Oninski rat

Oninski rat (1467 — 1477) je građanski rat u Japanu tokom Muromači perioda. Oninski rat označio je početak perioda velikih građanskih ratova i sloma centralne vlasti u Japanu poznat kao Doba zaraćenih država ili Sengoku period (1467-1615).

Onin rat
Mesto izbijanja Oninskog rata
Vreme 1467-1477 Mesto Japan Uzrok borba za vlast unutar šogunata Ašikaga Ishod raspad centralne vlasti i početak erioda anarhije poznatog kao Sengoku (1467-1600). Teritorijalne promene većina provincija se otcepila od šogunata u Kjotu.
Sukobljene strane
Klan Hosokava	Klan Jamana
Komandanti i vođe
Hosokava Kacumoto	Jamana Močitojo
Jačina
100.000	100.000

Povod

Šogun Ašikaga Jošimasa proglasio je svog brata Jošimija naslednikom šogunata. Godinu dana kasnije Jošimasa Ašikaga dobija sina i menja mišljenje i proglašava sina naslednikom.

Dva klana Jamana i Hosokava su dotad bili rivali i mešali su se jedni drugima u poslove. Kad su videli dva kandidata za šoguna staju na dve suprotne strane. Jamana Souzen odlučuje da podrži Jošimasinog sina, a Hosokava Kacumoto podržava Jošimasinog brata. Skupili su velike armije. Jamana je skupio 80.000 samuraja i plaćenika, a Hosokava 85.000 i sreću se u Kjotu. Niko još ne počinje rat da ih šogun ne bi smatrao pobunjenicima. Rat je ipak započeo kad je Jamana dovukao dodatnih 20.000 ljudi, a Hosokavina kuća se misteriozno zapalila. Time je klan Jamana smatran pobunjeničkim.

Bitke

Rat započinje u julu 1467. Do septembra severni delovi Kjota su bili ruševine, a svi su bežali iz Kjota, stare carske prestolnice. Čelnici klanova su umrli 1473, ali rat se nastavljao. Deset godina nakon početka rata celi Kjoto je bio ruševina. Šogun nije činio ništa da zaustavi rat. Dok je rat trajao on je provodio vreme u kulturnim aktivnostima.

Nasilje u celom Japanu

Nasilje u Kjotu ostavilo je teške posledice. Videlo se da šogun kao centralna vlast ništa ne poduzima. Zbog toga se zaključuje da je mač najbolji način rešavanja sporova, pošto centralna vlast ništa ne čini. Započinju mali ratovi po provincijama po celom Japanu.

U provinciji Jamaširo dva klana ulaze u dugotrajni rat bez pobednika. Seljaci i siromašniji samuraji (kokuđini) su se pobunili 1485, stvorili su svoju ustaničku vojsku (iki) i prisilili klanove da napuste njihov region. Iki, armija siromašnih je postala toliko snažna da je vladala Jamaširo regionom. Iki armije su se pojavile po svim delovima Japana. Tako je u provinciji Kaga sekta amida budista (Prava škola čiste zemlje) formirala vlastitu iki armiju i do 1488. isterala je najvažnije velikaše iz provincije. Na reci Jodo podigli su utvrđeni zamak.

Posledice

Posle Oninskog rata Ašikaga šogunat se skoro potpuno raspao. Porodica Hosokava vlada, a Ašikaga šoguni su samo njihove marionete. Jošimasin sin Jošitane Ašikaga je postao 1490. šogun, ali Kanrei Hosokava proglašava drugog Ašikagu, Jošicumija Ašikagu da je šogun. Klan Uči staje iza Jošitanea, nudeći vojnu pomoć. Tek 1508. uz pomoć Učija Jošitane Ašikaga postaje šogun.

Posle toga počinje serija borbi za kontrolu marionetske šogunatske vlasti. Hosokava klan je počeo unutrašnje borbe oko svog nasleđa. Hosokave takođe pokušavaju da stvore rat unutar Učijevog teritorija.

Vidi još

• Kamakura period