Nezavisno društvo novinara Vojvodine
Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) je društvo profesionalnih novinara, sa sedištem u Novom Sadu. Predstavlja najstarije nezavisno udruženje novinara na prostoru bivše Jugoslavije, koje je 1990. nastalo kao izraz revolta protiv medijske politike Slobodana Miloševića.[1]
| Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) | |
|---|---|
 | |
| Datum osnivanja | 17. januar 1990. |
| Metod delovanja | Udruženje građana |
| Lokacija |  Vojvodina |
| Sedište | Novi Sad |
| Područje delovanja |  Srbija |
| Predsednik | Slađana Gluščević |
| Veb-sajt | ndnv.org |
Članovi društva su novinari zaposleni u dnevnim i lokalnim novinama, stručnim časopisima, radio-stanicama, televiziji. Na sajtu udruženja se iznosi da NDNV ima za cilj negovanje slobodnog objektivnog i profesionalnog novinarstva, zalaganje za prava i interese novinara, kao i zalaganje za vrednosti građanskog društva.[2]
NDNV je od osnivanja bio proglašavan "produženom rukom stranih sila" na osnovu činjenice da je više od 80% njihovih aktivnosti prethodnih dvadeset godina finansirano od strane kontroverznih međunarodnih nevladinih organizacija poput Rokfeler Fondacije, Nacionalnog fonda za demokratiju, IREX-a, kao i direktno od strane ambasada Sjedinjenih Američkih Država i Australije.[3][4][5] Zbog takve politike su bili na meti napada pojedinih medija i organizacija.[6]
Istorija
urediNDNV je nevladina organizacija novinara osnovana 17. januara 1990. godine u Novom Sadu, kao prva organizacija te vrste u SFR Jugoslaviji. Osnivačka skupština je održana u sali Srpskog narodnog pozorišta, a novoformiranoj organizaciji je tom prilikom pristupilo 270 novinara iz gotovo svih vojvođanskih medija.
Kada su započeli ratovi u SFRJ, mediji su prestali istinito izveštavati, pa su novinari (članovi) NDNV svakodnevno iz svojih prostorija (Ul. Zmaj Jovina) Novosađanima, uz pomoć razglasa, čitali vesti koje nisu smele biti objavljene u medijima. Akcija se zvala "Prozor", a često se dešavalo da se ispod prozora NDNV-a okupi i po nekoliko hiljada građana. Bio je to istovremeno i kolektivni protest protiv rata i neistinitog informisanja.
Nakon pada režima 2000. godine, NDNV se dezintenzivirao, ali je nekoliko članova 2004. godine pokrenuo revitalizaciju Društva. Od tada, NDNV broji više od 500 članova, a pokretač je i inicijative "Građanska Vojvodina".[7] Optuživani su da politički i selektivno prate i javno objavljuju, poput nedostatka reakcije na komentare hrvatskog predsednika Zorana Milanovića koji je Srbe nazvao "barbarima" i izostanka reakcije na govor sociloga Janje Beč Nojman na javnom skupu „Šetnja za Vojvodinu”,[8] a da je sa druge strane tadašnji predsednik udruženja Nedim Sejdinović političke i medijske neistomišljenike vređao i nazivao kolege pogrdnim imenima[9] nakon otkrivanja podataka o finansiranju rada udruženja od strane političkih organizacija i fondacija iz inostranstva.[10]
Predsednici
uredi| # | Fotografija | Ime (Rođen-preminuo) |
Mandat | Napomena | ||
|---|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Miodrag Mile Isakov (1950–) |
1990 | 1998 | - | ||
| 2 | Dimitrije Boarov (1946–) |
1998 | 2002 | - | ||
| 3 | Petar Petrović (1949–) |
2002 | 2006 | - | ||
| 4 | Dinko Gruhonjić (1970–) |
2006 | 2014 | - | ||
| 5 | Nedim Sejdinović (1972–) |
2014 | 2019 | - | ||
| 6 | Norbert Šinković (1985–) |
2019 | 2022 | - | ||
| 7 | Slađana Gluščević |
2022 | Mandat u toku | - | ||
Doprinosi
urediOd 1992. godine NDNV je počeo objaljivati Vojvođanski građanski list Nezavisni, koji je to celokupnog svog izlaženja (prestao izlaziti 2002. godine) imao izrazito građansku, antinacionalističku i antiratnu orijentaciju. Danas, NDNV uređuje informativni portal Autonomija info, a 2006. godine u prostorijama NDNV-a je otvoren Medija centar Vojvodine.[2] Pod okriljem NDNV-a deluje i Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE) koji predstavlja istraživački centar NDNV-a.
NDNV svake godine dodeljuje Godišnju nagradu NDNV-a novinarima za novinarski doprinos demokratizaciji društva i promociju vrednosti građanske Vojvodine.
Nagrade
urediUdruženje je dobitnik godišnje nagrade vojvođanskog ombudsmana za razvoj ljudskih prava na teritoriji pokrajine za 2008. godinu.[11]
Godišnja nagrada NDNV
urediGodišnja nagrada NDNV je priznanje koje Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) uručuje najboljim novinarima na području Srbije. Dodeljuje novinarima koji su se tokom te godine iskazali u novinarskoj hrabrosti rizikujući vlastiti i integritet novinarske struke, a sve u cilju rasvetljavanja već nepoznatih političkih i društvenih procesa.[12] Nagrada je uspostavljena na 20. godišnjici postojanja NDNV-a, 16. januara 2010. godine, kada je ustanovljena i Nagrada NDNV-a za celokupan novinarski doprinos demokratizaciji društva i promociju vrednosti građanske Vojvodine. Tom prilikom nagrada je uručena Žužani Serenčeš, novinarki Radija Slobodna Evropa.[12]
Laureati
uredi- Branka Dragović Savić (2010)
- Mirko Đorđević (2011)
- Nataša Krstin (2012)
- Norbert Šinković (2012)
- Daško Milinović (2013)
- Mladen Urdarević (2013)
- Miodrag Sovilj (2013)
- Igor Mihaljević (2013)
- Aleksandar Reljić (2014)
- Teofil Pančić (2015)
- Božo Ištvan (2016)[2]
- Maja Leđenac (2019)[13]
- Boris Dežulović i Stefan Janjić (2020)[14]
- Ana Lalić (2021)[15]
- Denis Kolundžija (2022)[16]
- Ksenija Pavkov (2023)[17]
- Fondacija Slavko Ćuruvija (2024)[18]
Reference
uredi- ^ „Maja Leđenac novinarka godine NDNV-a, nagrade za Borisa Vargu i Mladena Savatovića”. autonomija.info. 7. 11. 2013. Arhivirano iz originala 26. 01. 2019. g. Pristupljeno 17. 8. 2015.
- ^ a b v - ndnv.org Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. oktobar 2016) -O nama
- ^ „Donatori NDNV”. ndnv.org. Pristupljeno 03. 02. 2022.
- ^ Popadić, Jelena (08. 02. 2016). „Političko delovanje pod plaštom borbe za demokratiju”. Politika. Politika. Pristupljeno 3. 2. 2022.
- ^ Popadić, Jelena (10. 01. 2016). „Naklonjenost prema Kosovu i Crnoj Gori”. Politika. Pristupljeno 03. 02. 2022.
- ^ „NDNV: Protiv nas se vodi šovinistička hajka”. RTV. 19. februar 2013. Pristupljeno 03. 02. 2022.
- ^ - ndnv.org Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. октобар 2016) -О нама: Историјат
- ^ „Слобода ћутања”. Политика. 21. 10. 2015.
- ^ Сејдиновић, Недим (15. 01. 2016). „Реаговања на „Путеве америчког новца у Србији””. Политика. ... новинарка "срља попут гуске у магли"...
- ^ Попадић, Јелена (16. 01. 2016). „Na vaše uvrede mogu da odgovorim samo brojkama”. Политика. Приступљено 03. 02. 2022.
- ^ „НДНВ-у награда омбудсмана”. ndnv.org. 7. 11. 2013. Приступљено 17. 8. 2015.
- ^ а б „Годишња награда на сајту НДНВ”. ndnv.org. 7. 11. 2013. Приступљено 17. 8. 2015.
- ^ Aleksić, Napisao/la Slobodan Ćosa (2019-01-26). „NDNV obeležilo 29. rođendan: Maji Leđenac godišnja nagrada”. Far (на језику: српски). Приступљено 2024-12-02.
- ^ „Boris Dežulović i Stefan Janjić dobitnici nagrada na 30. rođendanu NDNV-a”. NDNV (на језику: енглески). 2020-02-01. Приступљено 2024-12-02.
- ^ Mitrovic, Vojin (2021-04-01). „Ana Lalić novinarka godine NDNV-a, Draganu Bursaću nagrada za regionalnog autora”. Cenzolovka (на језику: српски). Приступљено 2024-12-02.
- ^ www.antenam.net (2022-02-25). „Denis Kolundžija dobitnik godišnje nagrade NDNV-a”. Antena M (на језику: српски). Приступљено 2024-12-02.
- ^ „Kseniji Pavkov godišnja nagrada NDNV-a - Vesti iz Sombora - SOinfo.org - Sombor 24/7”. www.soinfo.org (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-02.
- ^ „Fondaciji ’Slavko Ćuruvija’ Godišnja nagrada NDNV-a”. NDNV (на језику: енглески). 2024-02-20. Приступљено 2024-12-02.
Спољашње везе
uredi- Званични сајт Удружења НДН Војводине
- UNESCO (језик: енглески)