Okeanska kora

Okeanska kora je vrsta Zemljine kore izgrađene od bazalta i gabra, kao i gornjeg dela mantla sastavljenog od peridotita. Okeanska kora je deo Zemljine litosfere koja gradi okeanske basene. Primarno je sastavljena od mafičnih stena, bogatih gvožđem i magnezijumom. Tanja je od kontinentalne kore, jer njena debljina ne prelazi 10 kilometara. Međutim, znatno je gušća, sa prosečnom gustinom od 2,9 g/cm³.^[1]

Sastav

Iako do sada nije nabušena kompletna sekcija okeanske kore, geolozi na nekoliko različitih mesta imaju pokazatelje o tome kako izgleda okeansko dno. Pretpostavke o sastavu okeanske kore bazirane su na istraživanjima ofiolita (delova okeanske kore koji su sačuvani na kontinentima), poređenju seizmičke strukture okeanske kore sa laboratorijski određenim brzinama seizmičkih talasa na uzorcima poznatog sastava, i uzorcima prikupljenih sa okeanskog dna bušenjem. Okeanska kora je u velikoj meri jednostavnije građe od kontinentalne kore i u opštem slučaju se može podeliti u tri dela.

Sloj 1 ima prosečnu debljinu oko 0,4 km. Sastoji se od nekonsolidovanih ili polukonsolidovanih sedimenata, koji su obično vrlo tanki ili uopšte ne postoje u zonama blizu srednjookeanskih grebena. Sedimenti su terigenog tipa blizu kontinentalnih margina, što znači da potiču sa kontinenta, za razliku od dubokovodnih sedimenata koji su izgrađeni od malih ljuštura marinskih organizama i imaju karbonatni ili silikatni sastav. Takođe, sedimenti ovog dela okeanske kore mogu biti izgrađeni i od vulkanske prašine ili terigenog materijala transportovanog turbiditnim tokovima.^[2]
Sloj 2 se može podeliti u dva dela: sloj 2A - predstavlja najviši vulkanski sloj debeo 0,5 km, izgrađen od fino-kristalastog bazalta obično u formi pilou lava; i sloj 2B - koji ima debljinu od 1,5 km i izgrađen je od dijabaznih dajkova.
Sloj 3 je nastaje sporim hlađenjem magme ispod površine i sastoji se od grubozrnih gabrova i kumulatnih ultramafitskih stena. Ovaj sloj čini preko dve trećine ukupne zapremine okeanske kore i ima debljinu skoro 5 km.

Geohemija

Najveću zapreminu okeanskog dna čine bazalti srednjookeanskih grebena, koji nastaju od toleitskih magmi sa niskim sadržajem kalijuma. Ove stene imaju male koncentracije velikih jona litofilnih elemenata, lakih elemenata retkih zemalja, volatilnih elemenata i drugih visoko inkompatibilnih elemenata. Mogu se naći bazalti obogaćeni inkompatibilnim elementima, ali su oni retki i povezani su sa vrućim tačkama na srednjookeanskim grebenima, kao što su lokaliteti na ostrvu Galapagos, Azorskim ostrvima i Islandu.^[3]

Vidi još

Reference

^ Rogers 2008, str. 19
^ D. R. Bowes. The Encyclopedia of Igneous and Metamorphic Petrology, Van Nostrand Reinhold. 1989. ISBN 978-0-442-20623-9.
^ Clare P. Marshall, Rhodes W. Fairbridge (1999). Encyclopedia of Geochemistry. Kluwer Academic Publishers. ISBN 978-0-412-75500-2.

Literatura

Blake, Stephen; Burton, Kevin (2008). Rogers, Nick, ur. An introduction to our dynamic planet. Cambridge University Press. str. 19. ISBN 978-0-521-49424-3.

Spoljašnje veze

[Rogers-1] Rogers 2008, str. 19

[2] D. R. Bowes. The Encyclopedia of Igneous and Metamorphic Petrology, Van Nostrand Reinhold. 1989. ISBN 978-0-442-20623-9.

[3] Clare P. Marshall, Rhodes W. Fairbridge (1999). Encyclopedia of Geochemistry. Kluwer Academic Publishers. ISBN 978-0-412-75500-2.

[1]

[2]

[3]