Novosibirska ostrva
Novosibirska ostrva su arhipelag u Severnom ledenom okeanu severno od istočne obale Sibira, između Istočnosibirskog mora na istoku i Laptevskog mora na zapadu. Od Sibira ih odvaja moreuz Dmitrij Laptev. Ostrva imaju površinu od 36.290 km², sa najvišom kotom od 374 m.
 Lokacija Novosibirskih ostrva | |
.jpg)  Novosibirska ostrva | |
| Geografija | |
| Lokacija | između Laptevskog mora i Istočnosibirskog mora |
| Površina | 29.900 km2 |
| Visina | 374 m |
| Najviši vrh | Malakatin Tas |
| Administracija | |
| Savezni subjekt | |
| Demografija | |
| Stanovništvo | 2 (2017. na Kotelnskom ostrvu) |
| Gustina st. | 0 stan./km2 |
Arhipelag se sastoji od tri grupe ostrva: Ljahovska ostrva, Anžu ostrva (Novosibirska ostrva u užem smislu površine od 29.000 km²) i De Longovih ostrva. Veća ostrva su Novi Sibir, Fadejevskij, Koteljnij i Boljšoj. Ceo arhipelag pripada Jakutskoj republici u Rusiji. To je tundra, koja je većim delom godine (preko devet meseci) prekrivana snegom i ledom. Ostrva naseljavaju, severni jeleni, polarne lisice i mnogo raznovrsnih ptica. Na ostrvima se nalazi radio-meteorološka stanica.
Geologija
urediKao što je primetio Digbi[1] i brojne kasnije publikacije, ovaj arhipelag se sastoji od mešavine naboranih i rasedanih sedimentnih i magmatskih stena u rasponu starosti od prekambrija do pliocena. Ljahovska ostrva se sastoje od naboranog i rasedanog sklopa pretkambrijskih metamorfnih stena; gornji paleozoični do trijasnog peščara i škriljaca; Turbiditi iz jure do niže krede; Graniti iz krede, i ofioliti. Ostrva Anžu se sastoje od visoko rasedanog i naboranog sklopa krečnjaka nastalog od ordovicija do devona, dolomita, peščara, škriljaca, vulkanoklastičnih slojeva i magmatskih stena; Peščara i škriljca iz gornje paleozoika do trijasa; Turbidita iz jure do niže krede, i gornjokrednih do pliocenskih peščara i škriljaca. Ostrva De Long se sastoje od krede i neogenih sedimentnih i magmatskih (uglavnom bazaltnih) stena iz ranog od srednjeg paleozoika. Ove sedimentne, metamorfne i magmatske stene pokrivene su labavim pleistocenskim i holocenskim sedimentima čija se debljina kreće od delića metra do oko 35 meters (115 feet).[2][3]
Digbi[1] je takođe primetio da neki rani radovi objavljeni o Novosibirskim ostrvima pogrešno ih opisuju, često zajedno sa drugim arktičkim ostrvima (npr. Vrangelovo ostrvo), da su sastavljena ili skoro u potpunosti od kostiju mamuta i kljova ili od leda, peska, i kosti mamuta i druge izumrle megafaune. Neke od ovih radova napisale su osobe (npr. D. Gat Vitli)[4] koje nikada nisu posetile Novosibirska ostrva i oslanjale su se na anegdote trgovaca i putnika i lokalni folklor za svoje opise, a druge članke su napisali istraživači i lovci na slonovaču neobučeni u geologiji i u drugim naukama. Detaljne studije geologije Novosibirskih ostrva od strane profesionalnih geologa, paleontologa i drugih naučnika su pokazale da su takve izjave po prirodi izmišljene.[5][3][6][7]
Depoziti slonovače
urediKao što je primetio baron Eduard V. Tol u svom izveštaju o Novosibirskim ostrvima,[8] unutar njih se ponegde javljaju poveće i ekonomski značajne akumulacije fosilne slonovače. Slonovača, zajedno sa mamutovim i drugim kostima, nalažena je na skorašnjim plažama, drenažnim područjima, rečnim terasama i rečnim koritima. Novosibirska ostrva su jedinstvena po sahranjivanju i očuvanju fosilne slonovače „u tako divnom stanju očuvanosti da se tako pronađene kljove ne mogu razlikovati od najbolje i najčistije slonovače“.
Obilne kosti, čak i skeleti, mamuta, nosoroga, mošusnog vola i druge megafaune, zajedno sa mamutovom slonovačom koja se nalazi na ovim ostrvima, očuvani su permafrostom, u koji su uklopljeni.[5][2][6][9] Permafrost se periodično razvijao u kasnopleistocenskim sedimentima lesa, soliflukcije, bara i potoka kako su se akumulirali. Radiokarbonsko datiranje kostiju, slonovače i biljaka, optički stimulisano luminiscentno datiranje zatvorenih sedimenata i uranijum-torijumsko datiranje povezanih treseta pokazuju da su se akumulirali u periodu od nekih 200.000 godina. Radiokarbonski datumi dobijeni iz kolagena 87 kljova i kostiju mamuta prikupljenih sa ostrva Fadejevski, Kotelni i Novi Sibir kretali su se od 9470±40 do više od 50 000 godina pre sadašnjosti (14C).[10]
Važna područja za ptice
urediNevladina organizacija BirdLife International je proglasila čitav arhipelag za važno područje za ptice, jer podržava razmnožavanje mnogih vrsta ptica.[11]
Klima
urediKlima je arktička i oštra. Snežni pokrivač je prisutan 9 meseci u godini.
- Prosečna temperatura u januaru: −28 °C to −31 °C
- Temperatura u julu: Na obalama ledena arktička voda održava relativno niske temperature. Prosečne maksimalne temperature od +8 °C do +11 °C i prosečne minimalne temperature od -3 °C do +1 °C. U unutrašnjosti ostrva prosečne maksimalne temperature u julu su +16 °C do +19 °C, a prosečne minimalne temperature +3 °C do +6 °C.
- Padavine: do 132 mm godišnje
| Klima Kotelnih ostrva | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Pokazatelj \ Mesec | Jan. | Feb. | Mar. | Apr. | Maj | Jun | Jul | Avg. | Sep. | Okt. | Nov. | Dec. | God. |
| Apsolutni maksimum, °C (°F) | −7,2 (19) |
−3,3 (26,1) |
−4,8 (23,4) |
0,3 (32,5) |
6,2 (43,2) |
22,7 (72,9) |
25,1 (77,2) |
20,2 (68,4) |
11,8 (53,2) |
1,8 (35,2) |
−2,5 (27,5) |
−3,1 (26,4) |
25,1 (77,2) |
| Maksimum, °C (°F) | −26,1 (−15) |
−26,4 (−15,5) |
−24,2 (−11,6) |
−16,9 (1,6) |
−6,2 (20,8) |
1,4 (34,5) |
5,7 (42,3) |
4,3 (39,7) |
0,3 (32,5) |
−8,1 (17,4) |
−18,2 (−0,8) |
−23,8 (−10,8) |
−11,5 (11,3) |
| Prosek, °C (°F) | −29,3 (−20,7) |
−29,7 (−21,5) |
−27,5 (−17,5) |
−20,3 (−4,5) |
−8,6 (16,5) |
−0,4 (31,3) |
2,9 (37,2) |
2,1 (35,8) |
−1,2 (29,8) |
−10,7 (12,7) |
−21,5 (−6,7) |
−27,0 (−16,6) |
−14,3 (6,3) |
| Minimum, °C (°F) | −32,6 (−26,7) |
−32,9 (−27,2) |
−30,9 (−23,6) |
−24,2 (−11,6) |
−11,4 (11,5) |
−2,1 (28,2) |
0,6 (33,1) |
0,2 (32,4) |
−3,0 (26,6) |
−13,7 (7,3) |
−24,8 (−12,6) |
−30,3 (−22,5) |
−17,1 (1,2) |
| Apsolutni minimum, °C (°F) | −44,9 (−48,8) |
−49,9 (−57,8) |
−46,1 (−51) |
−46,2 (−51,2) |
−28,6 (−19,5) |
−14,9 (5,2) |
−6,0 (21,2) |
−9,2 (15,4) |
−18,6 (−1,5) |
−40,2 (−40,4) |
−40,2 (−40,4) |
−45,0 (−49) |
−49,9 (−57,8) |
| Količina padavina, mm (in) | 7 (0,28) |
5 (0,2) |
6 (0,24) |
8 (0,31) |
9 (0,35) |
17 (0,67) |
26 (1,02) |
23 (0,91) |
23 (0,91) |
16 (0,63) |
7 (0,28) |
7 (0,28) |
154 (6,06) |
| Dani sa kišom | 0 | 0 | 0 | 0,1 | 1 | 8 | 15 | 15 | 9 | 0,4 | 0 | 0 | 49 |
| Dani sa snegom | 15 | 16 | 16 | 15 | 22 | 16 | 8 | 11 | 22 | 26 | 18 | 16 | 201 |
| Relativna vlažnost, % | 82 | 82 | 82 | 83 | 87 | 90 | 90 | 91 | 90 | 88 | 84 | 82 | 86 |
| Sunčani sati — mesečni prosek | 0 | 7 | 147 | 283 | 197 | 178 | 168 | 100 | 44 | 14 | 0 | 0 | 1.138 |
| Izvor #1: Pogoda.ru.net[12] | |||||||||||||
| Izvor #2: NOAA (sun 1961–1990)[13] | |||||||||||||
Foto galerija
uredi-
Meteorološka stanica na ostrvu Kotelni (Ostrva Anžu; 74°38’N, 139°10’E) -
Ostrvo Belkovski, zaliv Tilo (Ostrva Anžu; 75°35’30’’N, 135°38’44’’E) -
Ostrvo Belkovski (Ostrva Anžu; 75°35’30’’N, 135°38’44’’E) -
Ostrvo Belkovski (Ostrva Anžu; 75°35’30’’N, 135°38’44’’E) -
Ostrvo Strižov, malo stenovito ostrvo na jugozapadnom delu ostrva Belkovski (75°18’40‘‘N, 135°28’52E) -
Ostrvo Benet (De Long ostrva) između rta Sofije i rta Emelin (76°41‘37‘‘N, 149°20‘E) -
Benet ostrvo – M/S Hansitik usidren kod severne obale -
Ostrvo Benet, severna obala – pejzaž tundre (76°44‘30‘‘N, 149°21‘19‘‘E) -
Ostrvo Benet, severna obala – pejzaž tundre -
Ostrvo Bolšoj Ljahovski, pogled na poluostrvo Kigiljah
Reference
uredi- ^ a b Digby, B., 1926, The Mammoth and Mammoth-Hunting in North-East Siberia. D. Appleton and Company: New York, 224 pp.
- ^ a b V. K. Dorofeev, M. G. Blagoveshchensky, A. N. Smirnov, and V. I. Ushakov, 1999, New Siberian Islands. Geological structure and metallogeny. VNIIOkeangeologia, St. Petersburg, Russia. 130 pp. (in Russian)
- ^ a b M. K. Kos'ko and G. „"Middle Cretaceous to Eopleistocene Sequences on the New Siberian Islands: an approach to interpret offshore seismic"”. V Trufanov Marine and Petroleum Geology. 19 (7): 901—919. 2002..
- ^ Whitley, D. G., 1910, "The Ivory Islands of the Arctic Ocean". Journal of the Transactions of the Victoria Institute. vol. XLII, pp. 35–57
- ^ a b A. A. Andreev, G. Grosse, L. Schirrmeister, S. A. Kuzmina, E. Y. Novenko, A. A. Bobrov, P. E. Tarasov, B. P. Ilyashuk, T. V. Kuznetsova, M. Krbetschek, H. Meyer, and V. V. Kunitsky, (2004). „Late Saalian and Eemian palaeoenvironmental history of the Bol'shoy Lyakhovsky Island (Laptev Sea region, Arctic Siberia)” (PDF). Boreas. 33: 319—348..
- ^ a b V. M. Makeyev, D. P. Ponomareva, V. V. Pitulko, G. M. Chernova and D. V. Solovyeva, (2003). „"Vegetation and Climate of the New Siberian Islands for the past 15,000 Years"”. Arctic, Antarctic, and Alpine Research. 35 (1): 56—66..
- ^ H. Meyer, A. Dereviagin, C. Siegert, L. Schirrmeister and H.-W. Hubberten, (2002). „"Palaeoclimate Reconstruction on Big Lyakhovsky Island, North Siberia—Hydrogen and Oxygen Isotopes in Ice Wedges"” (PDF). Permafrost and Periglacial Processes. 13: 91—105..
- ^ von Toll, Baron E., 1895, Wissenschaftliche Resultate der von der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaften zur Erforschung des Janalandes und der Neusibirischen Inseln in den Jahren 1885 und 1886 ausgesandten Expedition. [Scientific results of the expedition launched in the years 1885 and 1886 by the Imperial Academy of Sciences for the Investigation of Janaland and the New Siberian Islands]. Abtheilung III: Die fossilen Eislager und ihre Beziehungen su den Mammuthleichen. Memoires de L'Academie imperials des Sciences de St. Petersbourg, VII Serie, Tome XLII, No. 13, Commissionnaires de l'Academie Impériale des sciences, St. Petersbourg, Russia.
- ^ A. M. Ivanova, V. Ushakov, G. A. Cherkashov, and A. N. Smirnov, (1999). „Placer Minerals of the Russian Arctic Shelf”. Polarforschung. 69: 163—167..
- ^ Nikolskiy, P.A.; Sulerzhitsky, L.D.; Pitulko, V.V. (2011). „Last straw versus Blitzkrieg overkill: Climate-driven changes in the Arctic Siberian mammoth population and the Late Pleistocene extinction problem”. Quaternary Science Reviews. 30 (17–18): 2309—2328. Bibcode:2011QSRv...30.2309N. doi:10.1016/j.quascirev.2010.10.017.
- ^ „Novosibirski archipelago”. BirdLife Data Zone. BirdLife International. 2021. Pristupljeno 29. 11. 2021.
- ^ „Weather and Climate-The Climate of Kotelny Island” (na jeziku: ruski). Weather and Climate (Pogoda i klimat). Pristupljeno 27. 2. 2016.
- ^ „Kotel'nyj Island (Kotelny Island) Climate Normals 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Pristupljeno 27. 2. 2016.
Literatura
uredi- Alfred Wegner institute (AWI) Publications, Berichte zur Polar- und Meeresforschung (Reports on polar and marine research) - free, downloadable research reports on the biology, geology, oceanography, hydrology, paleontology, paleoclimatology, fauna, flora, soils, cryology, and so forth of the New Siberian Islands, Laptev Sea, and other parts of the Arctic Circle.
- Andreev, A.A., and D.M. Peteet, 1999, Climate and Diet of Mammoths in the East Siberian Arctic . Science Briefs (August 1999). Goddard Institute for Space Studies, New York, New York. Last visited July 12, 2008.
- Babinski, E.T., nd, A Frozen Ninety Foot Tall Plum Tree. examination of reports of a 90-foot fossil plum tree being found in Great Lyakhovsky Island of the New Siberian Islands.
- Basilyan, A., and P.A. Nikolskiy, 2002, Quaternary Deposits of New Siberia Island (Russian Arctic). 32nd Annual Arctic Workshop Abstracts, March 14–16, 2002, INSTAAR, University of Colorado at Boulder.
- Espinoza, E.O., and M.-J. Mann,. „The history and significance of the Schreger Pattern in Proboscidean ivory characterization.”. Journal for the American Institute for Conservation. 32 (3). 1993., Article 3, pp. 241–248.
- Kropotkin, Peter Alexeivitch (1911). „New Siberia Archipelago”. Ur.: Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 19 (11 izd.). Cambridge University Press. str. 536–537.
- Kuznetsova, T.V., L.D. Sulerzhitsky, Ch. Siegert, 2001, New data on the "Mammoth" fauna of the Laptev Shelf Land (East Siberian Arctic), 144 KB PDF file, The World of Elephants - International Congress, Rome 2001. Consiglio Nazionale delle Ricerche, Centro di Studio per il Quaternario e l'Evoluzione Ambientale, Università di Roma, Roma, Italy.
Spoljašnje veze
uredi- New Siberian Islands na sajtu Wayback Machine (arhivirano decembar 23, 2010) - aerial photographs of these islands.
- Location of Nanosnyy
- Locations
