Википедија

Орао

велика птица месождер
Za druge upotrebe, pogledajte Orao (višeznačna odrednica).

Orao je naziv nekoliko rodova ptica grabljivica iz reda Accipitriformes, kao i svih vrsta iz ovih rodova. Svi rodovi orlova taksonomski spadaju u potporodice orlovi (Aquilinae), morski orlovi ribari (Haliaeetinae), orlovi zmijari (Circaetinae) i orlovi harpije (Harpiinae), koje pripadaju porodici jastrebova (Accipitridae). Gnezde se na visokim stablima i nepristupačnim planinskim liticama. Uglavnom se hrane manjim sisarima, pticama, ribama, a ponekad i životinjskim lešinama.

Orao
Sa leva na desno: Suri orao (Aquila chrysaetos), smeđi zmijski orao (Circaetus cinereus), crni orao samotnjak (Buteogallus solitarius), crni orao (Ictinaetus malaiensis) i afrički riblji orao (Haliaeetus vocifer).
Orao belorepan
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Animalia
Tip:
Chordata
Klasa:
Aves
Potklasa:
Carinatae
Infraklasa:
Neornithes
Red:
Accipitriformes
Porodica:
Accipitridae
Potporodice i rodovi
  • Aquilinae
    • Spizaetus
    • Nisaetus
    • Lophaetus
    • Stephanoaetus
    • Polemaetus
    • Hieraaetus
    • Lophotriorchis
    • Aquila
    • Clanga
    • Ictinaetus
    • Harpagornis †
  • Haliaeetinae
    • Haliaeetus
    • Ichthyophaga
  • Circaetinae
    • Terathopius
    • Circaetus
    • Spilornis
    • Pithecophaga
  • Harpiinae
    • Morphnus
    • Harpia
    • Harpyopsis

Većina od oko 60 vrsta orlova naseljava Evroaziju i Afriku.[1] Samo nekoliko vrsta naseljava druge kontinente Severnu i Južnu Ameriku i Australiju.

Opis

uredi

Orlovi su velike, snažno građene ptice grabljivice, teške glave i kljuna. Čak i najmanji orlovi, kao što je orao čizmaš (Aquila pennata), koji je po veličini uporediv sa običnim mišarom (Buteo buteo) ili crvenorepim jastrebom (B. jamaicensis), imaju relativno duža i ravnomernije široka krila i više direktan, brži let – uprkos smanjenoj veličini aerodinamičkog perja. Većina orlova je veća od bilo koje druge grabljivice osim nekih lešinara. Najmanja vrsta orla je južnonikobarski zmijski orao (Spilornis klossi), sa 450 g (1 lb) i 40 cm (16 in). Najveće vrste su razmatrane u nastavku. Kao i sve ptice grabljivice, orlovi imaju veoma velike kukaste kljunove za kidanje mesa sa plena, snažne, mišićave noge i moćne kandže. Kljun je obično teži od kljuna većine drugih ptica grabljivica. Orlove oči su izuzetno moćne. Procenjuje se da bojni orao, čije su oči više od dva puta veće od ljudskih, ima oštrinu vida do 8 puta veću od ljudske. Ova oštrina omogućava orlovima da uoče potencijalni plen sa veoma velike udaljenosti.[2] Ovaj oštar vid prvenstveno se pripisuje njihovim izuzetno velikim zenicama koje obezbeđuju minimalnu difrakciju (rasipanje) dolazne svetlosti. Ženke svih poznatih vrsta orlova su veće od mužjaka.[3][4]

Orlovi obično grade svoja gnezda, nazvana iris, na visokim drvećem ili na visokim liticama. Mnoge vrste polažu dva jajeta, ali starije, veće pile često ubija svog mlađeg brata ili sestru kada se izleže. Roditelji ne preduzimaju ništa da zaustave ubistvo.[5][6] Kaže se da orlovi lete iznad oblaka, ali to nije tačno. Orlovi lete tokom oluja i jedre potpomognuti pritiskom vetra. Ovo štedi energiju ptice. Zbog veličine i moći mnogih vrsta orlova, oni su rangirani na vrhu lanca ishrane kao vrhunski grabežljivci u svetu ptica. Vrsta plena varira u zavisnosti od roda. Orlovi Haliaeetus i Ichthyophaga preferiraju da hvataju ribu, iako vrste iz prvog roda često hvataju razne životinje, posebno druge vodene ptice, i moćni su kleptoparaziti drugih ptica. Zmijski orlovi iz rodova Circaetus, Terathopius, i Spilornis uglavnom love širok raspon različitih zmija koje se nalaze u tropima Afrike i Azije. Orlovi iz roda Aquila često su najveće ptice grabljivice u otvorenim staništima, uzimajući gotovo sve kičmenjake srednje veličine koje mogu uloviti. Tamo gde su orlovi roda Aquila odsutni, drugi orlovi, kao što je buteoninski crnoprsi orao iz Južne Amerike, mogu zauzeti poziciju najvećeg grabljivica na otvorenim područjima. Mnogi drugi orlovi, uključujući rod Spizaetus bogat vrstama, žive pretežno u šumama. Ovi orlovi često ciljaju različite sisare i ptice koje žive na drvetu ili na zemlji, koji često ne sluteći upadaju u zasedu u tako gustom, čvornovatom okruženju. Tehnike lova se razlikuju među vrstama i rodovima, pri čemu su neki pojedinačni orlovi koristili prilično različite tehnike zasnovane na njihovom okruženju i plenu u bilo kom trenutku. Većina orlova zgrabi plen bez sletanja i poleti sa njim, tako da se plen može odneti do legla i rastrgnuti.[7]

Beloglavi orao je poznat po tome što je leteo sa najvećim teretom za koji je verifikovano da ga nosi bilo koja leteća ptica, pošto je jedan orao leteo sa lanetom crnorepog jelena od 6,8 kg (15 lb).[8] Međutim, mali broj orlova može ciljati plen znatno teži od njih samih; takav plen je pretežak da bi se moglo sa njim leteti, te se ili pojede na mestu ubijanja ili u komadima odnese nazad u gnezdo. Zlatni i krunski orao mogu da ubiju kopitare težine do 30 kg (66 lb), a zabeleženo je da je bojni orao čak usmrtio dujkera teškog 37 kg (82 lb), 7–8 puta težeg od orla.[7][9] Autori publikacija o pticama Dejvid Alen Sibli, Pit Dan i Klej Saton ovako su opisali razliku u ponašanju između orlova lovaca i drugih ptica grabljivica (u ovom slučaju ćelavog i surog orla u poređenju sa drugim grabljivicama u Severnoj Americi):[10]

Oni imaju najmanje jednu jedinstvenu karakteristiku. Primećeno je da se većina ptica grabljivica osvrće preko ramena pre nego što udare plen (ili ubrzo nakon toga); predacija je ipak mač sa dve oštrice. Smatra se da svi jastrebovi imaju ovu naviku, od najmanje vetruške do najvećeg feruginusa - ali ne i orlovi.

Među orlovima su neke od najvećih ptica grabljivica: samo su kondori i neki lešinari Starog sveta značajno veći. Redovno se raspravlja o tome koja je najveća vrsta orla. Oni se mogu se meriti na različite načine u ukupnoj dužini, masi tela ili rasponu krila. Različite potrebe za životnim stilom različitih orlova rezultiraju promenljivim merenjima od vrste do vrste. Na primer, mnogi orlovi koji žive u šumi, uključujući veoma velikog orla harpiju, imaju relativno kratak raspon krila, što je karakteristika neophodna da bi mogli da manevrišu brzim, kratkim naletima kroz gusto pošumljena staništa.[7] Orlovi iz roda Aquila, koji se nalaze skoro isključivo na otvorenom, poznati su po svojoj sposobnosti da lebde i imaju relativno duga krila za svoju veličinu.[7]

Ove liste prvih pet orlova su zasnovane na težini, dužini i rasponu krila. Osim ako nije drugačije naznačeno referencom, navedene vrednosti su medijana za svako merenje u vodiču Ptice grabljivice sveta[11] u kojem su navedena samo merenja koja su autori mogli lično da verifikuje.[7]

Rang Uobičajeno ime Naučno ime Telesna težina
1 Belopleći bjelorepan Haliaeetus pelagicus 6,7 kg (14 3⁄4 lb)
2 Filipinski orao Pithecophaga jefferyi 6,35 kg (14 lb)
3 Harpija Harpia harpyja 5,95 kg (13 lb)
4 Belorepan Haliaeetus albicilla 4,8 kg (10 1⁄2 lb)[12]
5 Bojni orao Polemaetus bellicosus 4,6 kg (10 1⁄4 lb)[12]
Rang Uobičajeno ime Naučno ime Ukupna dužina
1 Filipinski orao Pithecophaga jefferyi 100 cm (3 ft 3 in)[13]
2 Harpija Harpia harpyja 98,5 cm (3 ft 3 in)
3 Repati orao Aquila audax 95,5 cm (3 ft 2 in)
4 Belopleći bjelorepan Haliaeetus pelagicus 95 cm (3 ft 1 in)
5 Krunski orao Stephanoaetus coronatus 87,5 cm (2 ft 10 in)
Rang Uobičajeno ime Naučno ime Srednji raspon krila
1 Belorepan Haliaeetus albicilla 218,5 cm (7 ft 2 in)
2 Belopleći bjelorepan Haliaeetus pelagicus 212,5 cm (7 ft 0 in)
3 Repati orao Aquila audax 210 cm (6 ft 11 in)[14][15]
4 Suri orao Aquila chrysaetos 207 cm (6 ft 9 in)
5 Bojni orao Polemaetus bellicosus 206,5 cm (6 ft 9 in)

Habitat

uredi

Orlovi su generalno rasprostranjeni u svim tipovima staništa i skoro svim delovima sveta. Ove ptice se mogu naći u severnoj tundri do tropskih kišnih šuma i pustinja. U Severnoj Americi, ćelavi orao i zlatni orao su veoma česti.

Ostalih devet vrsta su endemske za Centralnu i Južnu Ameriku. Ptice imaju visoko koncentrisanu populaciju u Africi i istočnoj hemisferi. Nekoliko ostrva u Indijskom i Tihom okeanu takođe su bogata i imaju različite vrste orlova.[16]

Grupe

uredi

Orlovi se često neformalno dele u četiri grupe.[a][18]

Zmijski orlovi su smešteni u potporodicu Circaetinae. Ribarski orlovi, čizmaški orlovi i harpije tradicionalno su svrstani u potporodicu Buteoninae zajedno sa jastrebovima (buteoninskim jastrebovima) i ejama. Neki autori tretiraju ove grupe kao plemena Buteoninae; Lerner & Mindel[19] su predložili odvajanje grupa orlova u sopstvene potfamilije Accipitridae.

Napomene

uredi
  1. ^ "There are four major groups of eagles: fish eagles, booted eagles, snake eagles and giant forest eagles."[17]

Izvori

uredi
  1. ^ del Hoyo, J.; Elliot, A. & Sargatal, J. (editors). (1994). "Handbook of the Birds of the World", Volume 2: "New World Vultures to Guineafowl."
  2. ^ Shlaer, Robert (1972). „An Eagle's Eye: Quality of the Retinal Image” (PDF). Science. 176 (4037): 920—922. Bibcode:1972Sci...176..920S. PMID 5033635. S2CID 8034443. doi:10.1126/science.176.4037.920. Arhivirano iz originala (PDF) 30. 11. 2012. g. Pristupljeno 16. 4. 2012. 
  3. ^ Leclerc, Georges; Louis, Comte de Buffon (2010). The Natural History of Birds: From the French of the Count de Buffon; Illustrated with Engravings, and a Preface, Notes, and Additions, by the Translator. Cambridge University Press. str. 60—. ISBN 978-1-108-02298-9. Arhivirano iz originala 29. 4. 2016. g. 
  4. ^ Grambo, Rebecca L. (2003). Eagles. Voyageur Press. ISBN 978-0-89658-363-4. Arhivirano iz originala 30. 4. 2016. g. 
  5. ^ Grambo, Rebecca L (2003). Eagles. Voyageur Press. str. 32. ISBN 978-0-89658-363-4. 
  6. ^ Stinson, Christopher H (1979). „On the Selective Advantage of Fratricide in Raptors”. Evolution. 33 (4): 1219—1225. JSTOR 2407480. PMID 28563923. doi:10.2307/2407480. 
  7. ^ a b v g d Ferguson-Lees, J.; Christie, D. (2001). Raptors of the World. London: Christopher Helm. ISBN 0-7136-8026-1. 
  8. ^ „Amazing Bird Records”. Trails.com. Arhivirano iz originala 20. 6. 2017. g. Pristupljeno 20. 7. 2012. 
  9. ^ Watson, Jeff (2011). The Golden Eagle (Second izd.). ISBN 978-0-30017-019-1. 
  10. ^ Sutton, C.; Dunne, P.; Sibley, D. (1989). Hawks in Flight: The Flight Identification of North American Migrant Raptors . Boston: Houghton Mifflin Harcourt. ISBN 0-3955-1022-8. 
  11. ^ Ferguson-Lees, et al.)
  12. ^ a b del Hoyo, J; Elliot, A; Sargatal, J (1996). Handbook of the Birds of the World. 3. Barcelona: Lynx Edicions. ISBN 84-87334-20-2. 
  13. ^ Gamauf, A.; Preleuthner, M.; Winkler, H. (1998). „Philippine Birds of Prey: Interrelations among habitat, morphology and behavior” (PDF). The Auk. 115 (3): 713—726. JSTOR 4089419. doi:10.2307/4089419. Arhivirano (PDF) iz originala 23. 8. 2014. g. 
  14. ^ Morgan, A.M. „The spread and weight of the Wedge-tailed Eagle” (PDF). South Australian Ornithologist. 11: 156—157. Arhivirano iz originala (PDF) 24. 4. 2013. g. 
  15. ^ Wood, Gerald (1983). The Guinness Book of Animal Facts and Feats. ISBN 978-0-85112-235-9. 
  16. ^ „Eagle: Description, Pictures, & Fun Facts I TheBirdPedia” (na jeziku: engleski). 2021-12-25. Pristupljeno 2022-02-07. 
  17. ^ Stalcup, Carolyn. „All About Eagles”. The American Eagle Foundation. Arhivirano iz originala 14. 7. 2014. g. Pristupljeno 25. 5. 2014. 
  18. ^ Rutledge, Hope. „Eagles of the World”. American Bald Eagle Information. Arhivirano iz originala 28. 5. 2014. g. Pristupljeno 11. 6. 2014.  from Grambo, Rebecca L. (1999). Eagles . Voyageur Press, Inc. ISBN 9780896583634. 
  19. ^ Lerner, H. R. L.; Mindell, D. P. (2005). „Phylogeny of eagles, Old World vultures, and other Accipitridae based on nuclear and mitochondrial DNA”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 37 (2): 327—346. PMID 15925523. doi:10.1016/j.ympev.2005.04.010. 

Literatura

uredi
  • del Hoyo, J.; Elliot, A. & Sargatal, J. (editors). (1994). "Handbook of the Birds of the World," Volume 2: "New World Vultures to Guineafowl." Lynx Edicions. ISBN 84-87334-15-6

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Орао&oldid=28331169”