Neprekidna furijeova transformacija je linearna matematička operacija preslikavanja funkcije u funkciju, koja nam omogućava da razdelimo neprekidne, neperiodične funkcije (na primer signale) u neprekidan spektar. Ova transformacija se često naziva skraćeno Furijeova transformacija.
Definisana je za neku funkciju f(t) na sledeći način:
a transformacija u obrnutom smeru je inverzna Furijeova transformacija (Furijeova sinteza) i glasi
Primena ove transformacije je ključna u mnogim oblastima tehnike gde se proučava prostiranje oscilacija ili zračenja koje su funkcija promene amplitude neke veličine (veoma često električnog signala) u zavisnosti od vremena. Tada Furijeova transformacija predstavlja amplitude koje su funkcija frekvencija, znači, svakoj frekvenciji () dodeljuje se amplituda iz realnog domena.
Putem Furijeove transformacije mi prvo pretvaramo linearne diferencijalne jednačine u „obične“ linearne jednačine, u tom prostoru ih rešavamo i na kraju rešenja transformišemo nazad u prostor odakle smo i krenuli.
Posmatramo periodične funkcije. One su u stvari elementi jednog vektorskog prostora. Unutrašnji proizvod dve funkcije je tada ovako definisan:
Kao što su to u uobičajenom trodimenzionalnom prostoru i , i u ovom prostoru sa funkcijama imamo neke baze. Dok u imamo samo tri dimenzije i tri bazna vektora koji u potpunosti definišu prostor, u prostoru sa funkcijama je to beskonačan broj, tj. broj dimenzija (i time baznih vektora) je beskonačan.
Nazovimo taj prostor , a njegove baze . Onda svaku funkciju možemo da rastavimo:
su koeficijenti koji definišu datu funkciju, što znači da transformaciju možemo da obrnemo i vratimo je u prvobitni prostor (iliti oblik).
Ceo proces, transformaciju, treba zamisliti kao kapiju dva paralelna prostora. Kada prođemo kroz kapiju, nalazimo se u prostoru gde stvari iz prvobitnog prostora izgledaju drugačije (a nekad imaju i drugačije osobine), ali ipak predstavljaju jedne te iste stvari. To upravo ovde radimo. Našu funkciju šaljemo kroz kapiju, u drugom prostoru je obrađujemo jer nam je tako zgodnije, a onda je tako obrađenu šaljemo kroz neku drugu kapiju da nam se vrati u obliku u kojem možemo dalje da je koristimo u „svakodnevnom životu“.
Vratimo se Furijeovoj transformaciji. Prethodno smo je označili kao što će u polasku biti naša prva kapija.
Pogledajmo šta se dešava sa izvodom:
Stanimo na ovom koloseku i krenimo iz jednog drugog smera:
Onda je inverzna funkcija:
Na kraju zaključimo:
Hajde da pogledamo kako još Furijeova transformacija reaguje na zbir dve funkcije:
U rukama nam je sav alat neophodan da se posvetimo diferencijalnim jednačinama.
Furijeova transformacija kao alat za rešavanje jednačine toplotnog provoda
ne bi trebalo da nas zbunjuje. Nije reč o izvodu ili nečemu sličnom, već je prosto jedna druga promenljiva koja takođe označava položaj. Kada ubacimo koren toplotnog provoda u našu :
Imamo dva duža štapa. Jedan ima temperaturu , a drugi . Za vreme su razdvojeni i zadržavaju konstantno svoju temperaturu, a u trenutku ih spajamo. Interesuje nas kako će se temperatura rasporediti. Nultu tačku postavljamo u tačku gde se ta dva štapa spajaju.
Iz datog izvodimo polaznu funkciju :
Iz postave problema znamo da mora da važi:
Naš cilj je da izračunamo :
Pri integrisanju smo se poslužili supstitucijom odnosno .
U ovom konkretnom primeru je važilo , ali kada želimo da uopštimo formulu, dovoljno je za polaznu tačku uzeti aritmetičku sredinu dveju temperatura i malo pretumbati krajnju funkciju: