Neslučajna ukrštanja

Neslučajna ukrštanja predstavljaju jedan od faktora koji mogu da poremete genetičku ravnotežu populacije, za koju je neophodno da se jedinke slučajno ukrštaju. Pri neslučajnom ukrštanju pojedine jedinke obrazuju parove na osnovu neke specifične osobine:

• sličnosti fenotipova,
• srodstva ili
• prostorne udaljenosti.

U takvim uslovima geni (njihovi aleli) neće obrazovati zigote slučajno u odnosu na učestalost tih gena u populaciji.

Neslučajna uktrštanja se mogu klasifikovati na:

• ukrštanje u srodstvu - podrazumeva ukrštanje među bliskim srodnicima, koje dovodi do povećanja učestalosti oba homozigotna genotipa, a smanjenje učestalosti heterozigota; zbog izuzetno velikog rizika da se štetni recesivni aleli nađu kod potomaka u homozigotnom stanju, sklapanje brakova među bliskim rođacima je zakonski regulisano (kod nas je nije dozvoljeno do VI stepena srodstva.

• pozitivno asortativno ukrštanje pri kome postoji naklonost ka partneru koji ima sličan (isti) genotip kao jedinka koja bira; npr. u humanim populacijama izbor partnera je obično uslovljen posedovanjem sličnog stepena inteligencije, fizičkih osobina, istim maternjim jezikom, bojom kože itd;
• negativno asortativno ukrštanje kod koga se favorizuje kao partner jedinka koja ima drugačiji genotip od onog koji poseduje jedinka koja bira (što je ređi slučaj); npr. crvenokosi ljudi međusobno ređe stupaju u brak).

Spoljašnje veze

• [1] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. april 2008)