Nijedan pravi Škot

Nijedan pravi Škot (engl. No true Scotsman) predstavlja logičku grešku, koja nastaje kao ad hok pokušaj da se održi neosnovan stav. Kada se nađe kontraprimer univerzalnoj tvrdnji („nijedan Škot ne bi uradio tako nešto“), umesto da se porekne kontraprimer ili odbaci originalna univerzalna tvrdnja, ova logička greška menja subjekta tvrdnje da se isključi pojedinačni slučaj, bez pozivanja na neko objektivno pravilo („nijedan pravi Škot ne bi uradio tako nešto“). Ova logička greška se može koristiti da bi se izneli nepotrebni zahtevi.

Primeri

Prost primer ove greške:

Osoba A: „Nijedan Škot ne stavlja šećer u svoju kašu“.

Osoba B: „Ja sam Škot i ja stavljam šećer u svoju kašu“.

Osoba A: „Onda, nijedan pravi Škot ne stavlja šećer u svoju kašu“.

Kao čest primer političke primene ove logičke greške je tvrdnja da „nijedna demokratija ne započinje rat“, a onda se prave razlike između zrelih ili „pravih“ demokratija, koje nikada ne započinju ratove, i „demokratija u nastajanju“, koje ih mogu započinjati.

Poreklo

Upotrebu ovog termina je razradio britanski filozof Entoni Flu:

Zamislite Hamiša Makdonalda, Škota, kako sedi sa svojim Glazgov morning heraldom i vidi članak kako „brajtonski seksualni manijak ponovo napada“. Hamiš je šokiran i tvrdi da „nijedan Škot ne bi uradio tako nešto“. Sledećeg dana seda da bi ponovo čitao svoj Glazgov morning herald; i ovaj put pronalazi članak o čoveku iz Aberdina čije brutalne akcije čine da brajtonski seksualni manijak izgleda kao džentlmen. Ova činjenica pokazuje da je Hamiš pogrešio, ali da li će on ovo priznati? Verovatno ne. Ovaj put on kaže: „nijedan pravi Škot ne bi uradio tako nešto“.

Literatura

• Flew, Antony (1975). Thinking About Thinking: Do I Sincerely Want to Be Right?. London: Collins Fontana. ISBN 978-0-00-633580-1. 
• Steven Pinker (2003). How the Mind Works. Hukilau. 
• Stojadinović, Predrag (2014). 50 Logičkih grešaka za koje treba da znate. Smederevo: Heliks. str. 58-59. ISBN 978-86-86059-45-1.