Nojšvanštajn

Nojšvanštajn (nem. Neuschwanstein, у буквалном преводу значи „нови лабудов камен“) je nemački zamak na jugozapadu Bavarske blizu Fisena, koji je sagradio bavarski kralj Ludvig II 1869. godine.

Dvorac Nojšvanštajn, pogled s juga

Nojšvanštajn

Nojšvanštajn na karti Nemačke

Jedan je od najpoznatijih zamaka i romantičnih prizora na svetu i omiljeno turističko odredište. Građen je od 1869. do 1886. uglavnom u stilu nemačke romanike iz XII veka, premda vrlo slobodno interpretirane. Pojedini detalji su preuzeti iz stvarnih zgrada, ali je zamak u celini originalna građevina. Prostire se na površini od 5.935 m² na nadmorskoj visini od 965 metara. Od planiranih 228 prostorija dovršeno je svega 15, a troškovi izgradnje zamka iznosili su u trenutku Ludvigove smrti neverovatnih 6.180.047 maraka. U neposrednoj blizini nalazi se i zamak Hoenšvangau (nem. Schloss Hohenschwangau).

Dvorac je bio namenjen da bude kraljev dom, sve dok nije umro 1886. godine. Bio je otvoren za javnost ubrzo nakon njegove smrti. Od tada je više od 61 miliona ljudi posetilo dvorac Nojšvanštajn. Više od 1,3 miliona ljudi poseti godišnje, sa čak 6.000 dnevno u toku leta.

Istorija

Ludvigov grb na ulazu u zamak

Zamak Nojšvajnštajn između 1890. i 1905.

Ludvigov otac Maksimilijan II je u blizini današnjeg zamka Nojšvanštajn 1837. godine kao svoju letnju rezidenciju sagradio zamak Hoenšvangau i to u gotičkom stilu. U njemu je odrastao i mladi Ludvig gde se upoznao i s Rihardom Vagnerom čije su opere izrazito zainteresovale budućeg kralja. Na mestu Hoenšvangau nalazila se tvrđava Švanštajn čije je ime Ludvig II kasnije iskoristio za svoj novi zamak. Na mestu današnjeg Nojšvanštajna nalazile su se takođe ruševine prethodnog zamka koje su u potpunosti uklonjene pri izgradnji temelja novog zamka, građenog u stilu drevnih nemačkih vitezova. Zamak je trebalo da postane privatno mesto na kojem će u pozorišnim priredbama oživljavati heroji Vagnerovih muzičkih drama.

Zamak Vartburg poslužio je kao uzor za Nojšvanštajn

Zamak Nojšvanštajn iz slične perspektive

Početne skice zamka načinio je 1868. godine scenograf minhenskog dvorskog pozorišta Kristijan Jank, koje je u arhitektonske nacrte pretvorio Eduard Ridel, a s izgradnjom se započelo 1869. godine. Sama lokacija bila je veliki problem pri gradnji zamka, jer se nalazila na oko 200 metara iznad postojećeg puta na bezvodnoj hridi. Pronađen je izvor koji je preusmeren prema zamku u koji i danas uvire. Ridel je vodio radove sve do 1872. godine, a gradnju su do 1886. godine nastavila još dva arhitekta. Gradnja je obustavljena Ludvigovom smrću 1886. godine kada je većina zamka već bila završena, kao i dekoracije kraljevskih odaja, ali drugi su enterijeri ostali nedovršeni.

Unutrašnjost dvorca

Prestolna dvorana, razglednica s kraja 19. veka

Iako nije u potpunosti dovršen, dvorac ima veliki broj vrednih prostorija uređenih u stilu neoromanike. Spoljašnji izgled dvorca stvara jak utisak rasporedom raznih elemenata, a masivni su kameni zidovi olakšani s izuzetno malo dekoracija. Stoga se i ne očekuje bogatstvo i složenost unutrašnjih prostorija, jer je teško pronaći i delić površine bez nekakvog figurativnog ili ornamentalnog uzorka. Posebno raskošna je Ludvigova spavaonica u gotičkom stilu s izrezbarenim hrastovim panelima i slikama koje ilustruju legendu o Tristanu i Izoldi. Masivni krevet s dekorativnim baldahinom radilo je 14 majstora preko četiri godine. Ludvig je uhapšen u noći s 11. na 12. jun 1886. godine u svojoj spavaonici i uskoro proglašen duševno bolesnim.

Dnevni salon je posvećen mitu o labudovom vitezu Loengrinu prikazanom na tapiserijama. Između dnevne i radne sobe nalazi se mala tzv. pećina, koja je dekorisana veštačkim vodopadom i promenjivom igrom svetla. Trpezarija je s tri sprata nižom kuhinjom povezana malim liftom za jelo.

Dve najvrednije i najatraktivnije prostorije u dvorcu su Prestolna dvorana (Thronsaal) i Dvorana pevača (Sängersaal). Prva je okružena kićenim vizantinskim arkadama, a projektovao ju je Edvard Ridel po uzoru na Aju Sofiju. Prvotno je zamišljena kao Dvorana Grala u Vagnerovom Parsifalu. Prestolje koje je trebalo biti postavljeno u središtu dvorane nažalost nikada nije načinjeno. Prestolna dvorana je druga dvorana dvorca po svojoj veličini, a posebno je vredna zbog izuzetno dekorativnih mozaika na apsidi i kružnom prikazu životinja na podu. Najveći prostor u dvorcu zauzima Dvorana pevača koja je izvedena prema originalu u Vartburgu i ima uzdignutu tavanicu s panelima ukrašenim intarzijama s dekorativnim motivima prema znacima zodijaka. Zidovi dvorane dodatno su ukrašeni motivima iz Lohengrina i Parsifala. Prema nekim izvorima upravo je ova dvorana podstakla Vagnera na komponovanje Tanhojzera.

Jedna od poslednjih uređenih prostorija nalazi se na vrhu stepeništa u visokoj severnoj kuli. Posetioci koji se uspnu tako visoko nagrađeni su pogledom ne samo na romantični okoliš dvorca, već i na plavičasti zvezdani svod dvorane sa skulpturom zmaja i stubovima bogato dekorisanim cvetnim uzorcima. Ovu prostoriju izradio je Julius Hofman 1884. godine.

Dvorac je opremljen i tehničkim detaljima koji su odgovarali tadašnjem poimanju modernog života. Tako je dvorac između ostaloga raspolagao i vlastitim sistemom grejanja i zvoncima za poslugu. Posebno napredna bila je oprema kuhinje u kojoj se mogla određivati toplota, a dvorac je imao i vlastiti sistem za grejanje vode te toalete s automatskim ispiranjem.

U dvorcu se danas mogu posetiti i prostorije za poslugu koje su štedljivo opremljene s nameštajem od hrastovine. Pored jednog stola i jednog ormara svaka je soba imala i po dva kreveta duga 1,80 m. Prostorije su bile odvojene neprozirnim staklima kako bi se Ludvig II mogao neprimetno kretati dvorcem. Posluzi takođe nije bilo dopušteno korištenje glavnog stepeništa u dvorcu, već su morali da koriste usko i strmo stepenište za poslugu.

Zanimljivosti

Pred kraj Drugog svetskog rata u zamak su dodate zalihe zlata Dojče rajhsbanke (nem. Deutsche Reichsbanke) koje su poslednjih dana rata odvezene na do današnjih dana nepoznato mesto. Prema nekim teorijama potopljene su u obližnjem jezeru Alatsi, ali te pretpostavke nikada nisu dokazane. Po završetku rata Bavarski državni arhiv koristio je pojedine prostorije zamka za dodavanje arhivskih spisa, spašenih iz porušenog Minhena.

Zamak Nojšvanštajn je jedno od najpoznatijih nemačkih turističkih odredišta koje godišnje poseti oko 1,3 miliona turista. Uvršten je i na UNESKO-ovu listu Svetske kulturne baštine. Poslužio je i kao uzor za bajkoviti zamak u tematskim parkovima Diznilenda, kao i scenografija za brojne igrane filmove.

Literatura

• Ammon, Thomas (2007), Ludwig II. für Dummies: Der Märchenkönig — Zwischen Wahn, Wagner und Neuschwanstein, Wiley-VCH, ISBN 978-3-527-70319-7 
• „Faltlhauser begrüßte 50-millionsten Besucher im Schloss Neuschwanstein” [Faltlhauser welcomed the 50 millionth visitor in Neuschwanstein Castle] (Saopštenje) (na jeziku: German). Bayerisches Staatsministerium der Finanzen. 27. 7. 2005. Arhivirano iz originala 16. 07. 2011. g. Pristupljeno 11. 3. 2010. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• „Neue Homepage für Schloss Neuschwanstein in fünf Sprachen” [New website for Neuschwanstein Castle in five languages] (Saopštenje) (na jeziku: German). Bayerisches Staatsministerium der Finanzen. 28. 7. 2008. Pristupljeno 11. 3. 2010. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• „Pschierer: Schloss Neuschwanstein ist heute eine weltweite Premiummarke” [Pschierer: Neuschwanstein Castle today is a global premium brand] (Saopštenje) (na jeziku: German). Bayerisches Staatsministerium der Finanzen. 19. 9. 2009. Arhivirano iz originala 16. 07. 2011. g. Pristupljeno 11. 3. 2010. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Neuschwanstein Castle: Official Guide, Munich: Bayerische Verwaltung der staatlichen Schlösser, Gärten und Seen, 2004 
• Biedermann, Henning (april 2009), Neuschwanstein auf dem Weg zum Weltkulturerbe? Noch mehr Ruhm — noch mehr Schutz für das Königsschloss, Bayerisches Fernsehen, Arhivirano iz originala 20. 4. 2009. g. 
• Bitterauf, Theodor (1910), „Ludwig II. (König von Baiern)”, Allgemeine Deutsche Biographie (na jeziku: German), 55, str. 540—555 CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)(German WikiSource)
• Blunt, Wilfried (1970), Ludwig II.: König von Bayern, Heyne, ISBN 978-3-453-55006-3 
• Blunt, Wilfred (1973), The Dream King: Ludwig II of Bavaria, Penguin Books, ISBN 978-0-14-003606-0 
• Buchali, Frank (2009). „Schwangau: Neuschwanstein – Traumschloss als Postkartenmotiv” (pdf) (na jeziku: German). burgen-web.de. Pristupljeno 30. 9. 2012. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Desing, Julius (1992), Royal Castle Neuschwanstein, Kienberger 
• Farmer, Walter I. (2002), Die Bewahrer des Erbes: Das Schicksal deutscher Kulturgüter am Ende des Zweiten Weltkrieges, Gruyter, ISBN 978-3-89949-010-7 
• Hatton, Barry (29. 7. 2007). „New 7 wonders of the world are named”. Deseret News. Associated Press. Arhivirano iz originala 11. 7. 2010. g. Pristupljeno 30. 9. 2012. 
• Heinlein, Dieter (2004), Die Feuerkugel vom 6. April 2002 und der sensationelle Meteoritenfall "Neuschwanstein", Augsburg 
• Koch von Berneck, Max (1887), München und die Königsschlösser Herrenchiemsee, Neuschwanstein, Hohenschwangau, Linderhof und Berg, Zürich: Caesar Schmidt 
• Linnenkamp, Rolf (1986), Die Schlösser und Projekte Ludwigs II., ISBN 978-3-453-02269-0 
• Merkle, Ludwig (2001), Ludwig II. und seine Schlösser, Stiebner, ISBN 978-3-8307-1024-0 
• „National Archives Announces Discovery of "Hitler Albums" Documenting Looted Art” (Saopštenje). National Archives. 1. 11. 2007. Pristupljeno 30. 9. 2012. 
• Petzet, Michael; Bunz, Achim (1995), Gebaute Träume: Die Schlösser Ludwigs II. von Bayern, Hirmer, str. 46—123, ISBN 978-3-7774-6600-2 
• Parkyn, Neil (2002), Siebzig Wunderwerke der Architektur, zweitausendeins, ISBN 978-3-86150-454-2 
• Petzet, M.; Hojer, G. (1991), Amtlicher Führer Schloss Neuschwanstein, Bayerische Verwaltung der staatlichen Schlösser, Gärten und Seen 
• Pevsner, Nikolaus; Honour, Hugh; Fleming, John (1992), Lexikon der Weltarchitektur, Prestel, ISBN 3-7913-2095-5 
• Rauch, Alexander (1991), Neuschwanstein, Atlantis Verlag, ISBN 978-3-88199-874-1 
• Schlim, Jean Louis (2001), Ludwig II.: Traum und Technik, Buchendorfer Verlag, ISBN 978-3-934036-52-9 
• Schröck, Rudolf (novembar 2007), „Madness in Bavaria”, The Atlantic Times 
• Spangenberg, Marcus (1999), The Throne Room in Schloss Neuschwanstein: Ludwig II of Bavaria and his Vision of Divine Right, Schnell & Steiner, ISBN 978-3-7954-1233-3 
• Sykora, Katharina (2004), "Ein Bild von einem Mann". Ludwig II. von Bayern: Konstruktion und Rezeption eines Mythos, Campus Verlag, ISBN 978-3-593-37479-6 

Spoljašnje veze

Preslušajte članak (info)

noicon

Pročitana Vikipedija

Ova audio datoteka je napravljena iz verzije članka „Nojšvanštajn” datuma 2014-05-06 i ne uključuje kasnije izmene stranice. (audio pomoć)

Više pročitanih članaka

• Veb stranice zamka Nojšvanštajna
• Zamok Noйšvanštaйn Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. mart 2015)
• Nojšvanštajn na sajtu „Sedam svetskih čuda“
• Slike i istorija zamka
• Slike za radnu površinu na temu Nojšvanštajna
• Neuschwanstein Pictures Архивирано на сајту Wayback Machine (8. фебруар 2012): From a visitors perspective.
• Neuschwanstein Castle on Bavarian Palace Department website.
• Floor Plan All floors.
• Webcam.
• Many 360° panoramas, with locations on three floor plans on ZDF site (requires Flash version 9 or higher).
• Several 360° panoramas Архивирано на сајту Wayback Machine (30. јул 2010) (requires QuickTime VR).