Nemeza (mitologija)

Ukoliko ste tražili pojam iz astronomije, pogledajte članak Nemeza (zvezda).

Nemeza, Nemesis ili Nemesida (grč. Νέμεσις) u grčkoj mitologiji je kćerka boginje noći Nikte i boga tame Ereba, ona je boginja odmazde i kažnjavanja po zasluzi. U početku je bila apstraktni pojam koji je označavao dodeljivanje onoga što nekome pripada, a kasnije personifikacija pravedne srdžbe protiv svega što remeti red i ravnotežu u prirodi.

Nemeza, Alfred Retel (1837)

Mitologija

Kao kći Noći (Niks) ona je prisutna svuda gde se krši Pravda (Temida). Prati je Stid (Aidos) i kada se ljudski rod bude sasvim iskvario, ove dve boginje će zauvek napustiti Zemlju vratiti se među bogove na Olimp. Nemeza je stroga i devičanska boginja. Kažnjava taštinu i oholost, pa je tako kaznila i lepog Narcisa. Menja sudbine ljudi i opominje ih na umerenost. Nemeza je ljude darivala srećom ili nesrećom i to po njihovoj zasluzi. Po tome se ona razlikuje od boginja osvete Erinija, koje su samo kažnjavale ljude. I pored toga što je darivala sreću, u svakodnevnom životu Nemeza je više kažnjavala, a to je u bliskoj vezi sa ljudskim postupcima i naravima. Nemeza je posebno kažnjavala one osobe koje su prekoračile „pravu meru“, tj. one ljude koji nisu znali da cene iznenadnu sreću i blagostanje i sebi dopustili da drugima čine nesreće. Sličnu ulogu je imala i boginja Adrastija frigijskog porekla, koja je ušla u grčku mitologiju, a čije ime prevedeno na grčki znači „ona kojoj nije moguće umaći“.

Prema jednom mitu, Zevs je želeo da zadobije Nemezinu ljubav, ali je ona od njega bežala preko kopna i mora, preobražavajući se u razne životinje. Kada se preobrazila u gusku, Zevs ju je sustigao i preobrazivši u labuda, sjedinio sa njom. Iz te veze nastalo je plavo jaje koje je Nemeza ostavila u močvari. Jaje je pronašla Tindarejeva supruga Leda i iz njega je rođena čuvena lepa Helena.

Kult

Nemeza je posebno bila poštovana među Joncima. Dva najpoznatija središta njenog kulta su bila u Smirni i u Atici (u Ramnuntu). Kasnije, u helenističko-rimskoj epohi pod uticajem religijskog sinkretizma postala je univerzalno božanstvo srodno Kibeli, Adrasteji i Izidi. Posebno je poštovana prilikom održavanja igara jer bdi nad pravilima igre i odlučuje o pobedniku. Zbog toga su njene statue česte u gimnazijama, amfiteatrima i na hipodromima. Posebno su je poštovali vojnici, robovi, ali i oni koji su oslobođeni.

Likovna umetnost

Najčuvenija je njena kultna statua u Ramnuntu, delo Fidijinog učenika Agorakrita sa Para. Poznato je i nekoliko reljefnih predstava na kojima je boginja predstavljena sa svojim atributima: terazije, točak, mač, bič, luk i strela, uzde.

Literatura

• Cermanović-Kuzmanović, A. & Srejović, D. 1992. Leksikon religija i mitova. Savremena administracija. Beograd.