Nezavisni učesnici na Olimpijskim igrama
Kao nezavisni učesnici (ili individualni učesnici) pod olimpijskom zastavom učestvovali su, u nekoliko navrata, sportisti iz država čiji NOK u tom trenutku nije bio oformljen ili je bio suspendovan iz određenih razloga. Prvi put su učestvovali 1992. u Barseloni, a ukupno su ostvarili tri učešća i osvojili tri medalje, jednu srebrnu i dve bronzane.
Nezavisni učesnici na olimpijskim igrama | ||||
MOK kod: IOP, IOA | ||||
Medalje | Zlato 1 |
Srebro 1 |
Bronza 3 |
Ukupno 5 |
Letnje olimpijske igre | ||||
1992. • 2000. • 2012. • 2016. | ||||
Zimske olimpijske igre | ||||
2014. |
Barselona 1992.
urediNa Letnjim olimpijskim igrama 1992. u Barseloni su kao nezavisni takmičari (pod MOK-ovim kodom IOP) učestvovali sportisti iz SR Jugoslavije i Makedonije zato što su Ujedinjene nacije uvele međunarodne sankcije SR Jugoslaviji, a Olimpijski komitet Makedonije još nije bio oformljen. Učestvovalo je 58 takmičara i osvojene su tri medalje, sve u streljaštvu. Slična situacija je bila na Paraolimpijskim igrama iste godine, kada su učestvovali kao nezavisni takmičari paraolimpijci iz istih zemalja.
Sidnej 2000.
urediKao individualni takmičari (IOA) na Letnjim olimpijskim igrama 2000. u Sidneju je učestvovalo četiri sportista iz Istočnog Timora, jer je ta država u tom periodu bila u procesu sticanja nezavisnosti i nije imala formiran NOK. Takođe su dva individualna takmičara iz Istočnog Timora učestvovala na paraolimpijskim igrama.
London 2012.
urediNakon raspuštanja Holandskih Antila 2010. godine, rasformiran je i Olimpijski komitet Holandskih Antila. Troje sportista koji su već ostvarili plasman na Letnje olimpijske igre 2012. u Londonu (a nisu, kao neki, uzeli državljanstvo Holandije) su dobili pravo učešća kao nezavisni takmičari (IOA). Pod olimpijskom zastavom se takmiči i jedan sportista iz Južnog Sudana, koji, od sticanja nezavisnosti godinu dana ranije, nema oformljen nacionalni olimpijski komitet.
Osvajači medalja
urediMedalja | Takmičar(i) | LOI | Sport | Disciplina |
---|---|---|---|---|
Srebro | Jasna Šekarić | 1992. Barselona | Streljaštvo | 10 m vazdušni pištolj, žene |
Bronza | Aranka Binder | 1992. Barselona | Streljaštvo | 10 m vazdušna puška, žene |
Bronza | Stevan Pletikosić | 1992. Barselona | Streljaštvo | 50 m MK puška ležeći stav, muškarci |
Zlato | Fehaid Aldehani | 2016. Rio de Žaneiro | Streljaštvo | Dupli trap, muškarci |
Bronza | Abdulah Alrašidi | 2016. Rio de Žaneiro | Streljaštvo | Skit, muškarci |
Po igrama
urediLOI | Broj takmičara | Zlato | Srebro | Bronza | Ukupno | Rang |
---|---|---|---|---|---|---|
1992. Barselona | 58 | 0 | 1 | 2 | 3 | 44 |
2000. Sidnej | 4 | 0 | 0 | 0 | 0 | - |
2012. London | 4 | 0 | 0 | 0 | 0 | - |
2016. Rio de Žaneiro | 9 | 0 | 0 | 0 | 0 | ? |
Ukupno | 75 | 1 | 1 | 3 | 5 | ? |
Ostala takmičari pod olimpijskom zastavom
urediPod sličnom situacijom su bili takmičari iz država bivšeg Sovjetskog Saveza, koje do zimskim i letnjih olimpijskih igara 1992. godine nisu imale formiran NOK, pa su se zajedno takmičili kao Ujedinjeni tim pod olimpijskom zastavom, a na ceremoniji dodele medalja je, nakon dodeljene zlatne medalje, svirala olimpijska himna.
Usled migrantske krize i povećanog broja izbeglica širom sveta, MOK je odlučio da formira Olimpijski izbeglički tim za Letnje olimpijske igre u Rio de Žaneiru. Tim putem je pružena šansa sportistima poreklom iz Afrike i Bliskog istoka koji u tom trenutku nisu imali dom i nacionalni tim, da se takmiče pod olimpijskom zastavom i budu deo olimpijskog pokreta.[1]
MOK je 2017. godine suspendovao Olimpijski komitet Rusije zbog sistematski organizovane manipulacije antidoping sistemom, a „čisti” ruski sportisti su mogli da učestvuju na Zimskim olimpijskim igrama 2018. u Pjongčangu pod olimpijskom zastavom unutar formiranog tima pod nazivom Olimpijski sportisti iz Rusije.[2]
Reference
uredi- ^ „Formiran izbeglički olimpijski tim”. Radio-televizija Srbije. Pristupljeno 1. jul 2019.
- ^ „IOC suspends Russian NOC and creates a path for clean individual athletes to compete in PyeongChang 2018 under the Olympic Flag”. Međunarodni olimpijski komitet. Pristupljeno 1. jul 2019.