Odnosi Srbije i Francuske

Odnosi Srbije i Francuske su inostrani odnosi Republike Srbije i Francuske Republike.

U moderno doba, Srbija i Francuska uspostavljaju zvanične diplomatske odnose neposredno nakon Berlinskog kongresa, 1. januara 1879. Francuska ima ambasadu u Beogradu, a Srbija ima ambasadu u Parizu i konzulat u Strazburu.

Poslednja zvanična poseta francuskog predsednika Srbiji dogodila se u julu 2019. godine, kada je Emanuel Makron zvanično dočekan u Beogradu.

Istorija odnosa

Srednji vek

Manastir Gradac zadužbina kraljice Jelene Anžujske

Još u srednjem veku, Srbija i Francuska su imale kontakte. Svakako najznačajniji događaj u ovim odnosima je bila ženidba kralja Uroša princezom Jelenom Anžujskom (iz francuske dinastije Anžujci). Jedan od spomenika ovog braka jeste i Dolina jorgovana u dolini Ibra. Kraljica Jelena, kao žena kralja, a kasnije i kao suvladarka sa svojim sinovima kraljem Dragutinom i kraljem Milutinom, je ostavila značajnu kulturnu zaostavštinu za sobom. Bila je zaslužna za razvijanje visokog stepena verske trpeljivosti između pravoslavaca i katolika. Takođe, ona je bila ktitorkom manastira Gradca, kao i osnivačica prve škole za žene u ovom delu Evrope.

Francuska i razdoblje austro-turskih ratova

u razdoblju Velikog turskog rata Francuska napada Austriju, pa se austrijska vojska povukla iz Srbije na levu obalu Dunava i Save (vidi Velike seobe Srba).

Od Srpske revolucije do Prvog svetskog rata

Ipolit Monden Francuz prvi ministar vojni Kneževine Srbije od 1862. do 1865.

Prvi zvanični dokument modernih odnosa Srbije i Francuske predstavlja pismo Karađorđa upućeno Napoleonu u vreme Srpske revolucije. U njemu, Karađorđe izražava svoje simpatije prema Francuskoj i njenoj revoluciji. Međutim, Napoleon je u tom trenutku imao druge prioritete, tako da je tada ta saradnja izostala.

Karađorđe je poslao svog izaslanika Rada Vučinića (1809) da potraži od njega pomoć i zaštitu, Napoleon nije obećao ništa određeno, ali je zadržao Karađorđeva izaslanika kad je došao u Pariz i izdržavao ga je (1810—1814).

Pariskim mirom 1856. kojim je završen Krimski rat Srbija je izašla ispod isključivog pokroviteljstva Rusije i došla pod zaštitu svih evropskih država.

Latinska monetarna unija 1914. godine

Sredinom i krajem 19. veka, francuski uticaj u Srbiji postaje sve jači. Brojni Srbi, kasnije visoki politički dužnici, kulturni radnici i naučnici se školuju u Francuskoj. Uticaj se širi na sve oblasti života tadašnje Srbije, a jedan od najznačajnijih predstavnika ove veze i ovog kulturološkog kruga je svakako Jovan Skerlić. Takođe, Srbija ulazi i u Latinsku monetarnu uniju čiji je nosilac bila upravo Francuska. Privredni odnosi značajno ojačavaju nakon Carinskog rata i pune emancipacije privrede Srbije.

Prvi svetski rat

U vreme Prvog svetskog rata, Srbija i Francuska su bile saveznice. Francuska je objavila rat Austrougarskoj 11. avgusta 1914.

Francuski šlem Adrian M15 u Vojsci Kraljevine Srbije

Francuska je pomagala Srbiju u naoružanju, a kasnije je organizovala i prebacivanje srpske vojske sa jadranske obale na ostrvo Krf. Takođe, zbrinula je i brojne bolesnike i ranjenike u svojim bolnicama, a decu i omladinu je smestila u svoje škole u Francuskoj. Francuska je bila i jedna od glavnih organizatora Solunskog fronta, a na čelu ujedinjene oslobodilačke srpsko-francuske vojske se nalazio francuski general Franše d’Epere.

Odnosi Jugoslavije i Francuske

Diplomatske odnose sa crnogorskim dvorom kralja Nikole i njegovom vladom, Francuska je prekinula tek 20. decembra 1920. godine posle parlamentarnih izbora u KSHS održanim 28. novembra iste godine.^[1]

Tadašnja Kraljevina Jugoslavija i Francuska su bile čvrsto povezane (vidi Mala antanta).

Beograd je drugi od pet gradova van Francuske koji nosi orden Legije časti, a njega je Beogradu lično dodelio general Franše d’Epere na svečanosti na Terazijama 30. januara 1921. A savezništvo je ovekovečeno i Spomenikom zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu 1930.

Marseljski atentat na kralja Aleksandra I Karađorđevića i francuskog ministra inostranih poslova Luja Bartua se odigrao prilikom zvanične posete Francuskoj republici 9. oktobra 1934. godine.

Predsednik jugoslovenske vlade Milan Stojadinović je bio u zvaničnoj poseti Parizu septembra 1935.

Bivši đaci francuskih škola su 26. marta 1938. otvorili Godinu Francuske, na 23. godišnjicu "Srpskog školskog dana u Francuskoj".^[2]

Drugi svetski rat

U Hitlerovom „svetskom poretku“, Francuska i Srbija su svedene na marionete za izvlačenje sirovina za privredu Trećeg rajha.^[3]

De Gol i Jugoslavija

Iako saveznice i pobednice i u Drugom svetskom ratu, odnosi Francuske i Jugoslavije, posle 1945. nisu više bili tako srdačni. Promena društveno-ekonomskog sistema u Jugoslaviji (iz kapitalizma u komunizam) i nacionalizacija imovine francuskih kompanija su bile samo deo problema.

Najveću krizu u ovom periodu predstavlja sukob oko Beogradskog procesa, tj. suđenja Dragoljubu Mihailoviću. Ovom procesu su se posebno protivile Sjedinjene Američke Države, i naročito Francuska. Predsednik Francuske, general Šarl de Gol, koji je bio veliki prijatelj i školski drug Mihailoviću sa Francuske vojne akademije, je uputio molbu Titu da ga oslobodi. Uprkos pritiscima spolja, sudski postupak je završen i Dragoljub Mihailović je osuđen za veleizdaju i kolaboraciju sa nacističkim okupatorima i streljan. Nakon toga, iako diplomatski odnosi nisu prekinuti, odnosi između Francuske i Jugoslavije se hlade.

Josip Broz Tito je posetio Francusku maja 1956. na poziv predsednika Republike Rene Kotija.

Druga tačka razdora u jugoslovensko-francuskim odnosima je bio Alžirski rat za nezavisnost. S obzirom na jugoslovensku politiku nesvrstanosti, Tito je podržavao alžirsku stranu. To je razjarilo Šarla de Gola i izazvalo francuske proteste upućene jugoslovenskoj strani.

Jugoslovensko-francuski odnosi nakon De Gola

Nakon ostavke francuskog predsednika Šarla de Gola i rešavanja Alžirske krize, jugoslovensko-francuski odnosi se normalizuju. Francuski predsednik Fransoa Miteran je proglašen počasnim građaninom Beograda 1983.^[4]

Dolazi do obnove tradicionalno dobrih društvenih i kulturnih veza između dve zemlje, a veliki broj naših građana odlazi u Francusku na privremeni rad. Oni su u najvećem broju odlazili u Pariz, Lion, Strazbur i Nicu. U Parizu, u 18. arondismanu, nalazi se najznačajnija četvrt ljudi našeg porekla - Simplon.

Francuska i raspad Jugoslavije

Na početku raspada Jugoslavije, Francuska je bila za očuvanje Jugoslavije. Na tome je posebno insistirao tadašnji francuski predsednik Fransoa Miteran, ali i francuska elita (posebno Francuska akademija nauka).

Međutim, zauzeta (i uplašena) ujedinjenjem Nemačke, Francuska premešta svoj fokus sa Balkana na svog suseda. U tom periodu, Nemačka, ohrabrena ujedinjenjem, preuzima inicijativu u okviru Evropske zajednice i priznaje nezavisnost Slovenije i Hrvatske. Francuska, u skladu sa evropskom politikom, otpratila je zajedničku politiku i priznala nezavisnost dve bivše jugoslovenske republike. Sa druge strane, Fransoa Miteran je isticao posebne veze Francuske i Srbije (nasuprot bliskih veza Hrvatske i Slovenije sa Nemačkom) i tražio pravično rešenje.^[5]

Za vreme NATO bombardovanja Jugoslavije, Francuska je pokušavala da zauzda silinu NATO napada i da ograniči napade samo na najneophodnije vojne ciljeve. Francuska je beskompromisno branila bilo kakvo bombardovanje Crne Gore (čak nije dozvolila ni bombardovanje Luke Bar, koja je bila legitimni vojni cilj), kao što se protivila i gađanju civilnih ciljeva u Srbiji. To se posebno odnosilo na beogradske mostove. Francuska je tri nedelje istrajavala u zaštiti zgrade RTS-a, ali je na kraju popustila pod britanskim i američkim pritiskom.^[6]

Odnosi posle 2000.

Nakon burnog perioda devedesetih i pada Slobodana Miloševića, odnosi Srbije i Francuske ponovo kreću uzlaznom putanjom. Prvi državnik jedne velike zapadne zemlje koji je posetio Srbiju nakon 5. oktobra 2000. bio je predsednik Francuske Žak Širak koji je decembra 2001. tom prilikom otvorio renovirani Francuski kulturni centar u Beogradu.

Odnosi Republike Srbije i Francuske Republike

Francuska je 2008. priznala jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova.

Francuska je glasala za prijem Kosova u UNESKO prilikom glasanja 2015.

Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić je septembra 2016. bio u zvaničnoj poseti Francuskoj.

Apelacionu sud u Kolmaru 2017. je odbio zahtev Srbije za ekstradiciju bivšeg vođe terorističke OVK Ramuša Haradinaja.

Emanuel Makron je posetio Beograd 15-16. jula 2019. godine.^[7]

Bilateralni odnosi

Privreda

Nakon 5. oktobra 2000. godine i procesa privatizacije, dosta francuskih preduzeća je uložilo svoj kapital u Srbiju. Jedno od najznačajnijih ulaganja jeste preuzimanje cementare Lafarž.

Sredinom juna 2009, grupa predstavnika najvećih francuskih kompanija je bila u trodnevnoj poseti Srbiji. Oni su izrazili veliko zadovoljstvo uslovima za ulaganje u Srbiji i posebno istakli zainteresovanost za investicije za razvoj infrastrukture (posebno železnice).^[8]

U Beogradu, 8. oktobra 2009. otvorena je Francusko-srpska privredna komora, kao podsticaj daljim francuskim ulaganjima i proširenju privredne saradnje između dve zemlje. U komori je više od 60 francuskih preduzeća koja trenutno posluju u Srbiji.^[9] Francuska je sedma zemlja po visini investicija u Srbiji, a po rečima francuskog ambasadora Žan Fransoa Terala, želja Francuske je da bude među prvih pet.

U toku 2020. godine Srbija i Francuska su ostvarile trgovinsku razmenu u vrednosti od preko 1,2 milijarde dolara. Od toga je izvoz iz Srbije bio 535,8 mil. USD, a uvoz 730,6 miliona.
U 2019. ukupna robna razmena vredela je 1,31 milijardu USD. Izvoz iz naše zemlje bio je 528 miliona dolara, dok je uvoz vredeo 785 mil.
U 2018. godini razmenjeno je ukupno roba u vrednosti od 1,25 milijardi dolara. Izvoz iz RS iznosio je 531 mil. USD, a uvoz 722 miliona.^[10]^[11]

Strateško partnerstvo o evropskoj integraciji

Nakon posete predsednika Srbije Borisa Tadića Francuskoj i predsedniku Nikoli Sarkoziju u maju 2009, dogovoreno je uspostavljanje strateškog partnerstva između dve zemlje.^[12] Time bi Srbija postala jedina evropska zemlja van EU, koja bi imala ovakvu vrstu partnerstva sa Francuskom.

U Parizu, 8. oktobra 2009, francuski ministar spoljnih poslova Bernar Kušner je izjavio da će krajem novembra 2009. biti potisan sporazum o strateškom partnerstvu. Ministar spoljnih poslova Srbije, Vuk Jeremić je izjavio da se sa svojim francuskim kolegom dogovorio da to neće biti samo protokol o partnerstvu kakav je Francuska potpisivala sa istočnoevropskim zemljama na njihovom putu ka EU. Ovo će biti sporazum koji ima nivo međudržavnog dokumenta. Francuski ambasador Žan Fransoa Teral je izjavio da će jedan od glavnih organa ovog sporazuma biti Francusko-srpska privredna komora u Beogradu.^[13]

Kulturne veze

Francuska ima razgranatu mrežu svojih kulturnih centara u Srbiji. Ukupno ih ima tri: u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Centar u Nišu je osnovan 2003. godine.^[14]

Srbija ima samo jedan kulturni centar u Francuskoj, u Parizu.

Pored zvaničnih kulturnih institucija, postoje i brojna građanska udruženja koja teže očuvanju i razvijanju bogate tradicije i kulture srpsko-francuskih odnosa.

Od 2006. Srbija je posmatrač u organizaciji Frankofonije.

Beogradska Skadarlija je jedina boemska četvrt na svetu koja je pobratimljena sa pariskim Monmartrom.

Dijaspora

Francuska je u grupi od prvih 10 zemlja sveta kao odredište srpske emigracije

Srbija, kao zemlja porekla francuskih rezidenata, spada u grupu od prvih 15 zemalja sveta

U Francuskoj živi 119.889 građana Srbije (2007).^[15] Uglavnom u Parizu, Lionu, Strazburu i Nici. Jedan od najvećih centara gde žive ljudi našeg porekla je naselje u pariskom 18. arondismanu - Simplon.

Srpska emigracija u Francuskoj je bila ekonomske, političke i kulturne prirode. Još od 60-ih, oni su bili najtraženiji i najplaćeniji imigranti. Razlog leži u tome da su mahom svi bili obrazovani. Prema francuskom istraživanju iz 70-ih, nivo obrazovanja srpske emigracije bio je najviši u odnosu na sve ostale imigrantske grupe u Francuskoj^[16]:

35% ima više od 9 godina škole
30,9% ima od 7 do 8 godina škole
5,4% ima manje od jedne godine škole, što je bio mali postotak tada, ali i danas
99,3% umeju da pišu i čitaju na svom jeziku (nasuprot 74,2% svih ostalih imigranata)

Jedina slaba strana im je bila, budući da nisu poticali iz neke francuske kolonije kao većina ostalih imigranata, slabo poznavanje francuskog jezika. Jedan od trenutno najslavnijih ljudi našeg porekla je Enki Bilal, poznati crtač stripa i rođeni Beograđanin.

Diplomatski predstavnici

U Parizu

Ambasada Srbije u Parizu (Hôtel La Trémoille)

Stalna misija Republike Srbije u Parizu (Francuska) radno pokriva Monako.^[17]

Nataša Marić, ambasador, 2019—^[18]
Rajko Ristić, ambasador, 2013—2018.
Dušan Bataković, ambasador, 2009—2012.
/ Predrag Simić, ambasador, 2004—2009.
/ Radomir Diklić, ambasador, 2001—2004.
Bogdan Trifunović, ambasador, 1996—1999.
Zoran Popović, otpravnik poslova
Božidar Gagro, ambasador, 1988—1991.
Boris Šnuderl, ambasador, 1984—1987.
Dušan Popovski, ambasador, 1979—1984.
Radomir Radović, ambasador, 1975—1979.
Nijaz Dizdarević, ambasador, 1971—1975.
Ivo Vejvoda, ambasador, 1967—1971.
Mita Miljković, ambasador, 1962—1967.
Darko Černej, ambasador, 1960—1962.
Radivoj Uvalić, ambasador,1957—1960.
Aleš Bebler, ambasador, 1955—1957.
Srđa Prica, ambasador, 1951—1955.
/ Marko Ristić, ambasador, 1945—1951.

Delegat kod De Golovog Komiteta u vreme Drugog svetskog rata je bio Jovan Đonović.

Božin Simić sa rangom Izvanrednog poslanika i opunomoćenog ministra pri Francuskom Nacionalnom komitetu u Londonu do 31. avgusta 1943.

Božidar Purić, poslanik, 1935—1941. (i u Višiju u vreme Višijevske Francuske)
Miroslav Spalajković, poslanik, 1922—1935.
Miloš V. Mihailović, otpravnik poslova, 1921—1922.
Dr Milenko Vesnić, poslanik, 1921. (umro u Parizu)
Miloš V. Mihailović, otpravnik poslova, 1920—1921.
/ Dr Milenko Vesnić, poslanik, 1904—1920.
Mihailo R. Popović, otpr. poslova, 1903—1904.
Stojan Bošković, poslanik, 1902—
Andra Nikolić, poslanik, 1901—1902.
Dr Mihajlo Vujić, poslanik, 1900—1901.
Stojan Novaković, poslanik, 1900.
Dragomir Cv. Rajović, poslanik, 1898—
Milutin Garašanin, poslanik, 1894—1895.
Dragutin Franasović, poslanik
Mihailo Kr. Đorđević, poslanik, 1892—
Jevrem Grujić, poslanik, 1890—
/ Jovan Marinović, poslanik, 1879—1890.

U Beogradu

Ambasada Francuske u Beogradu

Pjer Košar, ambasador, 2021—
Žan-Luis Falkoni, ambasador, 2019—2021.
Frederik Mondolini,^[19] ambasador, 2017—2019.
Kristin Moro, ambasador, 2014–2017.
Fransoa Gzavije Denio, ambasador, 2010–2014.
Žan Fransoa Teral, ambasador, 2007–2010.
Ig Perne, ambasador, 2003—2007.
Gabrijel Keler, ambasador, 2000—2003.
Stanislaz Fijiol, ambasador, 1996—2000.
Gabrijel Keler, otpravnik poslova 1995. i ambasador, 1996.
Alen Rujar, otpr. poslova, 1992—
Mišel Šatele, ambasador, 1989—1992.
Dominik Šarpi, 1985—1989.
Žak Dipi, ambasador, 1982—1985.
Iv Pažnije, ambasador, 1980—1982.
Žak Marten, ambasador, 1977—1980.
Pjer Sebijo, ambasador, 1970—1977.
Pjer Frankfor, ambasador, 1965—1970.
Žan Binoš, ambasador, 1962—1965.
/ Vensan Brustra, ambasador, 1956—1962.
Žan Belen, ambasador, 1955—1956.
Kamij Kule, ambasador, 1955.
Filip Bode, ambasador, 1950−1954.
Žan Pajar, ambasador, 1945−1950. do 1946. predstavljao Privremenu vladu
Anri Gokij, ambasador, 1944—1945. predstavnik Privremene vlade Fr. Republike
Rože Mogra, otpr poslova, 1940.
Remon Brižer, poslanik, 1937—1940.
Rober de Dampijer, poslanik, 1935—1937.
Emil Nažijar, poslanik, 1932—1935.
Emil Dar, poslanik, 1927—1932.
Žozef Grenar, poslanik, 1924—1926.
Rober d' Bili, poslanik, 1924.
Frederik Kleman-Somon, poslanik, 1921—1924.
Žozef d' Fontene, poslanik 1917–1921.
Ogist Bop, poslanik, 1914—1917.
Leon Dezkoz, poslanik, 1907—1914.
Žorž Benoa, poslanik, 1903.
grof de Vovine, poslanik, 1901—
Maršan, poslanik, 1897—
Salvator Patrimonio, poslanik, 1889—1897.
Rene Mje, poslanik, 1885—1887.
Žak d' Reverso, poslanik, 1884—1885.
Pol (Alfred) de Breson, poslanik, 1882—1884.
grof d' Lanklo, poslanik, 1880—1882.
baron Žil Aleksi de Mišel, otpr. poslova, 1879—1880. a potom i poslanik, 1880.^[20]
gosp. de Sen-Kenten, generalni konzul, 1877—1879.
Grof Žilijen de Rošešuar, gen. konzul, 1877.
Ogist de Bersol, gen. konzul, 1876—1877.
Frederik Deben, gen. konzul, 1874—1876.
Eduar-Filip Engelhart, agent i gen. kozul, 1867—1874.
vikont Adolf Frasoa de Botmilio, konzul, 1862—1867.
Ežen Tasti, konzul, 1859—1862.
Bernar Dezesar, gen. konzul
Pijer. de Segir-Diperon, konzul, 1852—1859.
/ Adolf Diran de Sen-Andre, konzul, 1845—1852.
Ašil d' Kodrika, konzul, 1839—1845.
Andre Diklo, šef diplomatskog predstavništva Francuske u Beogradu, 1838—1839.

Zanimljivosti

U francuskom parlamentu Viktor Igo je govorom tražio od Francuske da pomogne Srbiji i zaštiti srpski živalj od turskih zločina.^[21] Ovaj njegov govor se smatra jednim od prvih dokumenata evropske ideje, jer u njemu, između ostalog zahteva i stvaranje Ujedinjenih evropskih država.^[22]

Francuski književnik Lamartin je ostavio jedno potresno svedočenje o Ćele-kuli i njenoj simbolici.^[23]

Budići kralj Milan Obrenović primio je vest o svom dolasku na tron 1868. u Parizu, gde se školovao u jednom od najelitnijih liceja.

Budići kralj Petar I Karađorđević, izašavši iz čuvene vojne škole San Sir, dobrovoljno je učestvovao u francusko−pruskom ratu 1870/71. kao kapetan francuske armije.

Za lektora za francuski jezik na Beogradskom univerzitetu postavljen je 1909. godine veliki poštovalac srpske kulture i istorije Gaston Gravije.

Za vreme Drugog svetskog rata bilo je dodeljeno od strane generala De Gola francuski orden Ratnog krsta generalu Mihailoviću i još sedmorici oficira kraljevske vojske.^[3]

U francuskoj književnosti više autora je obrađivalo teme iz Srbije.^[24]

Istoričar Aleksis Trud napisao je knjigu „Francuska i Srbija: Vekovi prijateljstva”.^[25]

Poređenje

	Francuska	Srbija
Stanovništvo	67.012.123	7.498.001 (bez KiM)
Površina	543.965 km²	88.361 km²
Gustina naseljenosti	114,86 /km²	96,78/km² (bez KiM)
Prestonica	Pariz - 2.181.371 (12.067.000 šire područje)	Beograd - 1.182.000 (1.621.396 šire područje)^[26]
Oblik vladavine	Polu-predsednička republika	Parlamentarna republika
Zvanični jezik	Francuski	Srpski
Veroispovest	85,5% Katolicizam, 7,5% Islam, 2% Protestantizam, 1% Judaizam, 4% ostali	84,1% Pravoslavlje, 6,24% Katolicizam, 4,82% Islam, 1,44% Protestantizam, 3,4% ateisti
Etnička struktura	Francuski građani keltskog, latinskog, slovenskog, indokineskog, severnoafričkog i baskijskog porekla	82,86% Srbi, 3,91% Mađari, 1,82% Bošnjaci, 1,44% Romi, 1,08% Jugosloveni, 0,89% Slovaci, 9,79% ostali
GDP (po stanovniku)	32.700 $ (2008)	10.900 $ (2008)

Galerija

Sahrana vojvode Radomira Putnika, 18. maja 1917. u Nici
Luj Franše d’Epere, od 1921. počasni vojvoda srpske i jugoslovenske vojske
Spomenik zahvalnosti Francuskoj postavljen na dan primirja 1930.
Srpsko vojničko groblje u Parizu
Spomenik kralju Aleksandru u Marselju

Vidi još

Reference

^ Montenegro Crna Gora Montenegro
^ "Politika", 28. mart 1938
^ ^a ^b Stanislav Sretenović: FRANCUSKO−SRPSKI ODNOSI U XIX I XX VEKU, 2009.
^ „Spisak počasnih građana Beograda”. Pristupljeno 17. 4. 2013. ^{[mrtva veza]}
^ „Fransoa Miteran o vezama Srbije i Francuske”. Arhivirano iz originala 20. 11. 2008. g. Pristupljeno 17. 4. 2013.
^ „Francuska pozicija pri bombardovanju Jugoslavije”. Pristupljeno 17. 4. 2013.
^ „Pročitajte zajedničku izjavu koju su usvojili Vučić i Makron”. Večernje novosti. Tanjug. 18. jul 2019. Pristupljeno 18. 7. 2019.
^ „O poseti najvećih francuskih kompanija Srbiji 2009.”. 12. 06. 2009. Pristupljeno 17. 4. 2013.
^ „Otvorena Francusko-srpska privredna komora”. 08. 10. 2009. Pristupljeno 17. 4. 2013.
^ „Serbia Exports to France”. TRADING ECONOMICS. Pristupljeno 26. 12. 2021. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ „Serbia Imports from France”. TRADING ECONOMICS. Pristupljeno 26. 12. 2021. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ „Intervju predsednika Tadića dat francuskom listu Le Figaro”. Pristupljeno 17. 4. 2013.
^ „O karakteru strateškog partnerstva Srbije i Francuske”. 08. 10. 2009. Pristupljeno 17. 4. 2013.
^ Staro prijateljstvo za novu budućnost („Politika”, 14. april 2018)
^ „Podaci ministarstva spoljnih poslova Francuske”. Arhivirano iz originala 06. 10. 2014. g. Pristupljeno 17. 4. 2013.
^ „[1] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. novembar 2009)“Srbi u Francuskoj
^ „Države pokrivene na nerezidencijalnoj osnovi”. Arhivirano iz originala 23. 07. 2015. g. Pristupljeno 18. 02. 2015.
^ „PREDAJA AKREDITIVA NA SVEČANOJ CEREMONIJI U JELISEJKOJ PALATI”. Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije. Pristupljeno 12. 2. 2022. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ Makron nije rekao da treba kazniti Srbiju - intervju („Politika”, 13. jul 2018)
^ Smolović, Ksenia (2019). Une ”question serbe” en France ? : discours, représentations et usages politiques, 1804-1914. (Teza). Université Panthéon-Sorbonne - Paris I. Nepoznati parametar |tipe= ignorisan (pomoć); line feed character u |title= na poziciji 83 (pomoć)
^ „Viktor Igo o Srbiji” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 09. 07. 2008. g. Pristupljeno 17. 4. 2013.
^ „Značaj govora Viktora Igoa o Srbiji za razvoj ideje o ujedinjenoj Evropi”. Pristupljeno 17. 4. 2013.
^ Alexis Troude, "Géopolitique de la Serbie", éditions Ellipses. . str. 32. ISBN 978-2-7298-2749-6. Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
^ Beogradska košava u francuskoj poeziji („Politika”, 15. decembar 2016)
^ Razumem zašto se Srbi ljute („Politika”, 26. decembar 2020)
^ „Republički zavod za statistiku, Procena stanovništva iz 2008.”. Arhivirano iz originala 14. 08. 2009. g. Pristupljeno 17. 4. 2013.

Literatura

Dimić, Ljubodrag (2005). „Influence culturelle française dans le Royaume de Yugoslavie”. Međunarodni naučni skup Srpsko-francuski odnosi 1904-2004. Beograd: Arhiv Srbije. str. 57—72.

Spoljašnje veze

Ambasada Republike Srbije Pariz - Republika Francuska (jezik: srpski), (jezik: francuski), (jezik: engleski)
Ambasada Republike Francuske u Srbiji Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. decembar 2016) (jezik: srpski), (jezik: francuski)
Generalni konzulat Republike Srbije Strazbur - Republika Francuska (jezik: srpski), (jezik: engleski)
Kulturni centar Srbije u Parizu (jezik: srpski), (jezik: francuski)
Francuski kulturni centar u Beogradu (jezik: srpski), (jezik: francuski)
Srbi i dalje bez Konzulata na jugu Francuske, RTS, 2012.
Trag: Tragom grobova svetlih, RTS (jezik: srpski)
Knez Pavle Jugoslavije u Parizu (jezik: engleski)
Maršal Tito prilikom državne posete Francuskoj, Pariz 1956. (jezik: engleski)
Jugoslovensko-francuski odnosi 1918-1941 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. avgust 2016), 2011. Arhiv Jugoslavije
Žan-Kristof Buison: Francusko-srpsko prijateljstvo je samo fraza („Politika”, 15. septembar 2013)
Francuska i Srbija (1860-1868), doktorska disertacija (2016)
Aleksandra Kolaković - „Srpski frankofili i razvoj pozorišta krajem 19. i početkom 20. veka“
dr Aleksandra Kolaković - „Srpski umetnici i Pariz u doba la belle époque“
PREDAVANjE DR ALEKSANRE KOLAKOVIĆ: Francusko-srpski odnosi krajem 19. i početkom 20. veka („Večernje novosti”, 26. avgust 2022)

[1] Montenegro Crna Gora Montenegro

[2] "Politika", 28. mart 1938

[СФ,_Станислав_Сретеновић-3] Stanislav Sretenović: FRANCUSKO−SRPSKI ODNOSI U XIX I XX VEKU, 2009.

[4] „Spisak počasnih građana Beograda”. Pristupljeno 17. 4. 2013. ^{[mrtva veza]}

[5] „Fransoa Miteran o vezama Srbije i Francuske”. Arhivirano iz originala 20. 11. 2008. g. Pristupljeno 17. 4. 2013.

[6] „Francuska pozicija pri bombardovanju Jugoslavije”. Pristupljeno 17. 4. 2013.

[7] „Pročitajte zajedničku izjavu koju su usvojili Vučić i Makron”. Večernje novosti. Tanjug. 18. jul 2019. Pristupljeno 18. 7. 2019.

[8] „O poseti najvećih francuskih kompanija Srbiji 2009.”. 12. 06. 2009. Pristupljeno 17. 4. 2013.

[9] „Otvorena Francusko-srpska privredna komora”. 08. 10. 2009. Pristupljeno 17. 4. 2013.

[10] „Serbia Exports to France”. TRADING ECONOMICS. Pristupljeno 26. 12. 2021. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[11] „Serbia Imports from France”. TRADING ECONOMICS. Pristupljeno 26. 12. 2021. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[12] „Intervju predsednika Tadića dat francuskom listu Le Figaro”. Pristupljeno 17. 4. 2013.

[13] „O karakteru strateškog partnerstva Srbije i Francuske”. 08. 10. 2009. Pristupljeno 17. 4. 2013.

[14] Staro prijateljstvo za novu budućnost („Politika”, 14. april 2018)

[15] „Podaci ministarstva spoljnih poslova Francuske”. Arhivirano iz originala 06. 10. 2014. g. Pristupljeno 17. 4. 2013.

[ИИС1-16] „[1] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. novembar 2009)“Srbi u Francuskoj

[17] „Države pokrivene na nerezidencijalnoj osnovi”. Arhivirano iz originala 23. 07. 2015. g. Pristupljeno 18. 02. 2015.

[18] „PREDAJA AKREDITIVA NA SVEČANOJ CEREMONIJI U JELISEJKOJ PALATI”. Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije. Pristupljeno 12. 2. 2022. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[19] Makron nije rekao da treba kazniti Srbiju - intervju („Politika”, 13. jul 2018)

[20] Smolović, Ksenia (2019). Une ”question serbe” en France ? : discours, représentations et usages politiques, 1804-1914. (Teza). Université Panthéon-Sorbonne - Paris I. Nepoznati parametar |tipe= ignorisan (pomoć); line feed character u |title= na poziciji 83 (pomoć)

[21] „Viktor Igo o Srbiji” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 09. 07. 2008. g. Pristupljeno 17. 4. 2013.

[22] „Značaj govora Viktora Igoa o Srbiji za razvoj ideje o ujedinjenoj Evropi”. Pristupljeno 17. 4. 2013.

[23] Alexis Troude, "Géopolitique de la Serbie", éditions Ellipses. . str. 32. ISBN 978-2-7298-2749-6. Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)

[24] Beogradska košava u francuskoj poeziji („Politika”, 15. decembar 2016)

[25] Razumem zašto se Srbi ljute („Politika”, 26. decembar 2020)

[26] „Republički zavod za statistiku, Procena stanovništva iz 2008.”. Arhivirano iz originala 14. 08. 2009. g. Pristupljeno 17. 4. 2013.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

[22]

[23]

[24]

[25]

[26]