Opsada Soluna (617)
Opsadu Soluna izvršili su 617. ili 618. godine Avari i Sloveni. Deo je Vizantijsko-avarskih ratova. Završena je neuspehom avarsko-slovenske vojske.
| Opsada Soluna | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Deo Vizantijsko-avarski ratovi | |||||||
 Balkan krajem 6. veka | |||||||
| |||||||
| Sukobljene strane | |||||||
| Sloveni i Avari | Vizantija | ||||||
Pozadina
urediU poslednjoj četvrtini 6. veka Vizantijski Balkan pogođen je invazijom Avara koji su se, nakon uništenja države Gepida i povlačenja Langobarda u Italiju, učvrstili u Panonskoj niziji. Avari su imali pomoć Slovena koji su nastanjivali levu obalu Donjeg Dunava. Istočnu granicu ugrožavala je Sasanidska Persija. Nakon pada Sirmijuma i Singidunuma 582. godine Balkan je ostao nebranjen od avarskih napada koje je na nekoliko godina zaustavila Mavrikijeva kontraofanziva[1][2]. Solun je u to vreme bio najznačajniji vizantijski grad na Balkanu i drugi po veličini grad Carstva. Foka je tokom svoje vladavine dankom u zlatu održavao mir sa Avarima[3][4]. To ih ipak nije sprečilo da pustoše balkanske provincije. Od pustošenja nisu pošteđeni ni zapadni delovi Poluostrva koje su napadi Huna i Ostrogota zaobilazili. Arheološke tragove slovenskih napada početkom 7. veka predstavljaju selišta Slovena i nekropole sa urnama u istočnom priobalnom pojasu Donje Mezije ka granici Male Skitije i Dunavu kao granici Dakije Ripenzis. U spisu o čudima Svetog Dimitrija zabeleženo je da je narod Slovena opustošio Tesaliju sa ostrvima, Heladu, Kikladska ostrva, Ahaju, Epir, pa čak i Malu Aziju. Godine 614. pala je Salona, sedište provincije Dalmacije. Vizantijsku vlast na ovim prostorima obnoviće tek car Vasilije Makedonac u 9. veku. Niš i Serdika osvojeni su 615. godine, a Solun je morao izdržati dve velike opsade[5].
Opsada
urediGrupa slovenskih plemena je 615. godine opsela Solun. Predvodio ih je Hatson. Napad je završen neuspehom[6][7]. Sloveni su nakon ovog neuspeha poslali kanu delegate obećavajući veliki plen u slučaju osvajanja Soluna. Do avarskog napada na Solun došlo je 617. ili 618. godine. Opsada je opisana u "Čudima svetog Dimitrija". Napad je bio neočekivan. Kagan je koristio opsadne kule i katapulte. Iraklije, iznenađen avarskim napadom, zbog pretnji Persijanaca nije mogao da pošalje pomoć. Međutim, zbog neiskustva Avara u rukovanju opsadnim spravama opsada nije uspela[8][9]. Opsadna kula se srušila na same Avare. Opsada je trajala 33 dana i završena je pregovorima između kagana i upravnika Soluna. Avari su se povukli kada im je plaćen danak u zlatu. Sloveni su svoje zarobljenike prodali Solunjanima. Solun će decenijama, sve do 676. godine, ostati pošteđen slovenskih napada[10].
Vidi još
urediReference
uredi- ^ Christophilopoulou 2006, str. 13–14.
- ^ Pohl 1988, str. 70–89.
- ^ Pohl 1988, str. 101–107.
- ^ Christophilopoulou 2006, str. 14–17.
- ^ Christophilopoulou 2006, str. 15, 22.
- ^ Christophilopoulou 2006, str. 25.
- ^ Pohl 1988, str. 241.
- ^ Christophilopoulou 2006, str. 26.
- ^ Pohl 1988, str. 242.
- ^ Pohl 1988, str. 242–243.
Literatura
uredi- Christophilopoulou, Aikaterini (2006). „Βυζαντινή Μακεδονία. Σχεδίασμα για την εποχή από τα τέλη του Στ' μέχρι τα μέσα του Θ' αιώνος”. Βυζαντινή Αυτοκρατορία, Νεώτερος Ελληνισμός. Athens: Herodotos. str. 9—68. ISBN 978-960-8256-55-2.
- Pohl, Walter (1988). Die Awaren. Ein Steppenvolk in Mitteleuropa 567–822 n. Chr. Munich: Verlag C.H. Beck. ISBN 978-3-406-33330-9.