans-kompanije postepeno menjaju opremu, formaciju i taktiku, pretvarajući se u konjičke čete u neposrednoj kraljevoj (dvorskoj) službi, kao vojna kuća kralja.

Literatura

• Nikola Gažević, Vojna enciklopedija (knjiga 6), Vojnoizdavački zavod, Beograd (1973), str. 440