Nemiri na Hejmarketu
Nemiri na Hejmarketu (ili masakr na Hejmarketu i afera Hejmarket) se odnosi na posledice eksplozije bombe koje u se desili na radničkim demonstracijama 4. maja 1886. godine na trgu Hejmarket u Čikagu. Demonstracije su počele kao mirno okupljanje u znak podrške radnicima koji su štrajkovali u borbi za osmočasovno radno vreme i kao reakcija na pogibiju nekoliko radnika koje je ubila policija dan ranije. Nepoznata osoba je bacila dinamit na policiju kada je ona pokušala da rasturi javni skup. Eksplozija bombe i pucnjava koja je usledila dovela je do smrti sedam policajaca i najmanje četiri civila, a na desetine drugih je ranjeno.
U sudskom postupku koji je privukao međunarodnu pažnju, osam anarhista je bilo osuđeno za zaveru. Dokaz je bio da je jedan od optuženih možda napravio bombu, ali niko od optuženih je nije bacio. Sedmoro je osuđeno na smrt, a jedna osoba na 15 godina zatvora. Smrtne kazne dvojici optuženih je guverner Ilinoisa Ričard Dž. Oglzbi preinačio u doživotni zatvor, a jedan je izvršio samoubistvo u zatvoru da ne bi bio izveden na vešala. Preostala četvorica su obešena 11. novembra 1887. godine. Novi guverner Ilinosa Džon Piter Oltgeld je 1893. godine pomilovao preostale osuđenike i kritikovao je suđenje.
Afera Hejmarket se smatra kao povod za obeležavanje Praznika rada. Poprište incidenta je 1929. godine proglašeno za znamenitost Čikaga, a 2004. godine tamo je postavljena skulptura. Pred toga, Spomenik hejmarketskim mučenicima na grobovima osuđenika u obližnjem Forest Parku je 1997. godine proglašen za Nacionalnu istorijsku znamenitost.