Нацрт:Vidosav Majstorović

Majstorović (Dragan) Vidosav (Čačak, 16. oktobar 1952) srpski je naučnik, diplomirani inženjer mašinstva, redovni profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu.

Biografija

uredi

Osnovnu školu je završio u Slatini kod Čačka, 1967. godine, a srednju Mašinsko – tehničku školu „Zmaj“ u Zemunu, 1971. godine, kao đak generacije. Mašinski fakultet je upisao 1971. godine, a diplomirao 1976. godine. Dobio je nagradu Privredne komore Beograda za najbolji diplomski rad pod naslovom „Projekatovanje tehnoloških postupaka za grupnu tehnologiju u FRA, Čačak“, 1976. godine. Iste godine je počeo da radi kao istraživač-saradnik na Mašinskom fakultetu u Beogradu. Magistarski rad, pod nazivom „Informacioni sistem za planiranje i upravljnje održavanjem u industriji prerade metala“, pod mentorstvom prof. dr Vladimira Milačića, je odbranio 1981, a doktorsku tezu pod nazivom „Razvoj modela ekspertnog sistema za dijagnozu radnih stanica u fleksibilnim tehnološkim sistemima, pod mentorstvom, prof. dr Vladimira Milačića, je odbranio 1988. godine, za koju je dobio nagradu Privredne komore Beograda 1989. godine. 1990. godine dobio je nagradu IFIP TC 5.7 za najbolji rad mladog istraživača na Konferenciji u Bordou, za rad „Expert System in Maintenance – State of the Art“. Za asistenta-pripravnika, je izabran 1977. godine, asistenta, 1983. godine, docenta 1989. godine, i vanrednog profesora, 1995. godine. Za redovnog profesora je izabran 2000. godine. Nastavna delatnost (predavanja i vežbe) i mentorstvo iz sledećih predmeta: Menadžment kvalitetom; Proizvodna metrologija; Mašinska obrada; Teorija obrade; Integrisani menadžment sistemi; Numerički upravljane merne mašine; Ekspertni sistemi; Menadžment sistemom kvaliteta; Tehnike inženjerstva kvaliteta, CAI sistemi; Digitalni kvalitet, Veštačka inteligencija i ekspertni sistemi. Bio je mentor 286 diplomskih i master radova (od 1989. do 2018. godine), 12 magistarskih radova i 15 doktorskih disertacija. Učestvovao je u 19 Komisija za odbranu doktorskih disertacija u zemlji i inostranstvu. Držao je nastavu i bio član komisija za odbranu teza na: Univerzitetu u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Prištini, Nišu, Podgorici, Sarajevu, Zenici, Rijeci, Budimpešti, Beču i Bukureštu.

Naučna usavršavanja u inostranstvu

uredi

Boravio je na stranim univerzitetima radi usavršavanja, posete, predavanja ili bilateralnih projekata: Univerzitet Purdu, 1986. (tri meseca); Karl Cajs (OPTON - CMM), 1988. (1 mesec); Norveški univerzitet nauke i tehnologije - NTMU, 1989. (1 nedelja); Univerzitet u Bordo, 1990. (1 nedelja); Univerzitet u Stretklajda, Glasgov, 1991-1992. (6 meseci), Tehnološki univerzitet u Beču (od 1990. godine više puta) - (oko 3 meseca); Tehnološki univerzitet u Budimpešti i Mađarska akademija nauke (od 1985. godine – više puta, oko 3 meseca); Univerzitet u Jokohami, 1996. (1 nedelja); Univerzitet u Erlangen-Nirnburgu Fridrih-Aleksandar, od 1998. – više puta (oko 3 nedelje); Univerzitet u Roterdamu Erasmus, 2010. (1 nedelja); Univerzitet u Parizu – mašinstvo, od 1995. godine više puta (oko 3 meseca); Univerzitet u Stavangeru, 2011. (1 nedelja); Politehnika Milana, od 2010. više puta (1 mesec); Univerzitet u Tamperu, 2006. (1 nedelja); Univerzitet u Vroclavu, od 2011. više puta (1 mesec); Univerzitet u Hanoveru, 2004. (1 nedelja); Univerzitet u Nantu – 2015. (1 nedelja); Tehnički univerzitet Danske – 2014. (1 nedelja); Politehnički univerzitet u Budimpešti – od 2012. više puta (1 mesec); Katolički univerzitet u Levenu - od 2010. više puta (1 mesec); Nacionalna viša škola za umetnost i zanat (ENSAM) u Kluni (Francuska) – 2017. (1 nedelja); Univerzitet tehnologije u Brnu - 2018. (1 nedelja); Češki tehnički univerzitet u Pragu - od 2015. dva puta (2 nedelje); Slovački univerzitet tehnologije u Bratislavi – 2016. (1 nedelja); Mašinski fakultet, Ljubljana, Slovenija - od 1985. više puta (2 mesec); Tehnički univerzitet u Košice - od 2010. više puta (1 mesec); RVTH Aken - od 2010. više puta (3 nedelje); Univerzitet u Štutgartu - od 2012. više puta (2 nedelje) itd.

Istraživačke oblasti

uredi

Istraživačke oblasti prof. Majstorovića su: Proizvodna metrologija; Nacionalna infrastruktura kvaliteta; Infrastruktura kvaliteta EU; Razvoj poslovnih koncepata i poslovna standardizacija; Menadžment istraživačko-razvojnim jedinicama; Razvoj, planiranje, menadžment i monitoring projekata; Izbor i primena napredne tehnologije i opreme za proizvodnju; Ekspertsko znanje u uvođenju i primeni informacionih tehnologija; Proizvodna automatizacija; Unapređenje kvaliteta MSO; Menadžment totalnim kvalitetom; Poslovna izvrsnost; Tehnike inženjerstva kvaliteta; Obrada metala rezanjem; Primena koordinatnih mernih mašina; Sistem menadžmenta kvalitetom; Integrisani menadžment sistemi; Ekspertni sistemi; Inteligentni tehnološki sistemi; Digitalne fabrike; Digitalna proizvodnja; Digitalni kvalitet i Industrija 4.0. Prof. Majstorović je sa Carl Zeiss, Germany, uspostavio Demo centar, na Mašinskom fakultetu, od 1987. do 1998. godine.

Objavljeni radovi

uredi

Objavio je preko 600 radova, od toga preko 400 u međunarodnim časopisima, zbornicima međunarodnih Konferencija i knjigama izdatih u Srbiji i kod stranih izdavača. Uradio je preko 200 projekata (domaćih, međunarodnih), a u većini njih je bio rukovodilac. Ima 52 reference na SCI/WoS listi, sa 1528 citata, h-index 21, RG score 31.54 (maj 2024). Na CIRP GA i CIRP Procedia ima 16 referenci (najznačajnije svetske reference za oblast Proizvodnog mašinstva). Održao je 103 predavanja po pozivu, u zemlji (57) i u svetu (46) (na Konferencijama, kao i za studente Doktorskih studija). Objavio je 45 knjiga, monografija i priručnika, u zemlji (28) i u svetu (17). Član je 32 IPC (EB) Međunarodnih Konferencija i Časopisa (domaćih/međunarodnih). Na IFIP Konferenciji, održanoj 1990. godine u Bordou, dobio je nagradu za najbolji rad – Expert Systems in Maintenance – State of the Art. Kod Elsevier i Nort Holand, The Netherlands, i Springer, Germany, kao autor/urednik, objavio je 19 Monografija i Zbornika radova. Bio je urednik specijalnih izdanja časopisa: International Journal “Computers in Industry“ (ScienceDirect) i International Journal “Total Quality Management“ (Emerland Publishing). Član je IPC najprestižnije CIRP Konferencije “Manufacturing Systems“, od 2002. godine, zatim “CIRP Conference on Intelligent Computation in Manufacturing Engineering“, od 2006. itd.

Stručne aktivnosti

uredi

Prof. Majstorović je bio predsednik Nacionalne organizacije za kvalitet – JUSK od 2009 - 2018. godine, predsednik i osnivač Akademije za kvalitet JUSK-a od 2010. godine do 2018. godine i predsednik i osnivač JUSK ICQ Konferencije od 1991. do 2018. godine (održano je 27 Međunarodnih konvencija za kvalitet sa po 18 domaćih/stranih koferencija). Bio je organizator i ko-predsednik međunarodnog seminara “Intelligent Manufacturing Systems” od 1985. do 1991. god. u Dubrovniku. Zbornike radova štampao je Elsevier Science Publisher, Amsterdam. Bio je organizator i ko-predsednik IFIP Working Conference: Diagnostic and Preventive Maintenance Strategies in Manufacturing Systems u Dubrovniku 1987. god i organizator i ko-predsednik IFIP W.G.5.3 Working Conference on Computer Integrated Quality System in CIM Systems u Beogradu, 1989. god. Bio je predsednik Nacionalne tehnološke platforme Manufuture od 2007. godine, glavni i odgovorni urednik časopisa – International Journal “Advanced Quality“, od 1995. god. Bio je predsednik i osnivač međunarodnih konferencija: “Total Quality Management – Advanced and Intelligent Approaches“, od 2001. do 2017. godine (održano 9 konferencija); “The Balkan Conference of Quality – The Balkan as a region of Quality“, od 2005. do 2017. godine (održano 13 konferencija); “Manufuture in Serbia“, od 2009. do 2017. godine (održano 10 konferencija); “Industry 4.0 in Serbia“, od 2016. do 2020. godine (održano 5 konferencija), a Zbornike radova je štampao Springer, Nemačka. Sve napred navedene Konferencije su održane uz podršku CIRP, IFIP, IFAC i IMEKO organizacija, kao i EC EU, Brisel. Takođe, organizovao je i bio predsednik 10. Konferencije CIRP STC A “Product Life Cycle – Quality Management Issues“, u Beogradu, 2004. godine, 12. Konferencije IMEKO TC 14 “Measurement and Quality Control - Cyber Physical Issue“, 2019. godine u Beogradu i 41. Konferencije IFIP TC 5.7 APMS 2020 “The Path to Digital Transformation and Innovation of Production Management Systems“, 2020. godine u Novom Sadu. Bio je član Panela za Industriju 4.0 Kopaonik biznis foruma (KBF) od 2018. godine i WEF (World Economic Forum, Davos) od 2020. godine. Bio je član Saveta za kvalitet RS (1994 - 2001. godine) i Odbora za mašinstvo MNT R Srbije (1994 - 2000. godine) itd. Organizovao je i uspostavio nacionalni pokret za Industriju 4.0, organizujući 41. domaći i međunarodni Panel na ovu temu (do maja 2024.god.), koji se i dalje organizuje.

Članstvo u međunarodnim organizacijama

uredi

Prof. Majstorović je član sledećih organizacija: CIRP (International Institution for Production Research), Paris, France (od 1995); IFIP (International Federation for Information Processing), Geneva, Swiss (od 1998); IFAC (International Federation for Automation and Control), Vienna, Austria (od 1999); IMEKO (International Confederation for Measuring), Budapest, Hungary (od 1998); JUSE (Japanese Union Scientist and Engineers), Tokyo, Japan (od 1996); ASQ (American Society for Quality), Milwaukee, USA (od 2000); Udruženja Srbije za kvalitet i standardizaciju (JUSK), generalni sekretar/predsednik (od 1992. do 2018); EOQ (European Organization for Quality) Board (od 2000 do 2018.); JUPITER asocijacija, Beograd, Srbija (od 1977); TOS (Team of Specialists) UN (United Nations) ECE (Economic Commision for Europe), Geneva, Swiss (od 2002 - 2018); WG EFQM/EOQ for Education, Brussels, Belgium (od 2000 - 2018); Task Group – IQC IEEC for QA and NQP, (od 2001 - 2018); Jugoslovenska/srpska asocijacija za održavanje (od 1976); Član Borda NTP EU (od 2007). Zvanični je recezent EK za FP program/Horizont 2020, Fabrike budućnosti, itd.

Nagrade

uredi

Dobitnik je nagrade „Pavle Stanković“ za lični doprinos razvoju Proizvodnog mašinstva u Jugoslaviji/Srbiji, 2018. godine i Nagrade grada Beograda za nauku za 2019. godinu i mnogih drugih.

Spoljašnje veze

uredi