Odnosi Srbije i Austrije

Odnosi Srbije i Austrije su inostrani odnosi Republike Srbije i Republike Austrije.

Istorija odnosa

Razdoblje austrijsko-turskih ratova

Četiri velika rata je vodila Austrija sa Turskom na tlu Srbije 1688−1690, 1716−1718, 1737−1738, i četvrti krajem 18. veka.

Odnosi Srbije i Austriskog carstva

Odnosi Srbije i Austrougarske

Aprila 1884. austrougarski prestolonaslednik Rudolf sa ženom nadvojvodkinjom Štefanijom je posetio kralja Milana i kraljicu Nataliju u Beogradu.^[1]

Prvi novovekovni Kralj Srbije Milan Obrenović je umro u Beču 1901.

Prvi svetski rat

Austrougarski vojnici u okupiranom Beogradu ispred spomenika Karađorđu, oktobra 1915.

Austrougarska je objavila rat Kraljevini Srbiji 28. jula 1914.

Odnosi Jugoslavije i Austrije

Mnogi Srbi i drugi građani Jugoslavije odlazili su na studiju u Austriju između dva svetska rata, pre svega na studije medicine i veterine.^[2]

Bilateralni odnosi

Diplomatski odnosi sa Austrijom su uspostavljeni 1874. godine.^[3]

Austrija je glasala za prijem Kosova u UNESKO prilikom glasanja 2015.^[4]

Ekonomski odnosi

U 2020. godini ukupna robna razmena iznosila je 1,21 milijarde dolara. Od toga izvoz Srbije bio je 544 miliona USD, a uvoz 667 miliona.
U 2019. razmenjeno je ukupno roba u vrednosti od 1,38 milijardi USD. Izvoz iz naše zemlje iznosio je 635 miliona dolara, a uvoz 754 miliona.
U 2018. godini robna razmena iznosila je 1,24 milijarde dolara. Od toga izvoz iz RS vredeo je 521 milion USD, a uvoz 720 miliona.^[5]^[6]

Diplomatski predstavnici

U Beogradu

Ambasada Austrije u Beogradu

Kristjan Ebna, ambasador, 2022. -
Karin Traunmiler, otpravnica poslova, 2022.
Nikolaus Luteroti, ambasador, 2018. - 2022.
Johanes Ajgner, ambasador, 2012. - 2017.
Klemens Koja, ambasador, 2008—2012.
Gerhard Jandl, ambasador, 2005. - 2008.
Hanes Porias, ambasador, 2001. - 2005.
Verner Almhofer, otpr. poslova, 1999. - 2001.
Volfgang Petrič,ambasador, 1997. - 1999.
Mihel Veninger, otprvnik poslova, 1993. - 1997.
Valter Zigl, ambasador, 1991. - 1992.
Paul Lajfer, ambasador, 1985. - 1991.
Helmut Liderman, ambasador, 1977. - 1981.
Aleksandar Oto, ambasador, 1972. - 1977.
Valter Pajnzip, ambasador, 1968. - 1972.
Karl Hartl, ambasador, 1963. - 1968.
Valter Vodak, ambasador, 1953. - 1959.
Karl Braunias, ambasador, 1949. - 1952.
Valter Konrad-Ajbesfeld, ambasador, 1947. - 1949.
Lotar Vimer, 1937. - 1938.
Hajnrih Šmid, 1935. - 1937.
Herman Polenis, 1928. - 1935.
Maksimilijan fon Hofinger, otpravnik poslova a kasnije i poslanik, 1919. - 1928.
Baron Vladimir Gizl fon Gizlingen, 1913. - 1914.
Šterpan Ugron, 1911. - 1913.
Janoš Forgač, 1907. - 1911.
Moric Čičan fon Valborn, poslanik, 1905. - 1907.
Konstantin Dumba, 1903. - 1905.
Karl Hajdler fon Egerega i Zigerštajna, 1900. - 1903.
Franc Šisl fon Pertstorf, 1895. - 1899.
Gustav fon Temel, 1889. - 1895.
Ladislaus Hengelmiler fon Hengervar, 1887. - 1889.
Rudolf fon Kevenhiler-Meč, poslanik, 1881. - 1886.
Baron Herbert Ratkeal, ministar rezident, 1878. - 1881.
Nikolaus fon Vrede, 1875. - 1878.
Benjamin Kalaj, generalni konzul, 1868. - 1875.
/ Avgust Lenk fon Volfsberg, generalni konzul, 1866. - 1868.
Herman Gedel-Lanoa, generalni konzul, 1864. - 1866.
Rudolf Borovicka, gen. konzul, 1859. -
Teodor Radosavljević, gen. konzul, 1850. - 1859.
Ferdinand Majerhofer, gen. konzul 1844. - 1849.
Dimitrije Atanacković, konzul, 1839. - 1843.
Potpukovnik Nikola Filipović, konzul, 1838. - 1839.
Antonije Mihanović, konzul, 1836. - 1838.

U Beču

Ambasada Srbije u Beču

Palata Hojos stara Ambasada Srbije u Beču, sada Hrvatska ambasada.

Nebojša Rodić, ambasador, 2018. -
Pero Janković, ambasador, 2013. - 2018.
Goran Bradić, otpravnik poslova, 2013.
Milovan Božinović, ambasador, 2009. - 2012.
/ Dragan Velikić, ambasador, 2005. - 2009.
/ Mihajlo Kovač, ambasador, 2001. - 2005.
Radoš Smiljković, ambasador
Dobrosav Veizović,otpr. poslova, - 1996. a potom i ambasador, 1996. -
Borislav Kosanović, otpr. poslova
Ivan Brnelić, ambasador, 1990. - 1991.
Miloš Krstić, ambasador, 1985. - 1990.
Milorad Pešić, ambasador, 1981. - 1985.
Novak Pribićević, ambasador, 1977. - 1981.
Gustav Vlahov, ambasador, 1973. - 1977.
Mitja Vošnjak, ambasador, 1969. - 1973.
Lazar Mojsov, ambasador, 1967. - 1969.
Vjekoslav Prpić, ambasador, 1963. - 1967.
Ivo Sarajčić, ambasador, 1960. - 1963.
Jože Zemljak, ambasador, 1957. - 1960.
Radivoj Uvalić, ambasador, 1956. - 1957.
Dragomir Vučinić, poslanik a zatim i ambasador, 1953. - 1955.
Viktor Repič, predstavnik a potom i poslanik, 1949. - 1953.
Jakob Avšič, predstavnik, 1947. - 1949.
Branko Lazarević, poslanik, 1937. - 1938.
Milan Konstantinović, otpravnik poslova
Đorđe Nastasijević, poslanik, 1933. - 1937.
Grga Budislav Anđelinović, poslanik, 1930. - 1933.
Bogoljub Jevtić, 1928. - 1929.
Milan Đ. Milojević, poslanik 1924. - 1927. i 1929. - 1930.
Tihomir Popović, poslanik, 1922. - 1923.
S. Rašić, otpravnik poslova
Konstantin Fotić, privremeni otpr. poslova, 1920. -
Josip Pogačnik, poslanik, mart 1919. - novembar 1919.
Jovan M. Jovanović Pižon, 1912. - 1914.
Đorđe Simić, poslanik, 1906. - 1912.
Mihailo Vujić, poslanik, 1903. -
Kosta Hristić, 1900. - 1903.
Milan Mihailović, 1897. - 1900.
Đorđe Simić, poslanik, 1890. - 1894. i 1894. - 1896. (1894. nakratko obavljao dužnost predsednika Vlade Srbije)
Đorđe Barlovac, otpr. poslova, 1894.
Milan Petronijević, poslanik, 1889. - 1890.
Milan Bogićević,poslanik, 1884. - 1888.
Milutin Garašanin, poslanik, 1883. - 1884.
/ Filip Hristić, poslanik, 1880. - 1883.
Kosta Cukić, diplomatski predstavnik, 1874. - 1878. a potom i poslanik, 1878. - 1879.

Zanimljivosti

U Beču jedan park nosi ime po Dijani Budisavljević.

Poređenje

	Austrija	Srbija
Stanovništvo	8.504.850	9.024.734 (sa KiM)
Površina	83.855 km²	88.361 km²
Prestonica	Beč - 1.731.263 (2.268.656 šire područje)	Beograd - 1.233.796 (1.659.440 šire područje)
Oblik vladavine	Savezna republika	Parlamentarna republika
Zvanični jezik	Nemački	Srpski

Vidi još

Austrijski kulturni forum u Beogradu

Reference

^ Pravda, 6. jul 1935, Strana 8^{[mrtva veza]}, Beograd
^ Gašić, Ranka (2005). Beograd u hodu ka Evropi: Kulturni uticaji Britanije i Nemačke na beogradsku elitu 1918–1941. Belgrade: Institut za savremenu istoriju. str. 168. ISBN 86-7403-085-8.
^ „Bilateralni odnosi sa Austrijom”. Arhivirano iz originala 21. 06. 2017. g. Pristupljeno 11. 01. 2015.
^ Unesko: Ko je kako glasao o Kosovu - B92.net
^ „Serbia exports to Austria”. Trading Economics. Pristupljeno 20. 8. 2021. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ „Serbia imports from Austria”. Trading Economics. Pristupljeno 20. 8. 2021. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

Spoljašnje veze

Ovaj članak vezan za politiku je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti.

[1] Pravda, 6. jul 1935, Strana 8^{[mrtva veza]}, Beograd

[2] Gašić, Ranka (2005). Beograd u hodu ka Evropi: Kulturni uticaji Britanije i Nemačke na beogradsku elitu 1918–1941. Belgrade: Institut za savremenu istoriju. str. 168. ISBN 86-7403-085-8.

[3] „Bilateralni odnosi sa Austrijom”. Arhivirano iz originala 21. 06. 2017. g. Pristupljeno 11. 01. 2015.

[4] Unesko: Ko je kako glasao o Kosovu - B92.net

[5] „Serbia exports to Austria”. Trading Economics. Pristupljeno 20. 8. 2021. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[6] „Serbia imports from Austria”. Trading Economics. Pristupljeno 20. 8. 2021. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

Odnosi Srbija-Austrija



Austrija	Srbija